Rakijaška elita na Zekinom salašu

Meštanin Krčedina Radivoj Skorupan zvani Lala, bio je glavni majstor za pečenje, iako – ne pije.

– Ja sam bezalkoholičar od šeste godine. Opio sam se kao mali od vina. Bilo mi je privlačno kao detetu da probam, a imali smo 55 akova vina, slavina je bila udarena u bure i ja sam sipao u čašu… te sam se opio. Od tad ništa ne pijem. Kad pečem rakiju, probam, ali samo na kap. Ne pijem ni kafu, ni rakiju, ni pivo… – pričao je Lala.

On jedini u selu ima specijalni kazan za pečenje rakije. Kazan ima točkove, pa ga Lala zakači kao prikolicu na traktor.

– Pečem rakiju po kućama – priča Lala. „ Nema ovakvih kazana u Krčedinu jer ovaj kazan sam odvaja metil alkohol, i automatski vrši prepek. Vidiš, u odnosu na klasični kazan, ovaj je ovde širok, a ovde plitak, pre prokuva komina u njemu… Cev je iz dva dela, u klasičnom je kazanu je iz jednog, izbacuje metil alkohol ovde – priča je i pokazivao Lala obigravajući oko kazana.

Kaže da je recept za dobru rakiju jednostavan – materija, odnosno komina, mora biti potpuno zrela, a u nju se može staviti do pet odsto šećera po kazanu.

– Sve preko pet posto šećera već nije voćna rakija. Recimo, na 150 kila komine može ići 7,5 kila šećera – pričao je Lala.

On je pekao rakiju ispred sremske kućice u kojoj je od petka smeštena prva srpska rakijska kuća. Ideja inicijatora je da od ove, pa svake naredne godine, stručni tim prati proizvodnju rakija u Srbiji, ocenjuju kvalitet i proglašavaju nove članove „Kuće rakije“ za tekuću godinu. Najboljima od najboljih biće dodeljena prestižna priznanja.

Ove godine, komisija u sastavu prof. dr Ninoslav Nikićević, prof. dr Slobodan Jović i prof dr. Vele Tešević je ocenjivala 86 uzoraka iz 28 podruma Srbije. Prestižno mesto člana Kuće rakije Srbije dobilo je 17 proizvođača i njihovih 47 rakija.

– Kroz ovakvu Kuću rakije, promovisaćemo i tokom godine najviše domete u proizvodnji voćnih rakija Srbije najrazličitijim ciljnim grupama: sredstvima informisanja, veleprodajnim lancima, kupcima i dilerima, trgovinskim odeljenjima inostranih ambasada u Beogradu, ugostiteljskim preduzećima, turističkim organizacijama i agencijama, putnicima namernicima, domaćim i stranim gostima – objašnjava osnivač Branko Gligorić.

Šef rakijske komisije Ninoslav Nikićević, jedini Srbin koji je doktorirao na šljivovici, kaže da je ocenjivanje trajalo osam sati, ali da njemu i profesorima Joviću i Teševiću to nije teško palo, jer se radi o profesionalnim degustatorima.

– Nama nije teško, jer ima slučajeva kada probamo i po 120 uzoraka. Mi uzorke ne gutamo, mi pijuckamo… Kad su dobri uzorci, mora malo da se provuče kroz grlo, kad su loši, već po mirisu znaš sve… U rakiji možemo da otkrijemo sve karakteristike, jedino ne možemo da otkrijemo otrovni metanol – kaže profesor.

On dodaje da srpska šljivovica čini alkoholni trijumvirat – sa škotskim malt viskijem i francuskim konjakom.

– Po tehnološkoj vrednosti daleko su otišla ta tri pića od ostalih. Izuzetno cenim i ostale rakije, prvenstveno od dunje,. kajsije, višnje, srpski vinjak i srpsku lozovaču. Treba da budemo svesni da imamo još uvek nezagađenu zemlju, imamo sjajno voće, sjajne proizvođače, i zato rakija treba da bude naš brend u svetu. Često putujem, ali nigde u fri-šopu ne mogu da nađem našu rakiju, a to je zaista šteta – rekao je Nikićević.