Rakić Vodinelić: Autokratija u Srbiji na pragu diktature

Kako naglašava Fridom Haus, u Srbiji se negativni pokazatelji u demokratskim reformama i metodama vladavine beleže pet godina zaredom.

Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union u penziji, kaže za Danas da je izveštaj Fridom hausa ne iznenađuje zato što „mi, koji živimo u Srbiji, svakodnevno možemo da gledamo propadanje demokratije i porast autoritarizma“.

– To nije vezano samo za vanredno stanje povodom pandemije korona virusa, iako se možda sada najviše ispoljilo, ali mnogo pre toga vlast se selila tamo gde je bio moćni čovek, a to je Aleksandar Vučić. Dok je bio premijer, najveća moć je bila skoncentrisana u Vladi, sada kada je predsednik Republike, on prekoračuje svoja ovlašćenja. Nastavio je da se ponaša istovremeno kao da je i premijer i predsednik, i svi ostali samo papagajski ponavljaju njegove izjave i njegove političke ocene, ističe Rakić Vodinelić.

Kako ukazuje Danasova sagovornica, Vučić je potpuno negirao ustavnu podelu vlasti na tri grane, „pa se ponaša naredbodavno i to ne samo prema izvršnoj vlasti, već i prema parlamentu, a da ne govorim na koji način se odnosi prema pravosuđu, te se ima utisak da sudije sude po njegovoj reči, a ne po zakonu“.

– Taj čitav period u kome Srbija pada u kontinuitetu po pitanju demokratije je vezan za Vučićevu vlast. Čim je postao prvi potpredsednik Vlade Srbije, uspostavio je svoju ličnu vlast u malo užem domenu, pa je taj domen neprestano proširivao. To je dovelo do toga da autokratija koju imamo u Srbiji je na pragu da postane diktatura – naglašava profesorka Rakić Vodinelić.

U godišnjem izveštaju pod nazivom „Zemlje u tranziciji“, obuhvaćeno je 29 država bivšeg SSSR i Istočne Evrope, a osim Srbije, korak unazad u „hibridne režime“ načinila je i Crna Gora, dok su Kosovo i Severna Makedonija jedine zemlje na Zapadnom Balkanu ostvarile napredak.

„Hibridni režim“se odnosi na države u kojima vlast istovremeno može da sprovodi političku represiju i raspisuje izbore.

„Od dolaska na vlast, 2012. godine, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) sistematski je ograničavala ulogu opozicije. Od 2016. do 2018. godine na dnevnom redu sednica Skupštine bili su samo predlozi zakona koje su predlagali vlast i koalicioni partneri. Kako bi ograničila kontrolu sopstvenih predloga zakona, SNS je isključila opoziciju iz rada skupštinskih odbora a u plenumu zatrpava sednicu neozbiljnim amandmanima koji oduzimaju vreme za raspravu“, piše u izveštaju Fridom hausa. Dodaje se da postoji loš trend usvajanja zakona po hitnom postupku, te da je na taj način usvojeno više od polovine zakona prošle godine, a sporna legitimnost parlamentarne većine dodatno obeshrabruje opozicione poslanike.

Fridom haus podseća i na ocene posmatrača Saveta Evrope i Organizacije za Evropsku bezbednost i saradnju da su poslednji parlamentarni izbori 2016. godine pokazali da SNS „zloupotrebljava većinu, zamagljuje razliku između državnih i partijskih aktivnosti, vrši pritisak na birače, naročito one zaposlene u javnom sektoru“ kao i da „mami birače kroz socijalne inicijative“.

Zbog toga, navodi se u izveštaju, opozicija bojkotuje rad parlamenta, jer „ne osećaju mogućnost da mogu efikasno da se zalažu za promenu politike“. Ipak, navode iz Fridom hausa, da je manevarski prostor političkih oponenata vlasti sužen, ali i da u lošim uslovima uvek treba dodatno razmotriti mogućnosti institucionalne borbe.

U izveštaju se naglašava da je višegodišnje zarobljavanje države, zloupotrebe vlasti i „čvrste taktike“ koje koristi Aleksandar Vučić u Srbiji i Milo Đukanović u Crnoj Gori doveli do toga da su prvi put od 2003. te zemlje ispale iz kategorije demokratija.

Dodaje se da se ta promena događa u vreme kada je proces pristupanja EU zapao u neslaganja i više ne služi kao primer za demokratsku reformu, i kada politika velikih sila i transnacionalne diplomatije pretvaraju Balkan u geostratešku šahovsku tablu.

Uticaj Kine i Rusije

Kina koristi slabe institucije i korumpirane sisteme da širi svoj antidemokratski uticaj u inostranstvu, pre svega kroz tehnologiju i sisteme video nadzora, a jedna od tih zemalja je i Srbija, navodi Fridom haus. Najkonkretniji primer antidemokratskog uticaja Kine, prema Fridom hausu, jeste kroz tehnologiju i video nadzor.

„Kineski gigant Huavej (Huawei) potpisao je ‘Sporazum o sigurnom gradu’ sa vladama u 10 od 29 država u tranziciji i u svakoj od njih evidentirano je loše upravljanje i registrovani su ozbiljni problemi sa korupcijom“, upozorava Fridom haus.

Srbija se navodi kao jedna od tih država koja je uvela sistem kompanije Hauvej za bezbednosni video nadzor prepoznavanja lica i registarskih tablica vozila. U izveštaju se podseća i na zajednički rad policije Kine i Srbije i zaključuje da ova partnerstva „izazivaju zabrinutost jer bi sve veći uticaj Kine mogao da ojača autoritarno nastrojene lidere, doprinoseći represiji, smanjenju demokratskog upravljanja i aktivnog civilnog društva“.

Dodaje se još i da već dugo dokumentuju „agresivnu spoljnu politiku“ Rusije čiji je cilj destabilizacija transatlantskog saveza i ponovno uspostavljanje onoga što ona smatra svojom „sferom uticaja“.