Više od pola godine otkako je Zaštitniku građana Zoranu Pašaliću istekao petogodišnji mandat, predsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić je raspisao konkurs za izbor novog ombudsmana.
Na konkurs koji će biti otvoren narednih mesec dana moći će da se prijavi svako ko ima završen fakultet, deset godina iskustva na poslovima “koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti” Zaštitnika, poseduje visoke moralne i stručne kvalitete i ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana.
Neko ko će nesporno biti „jednakiji od drugih“ je aktuelni zaštitnik građana Zoran Pašalić. Naime, iako je novim Zakonom o zaštitniku građana određeno da se zaštitnik bira jednom na osmogodišnji mandat, istom normom je ostavljena mogućnost da se izabere aktuelni ombudsman, iako iza sebe već ima jedan mandat.
Sam Pašalić nije želeo da kaže da li će se prijaviti na konkurs, ističući za Danas da je to “besmisleno pitanje” u rangu onog – “za koga će glasati”.
Vladica Ilić, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava ističe da ga ne bi iznenadilo da se aktuelni ombudsman prijavi za novi mandat, imajući u vidu da mu je ta mogućnost ostavljena novim zakonom bez ikakvog legitimnog opravdanja.
– On je imao jedan mandat i nije bilo razloga da mu se da ekskluzivno pravo na novi. Tim pre kada se uzme u obzir da novi Zakon o zaštitniku građana promoviše međunarodni princip zabrane reizbora za funkciju ombudsmana. Moje mišljenje je da je vreme da neko drugi preuzme tu funkciju, neko ko će uneti novu energiju i taj posao raditi bolje od aktuelnog ombudsmana, ističe Ilić.
Nezavisno od toga da li će se prijaviti aktuelni ombudsman, spisak kandidata koji ispunjavaju uslove predsednik skupštine će proslediti predsednicima odborničkih grupa. Zakon nalaže da predsednici grupa sa spiska biraju jednu osobu i prosleđuju je skupštinskom Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Odbor najpre organizuje razgovore sa predloženim kandidatima, a potom i većinom glasova predlažu skupštini kandidata. Novi Zaštitnik građana će biti izabran većinom glasova narodnih poslanika.
Većina vladajuće koalicije ni u jednom delu ove procedure nije sporan – u odboru imaju 11 od 17 glasova, kao i većinu u samoj skupštini.
Kada se to uzme u obzir, Pavle Grbović, predsednik opozicionog Pokreta slobodnih građana i zamenik predsednika skupštinskog Odbora za ustavna pitanja ističe da tek uslovno može da se govori o otvorenom konkursu.
– Konkurs svakako neće biti otvoren u onom smislu da će najkvalitetnija osoba biti izabrana za tu funkciju. Jedino otvoreno pitanje je ko će od politički podobnih kandidata biti izabran za ombusmana, a ko za istaknutog pravnika. Nemam neku nadu da će vladajuća većina načiniti kvalitativan iskorak i izabrati nekog ko i zaslužuje tu funkciju, navodi Grbović.
Predstavnici civilnog sektora koji se bave zaštitom ljudskih prava prethodnih godina imali su veoma kritičan odnos prema načinu na koji je Pašalić obavlajo funkciju obudsmana. U izveštaju “Analiza rada Zaštitnika građana u periodu 2015-2019” koji je objavljena za Komitet pravnika za ljudska prava JUKOM konstatovano je da u navedenom periodu “značajno smanjen integritet institucije, da njen rad nije usklađen sa međunarodnim standardima i da je njena efikasnost i vidljivost smanjena”.
Prema mišljenju Vladice Ilića, koji je i jedan od autora izveštaja, akutelni ombudsman nije zaslužio novi mandat.
– Bilo je mnogo kritičnih situacija u kojima je izostajala hitra i adekvatna reakcija Zaštitnika građana. Suštinski, u svim situacijama u kojima su na neki način bili uključeni donosioci političkih odluka reakcije ombusmana ili nije bilo ili je do nje došlo sa velikim zakašnjenjem. On jeste pokretao brojne postupke, ali su epilozi tih postupaka po pravilu izostajali. Takođe, Pašalić je u par navrata krajne neprimereno reagovao na kritike koje su dolazile od predstavnika civilnog društva, iako ga funkcija obavezuje na drugačiji odnos prema kritici, navodi Ilić.
Uz ogradu da u instituciji Zaštitnika građana i dalje ima puno ljudi koji odgovorno i profesionalno rade svoj posao, Pavle Grbović ističe da je ključna tekovina Pašalićevog mandata to što je politički upliv mnogo izraženiji.
– Saša Janković, Pašalićev prethodnik, je u onim slučajevima u kojima je to bilo najpotrebnije pokazao da je jači od političkih pritisaka, uvek zauzimajući stranu građana. Tu je ova institucija u poslednjih pet godina apsolutno zakazala. Kad je bilo najpotrebnije, on je bio najtiši i najnevidljiviji, zaključuje Grbović.
Zoran Pašalić je drugi Zaštitnik građana otkako je ova institucija uvedena u pravni poredak Srbije. Pre njega, ovu funkciju je u dva petogodišnja mandata obavljao Saša Janković. Janković nije želeo da komentariše rad svog naslednika, ističući da “nema šta da komentariše”.
Narodna skupština će u roku od 15 dana, od zatvaranje konkursa izaći sa spiskom kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.