Najsvetiji mesec u Islamu: Kako se obeležava Ramazan?

Ramazan je mesec posta tokom kojeg se vernici islamske veroispovesti širom sveta uzdržavaju od hrane, pića, seksualnih odnosa, kao i loših misli i dela, i to od jutra (sufura) do večeri (iftara) kako bi se postigla veća “taqwa” ili svest o Bogu.

Prema islamskoj veri, ramazan je mesec u kojem su poslaniku Muhamedu objavljeni prvi ajeti Kurana pre više od 1.400 godina.

Ramazan ili Ramadan je osim posta, mesec molitve, milosti i praštanja.

Inače, post je jedan od pet stubova islama, a tu su muslimanska izjava vere, svakodnevno obavljanje molitve, zekat i obavljanje Hadža u Meki, ako je vernik fizički i finansijski sposoban za to.

To je deveti mesec muslimanskog hidžretskog kalendara, koji se računa prema mesecu, a ne prema suncu.

Islam koristi lunarni kalendar, koji je 10 do 11 dana kraći od gregorijanskog kalendara, koji se zasniva na rotaciji Zemlje oko Sunca.

Ova razlika znači da Ramazan svake godine počinje drugog dana.

“Ramadan Mubarak“ i “Ramadan Kareem“ su čestitke koje se upućuju vernicima tokom ovog perioda.

Kako izgleda jedan dan tokom Ramazana?

Svaka porodica se drugačije priprema za Ramazan.

Počinje od obroka pred zoru. Većina domaćinstava se budi malo pre zore da bi jela.

To znači da u polusnu, klonule žene vrve oko kuhinje da bi pripremile i poslužile obrok. Muškarci sede za stolom i čekaju da budu posluženi. U pojedinim tumačenjima, žene u kući mogu da jedu samo posle svih ostalih.

Potom, izlazi sunce i počinju sati posta. Jutro počinje tako što žene žure u kuhinju da počnu da kuvaju.

Vreme će tokom ostatka posta uglavnom provoditi u kuhinji.

Zuje oko lonaca i tiganja, pripremajući hranu za obrok koji će uslediti po zalasku sunca.

Ni zaposlene žene nisu izuzete od ovog iskustva. Čim se vrate sa posla, kuhinja ih zove.

Mnogi će iftarom, obrokom kojim se posti na kraju dana, ugostiti prijatelje kod kuće.

U džamijama se obično održavaju otvoreni iftari tako da svako može da dođe. Što je više ljudi, to je veselije.

Nakon ramazanskog posta, nastupa trodnevni Ramazanski Bajram ili Eid al-Fitr, koji se smatra velikim praznikom u islamu i na arapskom znači “festival kojim se prekida post”.

Bogati daju onima u nevolji

Zekat, zakat, sadekatul-fitr ili bogati daju siromašnima, jedna je od praski koju islamska vera praktikuje.

Ali šta su oni zapravo i kako se upražnjavaju?

Sadekatul-fitr predstavlja bajramski doprinos koji muslimani daju u ime Alaha siromašnima krajem ramazana, pred Bajram.

Najniži iznos sadekatul-fitra određuje se u najzastupljenijoj namirnici u određenoj zemlji, recimo pšenici, ječmu, riži, datulama i slično.

Islamske zajednice to preračunavaju u novac jer je dopušteno dati protivvrednost u novcu u približnoj vrednosti jednodnevne ishrane za jednu osobu. Taj se doprinos daje da bi siromašni bili pošteđeni oskudice i traženja milostinje na Bajram.

Uz sadekatul-fitr muslimani uobičajeno u mesecu ramazanu daju i zekat, čime ispunjavaju četvrtu praktičnu dužnost islama, odnosno četvrti od pet stubova islama.

Zekat ili zakat je islamski termin kojim se označava čišćenje, rast, napredovanje.

Zekat je neka vrsta dobrotvornog davanja kojim vernici jedanput godišnje daju određeni deo svog imetka.

Njega su dužni dati oni muslimani i muslimanke čija imovina iznosi koliko jedan nisab u zlatu ili sregram srebra.

