Rasističke tvrdnje slavnog naučnika

Javnost naviknuta da dobitnike Nobelove nagrade smatra apsolutnim naučnim, ali i moralnim autoritetima, verovatno će biti šokirana tvrdnjama koje je Džejms Votson, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu, izrekao u nedavnom intervjuu. Votson (79) je Nobelovu nagradu dobio 1962. za otkriće strukture DNK, a do 1992. bio je jedan od glavnih istraživača na Projektu ljudskog genoma.
Ovaj američki genetičar je u razgovoru za londonski Sandej tajms izrazio pesimizam po pitanju politike zapadnih vlada prema Africi i ocenio da se ta politika temelji na „očigledno pogrešnoj“ pretpostavci da su pripadnici crne i bele rase jednako inteligentni, dok „brojni testovi inteligencije i svako ko je radio s crnim ljudima zna da to nije istina“.
Votson je rekao da niko ne bi trebalo da bude diskriminisan na osnovu boje kože jer su mnogi „obojeni“ ljudi talentovani. Međutim, kaže on, „obojeni“ ljudi ne bi trebalo da zauzimaju visoke položaje u institucijama i kompanijama ukoliko se pre toga nisu dokazali na nižim položajima. Ovaj naučnik je istakao da veruje da će za desetak godina biti otkriven gen za inteligenciju kojim će njegova teorija biti potvrđena.
Svoje rasne, ali i neke druge kontroverzne teorije, Votson je detaljnije objasnio u knjizi „Izbegnite dosadne ljude: Lekcije iz života u nauci“, koju promoviše ovih dana u Evropi. On tu tvrdi da je „pogrešno smatrati da su ljudi iz svih delova sveta, tačnije sve rase, mogle da se identično razvijaju i napreduju“, kao i da „činjenica da ljudi žele da budu jednaki ne znači da oni to i jesu“.