Promenjena metodologija za rangiranje na Šangajskoj listi: Zašto bi to moglo da ide u prilog Beogradskom univerzitetu?

Podsetimo, osim globalne Šangajske liste najboljih svetskih univerziteta, jednom godišnje se objavljuje i takozvana GRAS lista, koja predstavlja najsveobuhvatnije i najobjektivnije rangiranje svetskih univerziteta po naučnim oblastima.

U odnosu na prošlu godinu u nekim oblastima smo skočili, u nekim pali, a sada se pojavljuju i one u kojima UB nije bio na listi za 2023, poput biologije, hemije, metalurškog inženjerstva, računarskih nauka…

Najveća novina u rangiranju za 2024. godinu je delimično promenjena metodologija, koja bi našim istraživačima mogla da ide u prilog.

Kako za Danas pojašnjava Zoran Nikolić, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, do sada su se vrednovali Q1 časopisi što je prva četvrtina časopisa sa SCI liste, zatim top časopisi, koji su najelitniji, a treći parametar je normirana citiranost (CNCI) koja pokazuje koliko u konkretnom polju neki univerzitet ima citranost u odnosu na prosek sveta.

Četvrti parametar su nagrade – velika međunarodna priznanja poput Nobelove nagrade i slično, a peti je internacionalna kolaboracija odnosno udeo radova u međunarodnoj saradnji.

– Ovi segmenti se i dalje gledaju, s tim što je kod nekih promenjena težina vrednovanja. Ono što je novo su još četiri indikatora: HCR što su najcitiraniji ljudi u oblastima (nešto slično Stenfordskoj listi), gde smo mi umereno jaki. Sledeći parametar je editor gde se gleda koliko je ljudi u uredništvima međunarodinih časopisa, i u tom smo, mislim, najjači. Treći segment je liderstvo (leadership), to jest učešće u raznim međunarodni projektima i četvrti indikator su laureati, odnosno priznanja u konkretnoj naučnoj oblasti – ističe Nikolić.

Kaže i da ova četiri nova kriterijuma nisu toliko transparentna i veruje da će se u narednom periodu još „štelovati“, ali smatra da oni Beogradskom univerzitetu idu u prilog.

– Oni nose sa sobom kvalitet koji može da proistekne iz brojnosti naučne populacije tako da bi oblasti koje su brojne i mladog sastava mogle da prosperiraju.

Zato imate prodor biologije i hemije jer mi u tim oblastima imamo brojnu populaciju koja je integrisana u svetskim naukama i kroz ova četiri indikatora dobija jači uticaj.

S druge strane je, recimo, fizika kod koje je naučna populacija degradirana, jer su najznačajniji fizičari i sa instituta i sa fakulteta otišli u penziju. Oni jesu plodotvorni stvaraoci, ali više nisu u raznim međunarodnim telima i nisu ti koji su u top formi. A oblasti koje su imale solidnu međunarodnu uticajnost i brojnu populaciju koja se širila poslednjih godina su išle napred. Pored biologije i hemije to su farmacija, matematika, veterina i računarske nauke – navodi naš sagovornik.

Ilustracija: Z. Nikolić

Osvrćući se na oblast nauke o hrani i tehnologiji hrane gde je Beogradski univerzitet i dalje visoko rangiran, Nikolić kaže da je problem što se time bavi mali broj ljudi, od kojih neki nisu primarno u toj oblasti.

– Slično je i sa ekologijom kojom se kod nas bave ljudi kojima to nije primarna delatnost. Nemate postojanu populaciju nego su to hemičari i biolozi kojima je ekologija jedan od pravaca njihovog delovanja – ističe on.
Nikolić i pojašnjava zbog čega na rang-listi za 2024. godinu nema oblasti nauka i inženjerstvo teksilnih materijala, gde je Univerzitet u Beogradu lane zauzeo visoko 40. mesto.

Kaže da se time bavi jako mali broj istraživača, te da je u ovoj oblasti na Šangajskoj listi rangirano samo 50 univerziteta. Čak i da je UB na 51. mestu, to ne bi bilo vidljivo.

S druge strane, u velikim naučnim oblastima poput matematike, fizike, poljoprivrede, farmacije, kličničke medicine… rangirano je po 500 univerziteta, u energetici 400, u oblasti nauka o hrani i tehnologiji hrane i stomatologiji po 300, u metalurgiji 200.

– Za male oblasti koje nemaju postojanu naučnu populaciju i koje su svedene na mali broj ljudi definitivno nova četiri parameta koja se boduju ne donose ništa – kaže sagovornik Danasa.

Nikolić iznosi i zanimljiv podatak da su univerziteti u Zagrebu i Ljubljani na globalnoj Šangajskoj listi lošije pozicionirani od Beogradskog univerziteta, ali da su bolji od nas kada se posmatra broj oblasti u kojima su rangirani na listi po naučnim poljima. Univerzitet u Ljubljani je tako rangiran u 20 oblasti, a Zagrebački u 18.

– Broj oblasti u kojima ste rangirani jeste mera neke vaše izuzetnosti, ali i mera širine postavke univerziteta. S druge strane imate primer moskovskog univerziteta Lomonosov koji je na globalnoj rang-listi na sto i nekom mestu, dakle, daleko ispred nas, ali je rangiran u manjem broju oblasti od UB zato što je usko profilisan – navodi Nikolić.