Ova vrednost treba da bude u posedu obveznika celu godinu ili bar da se nađe u njegovom posedu na početku i na kraju godine.

U nisab se ubrajaju zlato, srebro, novac, trgovačka roba, razni nakiti (osim bisera) i stoka, koja se ne hrani na paši više od šest meseci.

Međutim, u nisab se ne ubraja imovina koja služi za osnovne potrebe obvezniku, kao na primer kuća za stanovanje sa potrebnim nameštajem, tegleća stoka, obradiva zemlja, razne alatke za obradu zemlje, zatim alat za obavljane zanatskih usluga, stručne knjige i slično.

Ni jedno ni drugo se ne može dati bračnom drugu, nemuslimanu niti rodbini u uzlaznoj i silaznoj liniji, dakle roditeljima i njihovim roditeljima, deci, unucima, jer su, kako to vera nalaže, „jedni druge dužni uzdržavati“.

Među siromašnima kojima su zekat i sadekatul-fitr namenjeni prednost imaju članovi šire porodice i komšije.

Muhamed je rekao:

„Ko klanja namaz, a ne deli zekat, on nema ni namaza.“

Zekat pripada samo siromašnima i onima u nevolji. Onima koji daju zekat, prema verovanju, Alah je obećao nagradu.

Davanjem zekata podstiče se pomaganje sirotinji, stiče se zadovoljstvo i milost Alaha, čisti se srce od škrtosti, privikava se na darežljivost, čisti se imovina od tuđeg nameta, pomaže se islamska zajednica i delom se dokazuje da se vodi računa o njenim potrebama.

Za ovo se referiše na Muhamedove reči:

„Nema mesta među nama onaj ko se ne brine o potrebama svoje zajednice!“

Da li poste i vernice tokom menstruacije?

Verski zakon izuzima žene koje imaju menstruaciju od posta. Mogu da jedu i piju tokom dana kao i obično.

Ne moraju da gladuju kao drugi. Ipak, iako to deluje kako treba, u praksi se dešavaju slučajevi kada se ovo tumačenje ne primenjuje.

U pojedinim islamskim zajednicama širom sveta, postoji nepisano pravilo da muškarci nikada ne bi trebalo da saznaju da žene imaju menstruaciju.

Menstruacija je jedna od najvećih i najstrože čuvanih „tajni“ patrijarhata širom sveta. Svi znaju za to, ali se pretvaramo da muškarci ne znaju.

Dakle, kad god žena počne da ima menstruaciju tokom Ramazana, ona mora da jede i pije u tajnosti od muškaraca.

Žene moraju da se kriju u svojim sobama, ili uglavnom u „ženskim prostorijama“ (kuhinji), da bi konzumirale hranu.

U malim kućama, jesti bez da budete viđeni je pravi izazov.

Žene neretko ostaju gladne, od zore do zalaska sunca, a da zapravo ne moraju da poste.

Ipak, nije sve tako striktno, postoje i islamske zajednice koje uzimaju u obzir i potrebe i osećaje žena, pa tako ovaj izuzetak od pravila i nije u potpunosti „mrtvo slovo na papiru“.

Zabranjeno ratovanje i strastveni pogledi

U toku ramazana islamskim vernicima je zabranjeno ratovanje, a strogo naređen post.

Od vernika se očekuje da što vernije slede učenje Muhameda, što uključuje i nastojanje oko boljih međuljudskih odnosa.

Važnost se pridaje čistoći misli i dela.

Po rečima Poslanika Muhameda, uz jelo i piće, stvari koje kvare post su laž, psovka, ogovaranje, kleveta i strastven pogled.

Ni kap vode

Ako neko slučajno pojede ili popije, to ne kvari post, uz uslov da vernik s time prestane čim se priseti da posti.

S druge strane, ako se nemarom prilikom abdesta (obrednog pranja pred namaz) ili kupanja proguta samo kap vode, post je automatski pokvaren.

Na taj način Islam razlikuje nepažnju od nemarnosti.