Raša Nedeljkov: Pritisak javnosti jedina brana prekrajanju izbora

Dokazi i svedočenja o nezakonitoj masovnoj promeni prebivališta ogromnog broja građana iz inostranstva i Srbije samo da bi glasali, tek je prvi deo istraživanja i analiza koje predstoje, a već govore dovoljno.

Različite nepravilnosti uočene su na 71 biračkom mestu u Beogradu (odnosno na 14 odsto birališta), a promene u biračkom spisku uzrokovane organizovanim promenama prebivališta birača mogu biti u opsegu desetina hiljada, piše u izveštaju.

Crtini posmatrači su, samo tokom izbornog dana, podneli više od 60 prijava policiji, a konačni izveštaj biće osnov da ta organizacija od svih nadležnih zatraži ponavljanje izbora na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, reviziju biračkog spiska i istragu tužilaštva o tome ko je, kad i kako u državnim institucijama omogućio falsifikovanje i prijavljivanje prebivališta mimo zakona, kao i falsifikovanje potpisa građana u procesu kandidovanja lista.

– U demokratskom društvu prirodan partner trebalo bi da nam budu institucije države i mi im se obraćamo, ali pošto su one zarobljene i podređene privatnim interesima u ovoj fasadnoj demokratiji u kojoj živimo, kao delu civilnog društva mogućnosti delovanja su nam prilično sužene. Obraćaćemo se i tužilaštvu, podnosićemo prijave, iskoristićemo sve pravne mogućnosti, informisaćemo međunarodnu zajednicu, testiraćemo pravni sistem, pokušaćemo da vidimo da li će institucije početi da rade svoj posao, sve su to različite aktivnosti koje su nam na raspolaganju, kaže za Danas programski direktor Crte Raša Nedeljkov.

Tužilaštvo, MUP, pravosuđe, inspekcije, Ombudsman, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencija za sprečavanje korupcije, REM, svi kontrolni mehanizmi koji bi trebalo da reaguju, zatajili su.

– Ukoliko sve te institucije i ovoga puta zakažu i nekažnjivost prevlada, izbori u Srbiji prestaju da budu proces u kojem građani donose odluke i postaju sredstvo za očuvanje vlasti u autoritarnom okruženju. Nisu u pitanju samo poslednji izbori, niti pojedinačne nepravilnosti na biračkim mestima, kao što je neproveravanje lične karte, glasanje za treća lica, grupno glasanje itd… Ugrožen je bilo koji budući izborni proces, prekoračene su sve crvene linije. Činjenicom da se neko drznuo da zloupotrebi ovlašćenja i da prekraja volju birača tako što je na sistematski koruptivan način menjao biračko telo u Beogradu doveden je u pitanje izborni proces u Srbiji kao jedina moguća platforma za građansku kontrolu izvršne vlasti i, na koncu, za smenjivost vlasti. Ako ne utvrdimo ko je i na koji način najpre menjao birački spisak, za koji je odgovorno Ministartsvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i ko je dozvolio nekolicini korumpiranih činovnika u Ministartsvu za unutrašnje poslove da grupno uzima dokumenta građanima i menja im prebivališta, organizovati izbore u Srbiji više nema nikakvog smisla, navodi Nedeljkov i dodaje da bi unutar hijerarhije Ministarstva ispitivanje slučaja trebalo da krene od „glave“.

Od rukovodilaca sektora, načelnika službi, kako kaže, do konkretnih referenata koji su potencijalno izvršavali krivično delo, odnosno menjali spisak izvan predviđene procedure, te da isto važi za policijske službenike koji su biračima grupno, van zakonske procedure, bez ličnog prisustva u policijskoj stanici, uz posredovanje stranačkih koordinatora, menjali prebivališta.

Nedeljkov sa sigurnošću tvrdi da je utvrđeni nivo manipulacija takav da nalaže zaključak da izbori u Beogradu zasigurno ne reflektuju slobodno izraženu volju građana koji žive u glavnom gradu. Broj biračkih mesta u Beogradu na kojima su zabeležene nepravilnosti rekordan je od kada Crta posmatra izbore, dakle od 2016, a na nivou cele Srbije takvih biračkih mesta je pet odsto.

