Rakić Vodinelić: Improvizovani Krizni štab treba odmah raspustiti

Rakić Vodinelić je u razgovoru za Betu naglasila da postojeći Krizni štab nema nikakva ovlašćenja i da se uopšte ne pominje u zakonu.

„U Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti pominje se republička komisija koja bi trebala da ima stalni sastav. Krizni štab je navodno osnovan od strane vlade 13. marta ove godine, iako nema nikakvog traga o sednici vlade tog datuma. Formlano pravno gledano vlada je mogla da osnuje krizni štab, ali ona je to učinila zaključkom u kom je navela samo imena članova štaba“, kaže Rakić Vodinelić.

Prema njenim rečima, postavlja se pitanje zašto imamo krizni štab kad već po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti postoji republička komisija za zarazne bolesti kao stalno telo.

„Dakle, ako postoji mogućnost predviđena Zakonom zaštite stanovništva od zaraznih bolesti postavlja se pitanje zašto vlada osniva jedno alternativno radno telo kada zakon propisuje da to bude komisija. Bitno je da tim zaključkom kojim su određena imena članova štaba nije bio utvrđen njihov mandat, šta je zadatak štaba, šta treba da radi“, objasnila je profesorka.

Ona kaže da Krizni štab može da radi šta mu padne na pamet, a niko ne mora da ga sluša.

„Cela ta pravna izvedba kriznog štaba odaje utisak jedne velike improvizacije, a da naša vlada nije dala nikakvo objašnjenje o tome zašto je to učinila kada Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti govori nešto drugačije“, kaže Rakić Vodinelić.

Ona navodi da su Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, detaljno određene mere koje se mogu primeniti i organi koji te mere primenjuju.

Zakon predviđa da na čelu štaba za vanredne situacije bude ministar unutrašnjih poslova.

Po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti na čelu komisije bi bio ministar zdravlja i on bi određivao mere.

„Ne znam koji su razlozi bili za jednu ovakvu improvizaciju sa osnivanjem Kriznog štaba, ali mogu da tvrdim da u oba zakona, koji nisu uzeti u obzir, postoji dovoljno zakonskog osnova da se uvede vanredna situacija, a ne vanredno stanje. Vanredno stanje je uveo trijumvirat koji se sastojao od predsednice vlade, predsednika republike i predsednice Narodne skupštine s obrazloženjem da skupština nije mogla da se sastane. Pokazalo se da to nije tačno“, istakla je profesorka prava.

Rakić Vodinelić ocenjuje da je vanredno stanje uvedeno da bi zdravstvenim delom Kriznog štaba rukovodila predsednica vlade, a ekonomskim predsednik republike, „što ne spada u njegovu nadležnost i omogućuje centralizaciju postupka u četri ruke“.

„S druge strane to je omogućilo da se promoviše personalna uloga predsednika republike u nabavljanju respiratora, pa da se to koristi za predizbornoj kampanji. U celoj toj stvari ono što je tužno i nekako teško oprostivo je veliki broj smrtnih slučajeva koji je veći nego onaj koji se zvanično vodi, ako ćemo verovati istraživanju koje je sproveo BIRN, a koje je zasnovano na podacima koje vodi Vlada Srbije, i do prilične patnje ljudi, do prenatrpanosti zdravstvenog sistema i do jedne poprilične dezorganizacije“, kazala je profesorka.

Na pitanje Bete da li je sada kasno da se formiraju tela za borbu protiv pandemije predviđena zakonom, Rakić Vodinelić kaže da će prema prognozama epidemiologa pandemija još dugo trajati i da je neophodno da se staranje o zarazi uvede u redovan tok stvari.

„Ta tela su već morala biti formirana. Ovaj improvizovani štab treba ukinuti i formirati tela predviđena zakonom. Izgleda da je vakcina dosta daleko i zaista treba uvesti staranje o ovoj epidemiji u redovan tok stvari. Zakon o zaštiti stanovnika od zaraznih bolesti je zakon, a ne nekakva odluka vlade ili uredba i on tačno određuje nadležnosti“, kazala je Rakić Vodinelić za Betu.

Na pitanje Bete da li članovi kriznog štaba podležu zakonskoj odgovornosti, profesorica je kazala da „ne podležu“.

„Postavlja se pitanje o tačnosti o broju preminulih i jedan od najeminentnijih epidemiologa u Srbiji profesor Zoran Radovanović je pozvao članove kriznog štaba da pošalju izvinjenje građanima Srbije, ali oni čak ni to nisu uradili. Od toga je daleko pozivanje na odgovornost. Pre treba na odgovornost da pozovemo vladu što je takvu odluku donela, ali naravno pozivanje vlade na odgovornost pod ovakvim uslovima nije realno“, objasnila je Rakić Vodinelić.

Na pitanje Bete da li kod pojedinih članova Kriznog štaba postoji sukob interesa obzirom da su članovi njihovih porodica sklapali unosne poslove vezane za pandemiju, Rakić Vodinelić kaže da je Agencija za borbu protiv korupcije morala da reaguje na saznanja da brat ili sestra nekog od članova kriznog štaba sklapa milionske ugovore sa državnim organima.

„Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije definiše pojam sukoba interesa i definiše krug povezanih lica. U taj krug povezanih lica svakako da spadaju srodnici kao što su brat i sestra i u ovom slučaju agencija je već odavno mogla da postavi pitanje sukoba interesa dr Darije Kisić Tepavčević i dr Zorana Gojkovića, ali ona to nije učinila. Njih dvoje su u ovom slučaju, bez obzira na sve improvizacije koje su učinjene, javni funkcioneri jer ih je imenovala javna vlast. Tako da se zaista mora postaviti pitanje u najmanju ruku sukoba interesa, a ako se to ustanovi onda Zakon o agenciji za borbi protiv korupcije predviđa određene mere koje ta agencija treba da učini“, kazala je Rakić Vodinelić.

Na pitanje zašto još uvek nemamo informaciju gde je utrošeno i kome je uplaćeno 370 miliona evra u vreme vanrednog stanja, profesorka kaže da taj podatak skriva predsednik republike.

„Nemamo saznanja zato što predsednik republike voli da se ponaša kao monarh. Monarh je pravno neodgovorna ličnost zato mu se može, ali ona osoba koja bi morala da da taj izveštaj zbog toga što je to u njenoj nadležnosti jeste predsednica Vlade Srbije. Predsednik republike uopšte ne može da nabavlja respiratore, to ne spada u njegovu nadležnost“, kazala je Vesna Rakić Vodinelić za Betu.