Rano opismenjavanje dece – posao roditelja, vrtića ili škole

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Određena istraživanja poslednje decenije (i duže) ukazuju na intelektualni kapacitet deteta koji je značajan već u 4-oj godini, što je izazvalo mnoge izmene u načinu rada sa decom. U Srbiji se nažalost stvari nisu menjale u tom pravcu, sa decom se i dalje ne radi ništa do 7 godine, a i gradivo u prvom razredu je upitno, kao i udžbenici iz kojih se uči, a do sada su se menjali svake 2-3 godine.
   Predškolske ustanove uglavnom privatne sa ponekim državnim, primenjuju dokazane napredne metode rada uz ozbiljniji pristup, u Srbiji najčešće NTC, ali ima i drugih. Slično je i sa privatnim školama, koje imaju dosta aktivnije uključivanje dece u napredne metode, državne škole i dalje se bore sa mobilnim telefonima, vršnjačkim nasiljem…. pa je kristalno jasno šta se i koliko radi i primenjuje. U Beogradskim vrtićima deca već sa 4 godine recituju pesmice od 2 strofe, sa 5 godina pesmice sa 4 strofe i duže, u predškolskom se rade slova, brojevi, dani u nedelji i meseci u godini, osnovne računske operacije, a dodatno se plaća za engleski i sl…
   Dete koje krene u prvi razred a ne zna ništa od ovoga može odskakati, a može brzo i nadoknaditi.

2. Bez obzira na to sto vecina dece ume da cita i delimicno pise na pocetku prvog razreda, nije korektno prema deci koja ne znaju slova i ne znaju da citajuo pismenjavati decu skracenim postupkom. Raditi vise slova na jednom casu, pretrcati najvaznije korake u ucenju nije metodicki opravdano, a nije ni posteno. Moze se organizovati grupni rad, vece skole bi mogle na casovima srpskog jezika kombinovati odeljenja pa posebno raditi sa decom koja ne znaju slova, a posebno sa "naprednom" decom, razne mogucnosti postoje, samo treba biti kreativan.