„Primarna prevencija karcinoma dojke ne postoji, odnosno nema načina da se izbegne pojava raka dojke, što je razumljivo jer ne poznajemo ni šta ga uzrokuje.
Postoje riziko faktori koji mogu doprineti da se ova bolest ranije u životu javi, a ti rizični faktori tj. njihov uticaj se može smanjiti pravilnim stilom, načinom života. S druge strane rano otkrivanje, sekundarna prevencija ili skrining raka dojke podrazumeva prepoznavanje do tada neprepoznate bolesti, korišćenjem skrining testa (mamografija) u prividno zdravoj populaciji koja ne pokazuje znakove bolesti. Osnovni cilj skrininga je smanjivanje mortaliteta od bolesti. Srbija sprovodi skrining od 2013. godine naovamo, ali je odziv prilično slab, a ima i drugih organizacionih problema koji se moraju popraviti i predstavljaju prioritet Ministarstva zdravlja“, objašnjava prof. dr Vicko Ferenc, državni sekretar Ministarstva zdravlja.
Povodom Svetskog dana borbe protiv raka dojke Ferenc u razgovoru za Danas naglašava da je osnovni savet svim ženama, ili bar onim koje imaju preko 30 godina života, da se redovno kontrolišu (jednom godišnje pregled i ultrazvuk dojki) a preko 40 godina i mamografiju jednom u dve godine, dok žene od 49 do 60 godina svakako treba da se odazovu na pozive za rano otkrivanje, koje naš zdravstveni sistem sprovodi.
„Zdravstveni sistem ima kapaciteta da uradi te preventivne preglede, tome smo dodali i one besplatne koje se sprovode jednom mesečno, dok se organizovani skrining kao najvažnija karika u prevenciji raka dojke mora dodatno unaprediti i promovisati da zauzme svoje mesto koje je neophodno u smislu smanjivanja mortaliteta od ove bolesti“, ističe dr Ferenc.
On objašnjava i da je ishod bolesti pacijentkinja obolelih od karcinoma dojke u svetu značajno poboljšan poslednjih godina – sa jedne strane zahvaljujući ranoj dijagnostici, a sa druge primenom novih lekova, tako da je stopa smrtnosti u razvijeni zemljama Evrope u stalnom padu (za oko 1,8 odsto godišnje). Ipak, brojke u Srbiji su nešto lošije – godišnje od raka dojke umre oko 1.600 žena, što je 18 odsto smrtnosti od kancera svih lokalizacija, navodi državni sekretar.
Kako će se država i zdravstveni sistem u budućnosti boriti protiv ovakve statistike – podizanjem svesti o značaju i ulozi onkološke zdravstvene zaštite, kao i o značaju skrininga bi se postigli odgovarajući rezultati, smatra Ferenc.
„Ministarstvo je prioritizovalo onkologiju pre svega na račun zračne terapije koja je skoro u potpunosti dostigla evropske standarde. Uvedena je specijalizacija iz onkologije i postavljena kao deficitarna grana medicine, time se omogućava i volonterska specijalizacija koja će nadamo se omogućiti dovoljan broj novih lekara sa ovom specijalizacijom neophodnom za lečenje sve većeg broja pacijenata sa ovom bolešću savremenog doba. Uvođenjem dva nova leka u lečenju raka dojke, a u četiri nove indikacije dostigao bi se nivo lečenja sličan onom u Evropskoj uniji. Novi terapijski modalitet dualne blokade HER receptora u neoadjuvantnom pristupu pruža dodatnu mogućnost ovoj prognostički izuzetno nepovoljnoj grupi pacijentkinja. Pacijentkinje koje su već razvile metastatsku bolest imale bi značajno bolji kvalitet života, a čak 50 odsto pacijentkinja iz lošijih prognostičkih grupa bi moglo uz ove nove terapijske modalitete da živi duže od pet godina“, navodi Ferenc dodajući da su to neke od najvažnijih mera koje država sprovodi na ovom planu.
Pored toga, državni sekretar ističe i da je uloga medija neprocenjiva za ostvarivanje ovakvih ciljeva pa zato ona mora biti stalna u smislu najava akcije, obaveštavanjima o toku iste i postignutim rezultatima. Izveštaji treba da pokazuju podatke razumljive za široku populaciju bez pretenzije ka reklamiranju ili preuveličavanju rezultata.
„Menjanje svesti građana je proces koji traje, treba kontinuirano da se ponavlja sve do momenta kada postaje automatizovan, kada se usvoji kao sopstvena potreba i pravo, a indikator praćenja bi tada pokazivao da je odziv na skrining preko onih minimalnih 75 odsto pozvanih“, uveren je dr Ferenc.
Faktori koji mogu uticati na pojavu karcinoma dojke
Životna dob (65 godina i više), atipična hiperplazija dojke dokazana histološki, genetske mutacije (BRCA1, BRCA2, TP53, ATM, CDH1); RR 4-8; duktalni in situ karcinom dojke(DCIS); RR(relativni rizik) 8-10; porodična istorija raka jajnika (mlađa 50 godina); rak dojke kod osoba/rodbine prvog kolena; izloženost jonizujućem zračenju pre 30 godine života (RR 22-40); rođake sa rakom dojke mlađe od 40 godina; konzumiranje alkohola; prva trudnoća nakon 30-35 godina života; prva menstruacija/menarha pre 12 godine života; visoki socioekonomski status; izrazito žlezdano tkivo dojke/denzne dojke; žene koje nisu nikada dojile; žene koje se nisu porađale; kasna menopauza preko 55 godina; Tip II diabetes mellitus; gojaznost; hormonska terapija koja sadrži estrogen i progesteron; korišćenje nekih kontraceptiva; pušenje.
Bolest se i dalje kasno dijagnostikuje
U našoj zemlji se samo oko 20 odsto karcinoma otkrije u T1 stadijumu (kad je tumor manji od 2 cm), a udeo nepalpabilnih (najčešće manji od 10mm) tumora je i dalje veoma mali. U trenutku postavljanja dijagnoze oko 2/3 žena ima lokalno odmaklu bolest, a 10 odsto se javlja sa udaljenim metastazama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
