Rakočević: Najstarije albansko kulturno nasleđe na Kosovu je iz 19. veka

„Na Kosovu i Metohiji postoji srpsko, osmansko i albansko nasleđe. Često se mešaju albansko i osmansko nasleđe, naročito kada su verski objekti u pitanju. Tradicionalne kule za stanovanje iz 19. veka čuvaju se i štite kao albanska baština“, rekao je Rakočević u intervjuu za portal Direktno i dodao da postoji ozbiljna opasnost da jednog dana srpske srednjevekovne svetinje, preko nekog zakona o slobodi veroispovesti, budu proglašeni za manastire albanske pravoslavne ili katoličke crkve na Kosovu.

Rakočević je rekao da su već najavljivani nacrti jednog takvog zakona, poput onog u Crnoj Gori.

„Zanimljivo je da su pisani u isto vreme, ali nisu prošli. Ne treba se zavaravati da će ih u povoljnim prilikama opet vraćati u proceduru. Mada je moćni (crnogoroski predsednik) Milo Đukanović, čiju je tehnologiju vlasti marljivo učio Hašim Tači, upravo na tom mestu ‘polomio zube'“, rekao je on.

On je dodao da je kulturna, duhovna i nacionalna baština Srba na Kosovu izložena trećoj fazi napada i falsifikovanja.

„Prva faza je oblikovana 1941. stvaranjem Velike Albanije, i 1945. dolaskom Komunističke partije Jugoslavije na vlast. Sve što se vekovima sticalo, nasleđivalo i poklanjalo crkvama i manastirima, sve što je preživelo najtamnije trenutke otomanske i albanske vlasti, oduzeto je crkvi. Visoki Dečani, Patrijaršija, Gračanica, postali su mesta na kojima se gladuje. Druga faza je nastojanje vlasti da od svetinja naprave muzeje u kojima će kustosi i Zavodi odlučivati o svemu i izbaciti kaluđere… Ova dva procesa uslovila su pojavu mišljenja da albanske vlasti mogu preuzeti srpsko nasleđe. To je ono što danas vidimo kao treću fazu“, rekao je on.

Rakočević je ukazao da je ideja da su Srbi u srednjem veku Albancima oteli crkve i manastire počela da se širi tek posle 1999. godine.

„Oko 90 odsto Albanaca pre pogroma 17. marta 2004. smatralo je da su crkve i manastiri srpski, a desetak godina kasnije većini je nametnuto mišljenje da su to njihove crkve“, rekao je Rakočević i dodao da bi eventualni prijem Kosova u Unesko tamošnja struktura „pseudoistoričara“ doživela kao pobedu svojih ideja i mogućnost da nastave sa njihovim sprovođenjem.

On je ocenio da Srpska pravoslavna crkva i vlasti u Beogradu treba da se aktivno uključe u to pitanje i dinamično na svim nivoima govore o tom problemu.

„Ukoliko toga ne bude, falsifikati iz Prištine mogu biti prihvaćeni kao istiniti. Esencijalno je da se, na kreativan način, podrži život u manastirima i oko njih, da se geta u kojima žive Srbi pretvore u mesta rada i stvaranja. Ne može se život sveštenika Đorđa Stefanovića u Bogorodici Ljeviškoj i njegove jednogodišnje ćerke Mitre odvojiti od fresaka i lepote tog hrama. To je jedini model prihvatljivog opstanka“, rekao je on.

Rakočević je rekao da je teško utvrditi koliko je na Kosovu i Metohiji uništeno i oskrnavljeno crkava i manastira, ali da se pouzdano zna da taj broj nije manji od 156 objekata.

„Sa njima su nestale biblioteke, ikone, freske, duborezi, ikonostasi i život koji ih je pratio. U mnogima je taj život obnovljen, a razume se da ne možete obnoviti čudesni debarski ikonostas iz crkve Svetog Nikole u Prištini ili slike Uroša Predića iz hrama Svetog Arhangela Mihaila u Štimlju“, dodao je Rakočević.