On napominje i da su birači sistemski dovođeni na glasanje ne samo iz Republike Srpske, nego da je broj onih koji su unutar Srbije „migrirali“ u Beograd na izborni dan višestruko veći.

Međutim, vlast ne odustaje od priče da su izbori bili legitimni i legalni, premijerka piše pisma u kojima strane posmatrače optužuje da su prekršili Kodeks, dok predsednik unapred odbija razgovore sa bilo kakvim stranim izaslanicima koji najavljuju dolazak, poput stručnjaka za izborna pitanja Saveta Evrope, koji bi trebalo da se pozabavi nepravilnostima tokom izbora.

Na pitanje možemo li da očekujemo bilo kakvu reakciju međunarodne zajednice i koji su njeni dometi, Nedeljkov kaže da on očekuje podršku građanima koji ovih dana na ulicama traže fer izbore i brane evropsku Srbiju.

– I neka obrate pažnju na aktivnosti koje su u poslednjih 10 godina Srbiju de facto udaljavale od EU, a sprovodili su ih upravo oni akteri koji na papiru i u razgovorima s međunarodnom zajednicom govore da su čvrsto opredeljeni za evropske integracije da bi u praksi u Srbiji zagovarali dijametralno suprotne vrednosti, uključujući tu i savezništvo i dobre odnose s izrazito nedemokratskim režimima kao što je ruski. Ako su naši najviši zvaničnici, predsednik Republike i predsednica Vlade, u poslednjih desetak dana imali više reči hvale i potreba da prenesu pozdrave koje su dobili od predsednika Rusije ili su zahvaljivali ruskim obaveštajnim službama za pomoć u izbornim procesima, odnosno koji su sa svih mogućih mesta medijske propagandne mašinerije podvlačili da iza povika o nepravilnostima na izborima stoje zapadne obaveštajne službe, pitanje je ko su pravi saveznici za demokratsku Evropu, ukazuje Nedeljkov.

On ističe da je potreban jak pritisak javnosti, te će Crta u narednom periodu okupiti sve relevantne aktere, one koji su spremni da o problemima razgovaraju, predstavnike nezavisnih organizacija, akademske zajednice, medija, političkih partija.

– Razgovaraćemo sa svima, predložićemo različita rešenja, uz prisustvo i učešće međunarodne zajednice. Govorićemo i o nacrtu novog Jedinstveni izbornog zakona, u čijoj izradi su učestvovali domaći i strani eksperti pod pokroviteljstvom Crte, čije odredbe ojačavaju Izbornu komisiju, gde više neće biti moguće da se falsifikuju potpisi birača i slično. Mi kao javnost moramo najpre tužilaštvo da podstaknemo da istraži i pokrene postupke protiv ljudi koji su kršili zakone. Zato nam je na prvom mestu da mobilišemo što više građana – građani su ti koji moraju da podvuku crtu i kažu da li su njima izbori važni ili nisu, da ne dopuste da se normalizuju ovakvi izbore, koji su manifestacija duboke korupcije i propadanja društva u celini. Moramo da shvatimo da smo došli do kraja i da je pitanje da li je sledeći nivo eskalacija nasilja – iz usta najviših državnih službenika su tokom ove kampanje najviše izlazila zastrašivanja nasiljem. Ova simulacija izbora nam je poslednja opomena, zaključuje Nedeljkov.

Birački spisak

Revizija biračkog spiska, na čemu se insistira u ovim okolnostima, objašnjava Nedeljkov, mogla bi da se uradi za nekoliko meseci ukoliko postoji volja i spremnost da se revizija sprovede.
– A volja zavisi pre svega od institucija koje upravljaju biračkim spiskom, formalno-pravno to je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, ali de facto u ovoj državi sve zavisi od jednog čoveka. Stalno govorimo o demokratiji i stalno se vraćamo na jedno ime i jednu poziciju, što govori o tome da je demokratija u Srbiji sada već jedan niz potrošenih kulisa, ocenjuje programski direktor Crte.