Raskinut svaki treći kuporodajni ugovor

Najveći deo većinskih vlasnika, nažalost, ni približno nije ispunio očekivanja zaposlenih. Javna je tajna da su mnogi kupovali preduzeća da bi se obogatili, jer je za njih položaj zaposlenih bio poslednja briga. Poslodavci u najvećem broju privatizovanih kolektiva nisu poštovali ni ugovornu obavezu o investicijama, umesto da pokrenu proizvodnju, mašine su gotovo u potpunosti stale, a fabrike opustošene – kaže za naš list Jovica Nedeljković, sekretar Veća samostalnih sindikata Jablaničkog okruga.

Za ilustraciju razmera prave drame, Nedeljković navodi i konkretne primere. U Tekstilnom kombinatu Leteks, na primer, posle raskida kuporodajnog ugovora neizvesno je pokretanje proizvodnje, a više od 200 radnika spas traži u ostvarivanju socijalnog programa. U Mašinoteksu, nekada izuzetno dobroj firmi, gde radnici štrajkuju četiri godine, bilo je čak 13 kontrola, ali kuporodajni ugovor nije raskinut. Teško je i opisati položaj više od 80 radnika te organizacije, koji su mnogo puta skretali pažnju javnosti na nepodnošljivo stanje, ali su prilike ostale iste. U tom preduzeću, a takvih primera ima i drugde, mnogo je radnika koji ne mogu da ostvare penziju samo zato što im poslodavac godinama nije uplaćivao doprinos Fondu PIO – pojašnjava Nedeljković.

Jovica Nedeljković smatra da je stanje privrede loše ne samo u Leskovcu, nego i u ostalim opštinama. U Crnoj Travi, a slično je i drugde, platu redovno primaju samo radnici u javnim preduzećima. U toj, inače najmanjoj opštini juga Srbije, promena vlasničke strukture nije ni obavljena, jer praktično nema šta da se privatizuje. U Medveđi se mnogo očekuje od rudnika Lece posle njegove prodaje, a u Lebanu i Bojniku proces promene svojinskih odnosa odvija se puževim korakom, dok je delimice nešto bolja situacija u Vlasotincu, gde je nekoliko stranih firmi uložilo kapital i zaposlilo stotinak radnika. Na području Jablaničkog okruga može, nažalost, da se pobroji tek nekoliko firmi, poput leskovačke Mladosti i kompanije Zdravlje-Aktavis, u kojima je privatizacija dala dobre rezultate.

– Naše analize govore da je poslednjih nekoliko godina bez posla ostalo između 15.000 i 17.000 radnika. Najviše njih je napustilo preduzeća u samom Leskovcu, što je i razumljivo, ali je veliki broj radnika morao da ode i u drugim sredinama – Vlasotincu, Medveđi, Lebanu i Bojniku… Trenutno je u Okrugu na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja oko 37.000 radnika – pojašnjava Nedeljković.

Poslednjih godina, i to potpuno besplatno, pravna služba sindikata rešila je oko deset hiljada predmeta nezadovoljnih radnika. Oni su najčešće tražili sudsku zaštitu i njih oko pet hiljada je vodilo i uglavnom dobilo radne sporove, ali mnogi nisu uspeli da ostvare svoja potraživanja, jer su kolektivi u kojima su bili zaposleni u međuvremenu potpuno propali!

– U sindikatu smo svi, od predsednika Ivana Jovanovića do ostalih profesionalaca, stalno mobilni kako bismo pružili svu potrebnu pomoć našem članstvu – kaže Jovica Nedeljković.

Svi radnici dobili otkaz

Za ilustraciju katastrofalnog stanja u Jablaničkom okrugu može da posluži slučaj leskovačkog Cvećara, gde radnici štrajkuju tri i po godine, ali kupoprodajni ugovor sa većinskim vlasnikom Slobodanom Jankovićem Perperom, privrednikom iz Beograda, još nije raskinut. U toj organizaciji od 30 zaposlenih čak 29 je dobilo otkaz, ali su sudskim putem vraćeni na stara radna mesta. Nažalost, mala je to uteha, jer su i dalje bez zarada, posla i drugih prava koja im garantuje zakon!