Rakić Vodinelić: Srbija ne sme da zavisi od Vučićeve samovolje

Kad je reč o ovim oblastima, EK bitne uzroke za to vidi u tome što nisu ispunjene petogodišnje strategije donesene za period 2013 – 2018. godine. Podvlačim, strategije su usvojene kad je Srpska napredna stranka (SNS) već bila na vlasti, pa odgovornost leži na vlasti koja je regrutovana iz te stranke, kao i na neprikosnovenom vođi te stranke i države Srbije. Zbog toga, smatra se u Izveštaju EK, nisu usvojeni amandmani na Ustav koji se odnosi na pravosuđe, te time ni nužne prateće zakonske promene – ističe u razgovoru za Danas Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta beogradskog Univerziteta Union, kojoj je nedavno uručena nagrada „Osvajanje slobode“ Fondacije „Maja Maršićević Tasić“.

Kako dodaje Rakić Vodinelić, u Izveštaju EK je za oblast ljudskih prava posebno naglašeno da su postojeći zakoni uglavnom dobri, ali se ili uopšte ne primenjuju ili se primenjuju selektivno.

– Iako je, po mom mišljenju, bilo još mesta za ozbiljnu kritiku, EK je identifikovala najznačajnije nedostatke od kojih zavise podela vlasti i vladavina prava. Upitana da prokomentariše činjenicu da svi međunarodni izveštaji objavljeni poslednjih meseci jako loše ocenjuju stanje vladavine prava i demokratije u Srbiji, Rakić Vodinelić odgovara da ti izveštaji svedoče o nazadovanju demokratije i opasnom preobražavanju Srbije u tzv. izbornu autokratiju.

– S tim što je čak i EK priznala da sami izbori pate od brojnih nedostataka. Kuda će ići Srbija ne sme da zavisi samo od samovolje Aleksandra Vučića, nego i od spremnosti društva da joj se suprotstavi. A za sad otpor pokazuje samo slabasne naznake – naglašava Rakić Vodinelić.

Na naše pitanje kako vidi pretnje reditelju Zlatku Pakoviću zbog njegove predstave „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“, upad desničara Miše Vacića na izložbu „Kapija – i kad boli, istina je lijek“, kao i demoliranje izložbe stripova u Galeriji Stara kapetanija, i praktično opravdavanje toga od Ministarstva kulture i informisanja, Danasova sagovornica kaže da ti „bezobzirni ataci imaju prećutnu i ne baš skrivenu podršku države“.

– Ono što ih čini stravičnim jeste upotreba nacističkih metoda, od potuljenog pozivanja na slobodu izražavanja, a zapravo na siktanje govora mržnje, do fizičkih napada i uništavanja artefakata. Ministarstvo kulture sa nedopustivom nonšalancijom odobrava ove radikalne nacističke metode. Time se ovo društvo, naročito mladi ljudi, dodatno militarizuju protiv ideja, izuzev vladajućih i, istovremeno, pacifikuju u odnosu na ideju otpora samovolji autokrate – ukazuje Rakić Vodinelić

Naša sagovornica smatra da je sporazum koji su u Beloj kući potpisali Vučić i premijer Kosova spoljašnji oblik „okretanja“ spoljne politike prema SAD.

– U srži tog sporazuma, međutim, leži personalni zaokret Vučića prema Donaldu Trampu i onome što se u Americi označava kao „trampizam“. A to je skracenica za autokratizaciju predsedničke moći, koja prevazilazi dosadašnja tumačenja njihovog ustava. Težnja ka autoritarizmu ispoljila se odmah po stupanju Trampa na dužnost, zabranom ulaska državljana iz uglavnom arapskih država. Američko pravosuđe je donelo brojne privremene odluke kojima se suspenduje primena te naredbe. Verujem da je Vučiću trebalo nešto vremena da shvati da je Tramp zapravo blizak njegovom poimanju vlasti i da izreka „da ste sličan sličnom raduje“ nije prazna priča. Tabloidi na Ameriku gledaju crno, na Trampa belo – navodi Rakić Vodinelić.

Prema njenom mišljenju, spoljna politika Srbije izgleda više kao rezultat lične naklonosti predsednika prema ličnim svojstvima predstavnika vlasti moćnih država, nego kao konzistentan plan zasnovan na realnoj oceni međunarodnih odnosa.

Od nove vlade očekujem da traje što kraće

Sagovornicu Danasa pitali smo da li je za građane Srbije uopšte važno to što vlada još nije formirana ako se zna da sve u zemlji zavisi od Vučića, a Vesna Rakić Vodinelić odgovara da je „rezignacija građana tolika da su prestali da veruju u bilo koju instituciju, izuzev u predsednika i u njegovu sposobnost da, pod određenim uslovima, koji se svode na lojalnost „reši problem“ kratkim telefonskim razgovorom“.

– On sam rado demonstrira tu vrstu navodne efikasnosti. A ona zavisi, prvo od predsednikove spremnosti da upotrebi svoj čarobni telefon, od njegove predstave o tome kome vredi pomoći, od broja prisutnih kamera i očekivanih izraza odanosti i lojalnosti. Dakle, od lutrije. Prava se štite samo onda kada je zaštita jednaka prema svima, kad ih štiti nadležni organ po zakonom utvrđenom postupku. To ne sme biti stvar lutrije i sreće, već vladavine prava koja garantuje nediskriminaciju, stalnost i jednakost. Hir je van institucija i pravne države i poguban je za njih. Od nove Vlade Srbije očekujem da traje što kraće – zaključuje vesna Rakić Vodinelić.