Rasprava o žalbama na presudu Ratku Mladiću 16. i 17. juna pred Haškim sudom

Ta rasprava trebalo je da prvobitno bude održana 17. i 18. marta, ali je odložena na zahtev odbrane, zato što je Mladića (78) očekivala operacija „otklanjanja polipa na debelom crevu“ koja je obavljena 28. marta.

Apelaciono veće je odluku o odlaganju rasprave tada zasnovalo na izveštaju lekara da je „operacija neophodna da bi se, sa 100 odsto tačnosti, uklonio veći polip“, i „sprečilo da se benigni polip razvije u maligni“.

Odbrana je tražila da se, posle operacije, general Mladić oporavi tokom šest nedelja pre nego što bude održana žalbena rasprava.

U današnjoj odluci, apelaciono veće navodi da se, po lekarskim izveštajima, „Mladić dobro oporavlja“ i da je, iako je on „stariji pacijent“ sa više oboljenja „razumno očekivati da će oporavak biti ostvaren u roku od šest nedelja“, odnosno do 9. maja.

Rasprava o žalbama će biti održana sredinom juna, ukoliko ne bude produženo ograničenje ulaska u Holandiju koje je tamošnja vlada uvela usled pandemije korona virusa, napomenuo je sud. To ograničenje će, po važećim odlukama trajati do 15. maja

Prvostepenom presudom, Haški tribunal je 22. novembra 2017, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, osudio na doživotni zatvor, proglasivši ga krivim za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Na tu presudu, žalbe su uložili Mladićevi branioci Branko Lukić i Dragan Ivetić, ali i tužioci.

Po presudi, Mladić je kriv kao protagonista četiri udružena zločinačka poduhvata čiji je zajednički cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikog dela teritorije BiH, radi uspostavljanja srpske dominacije.

Ta zlodela su, pored srebreničkog genocida, u presudi kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti; kršenje zakona i običaja ratovanja i Ženevskih konvencija.

Odbrana je u žalbi tražila da Mladić bude oslobođen ili da mu bude ponovo suđeno. Po braniocima, nije dokazano postojanje zločinačkih udruženja, niti da je Mladić u njima učestovovao.

Branioci su u žalbi tvrdili i da Mladić nije imao pravično suđenje, zato što su njegova prava „grubo prekršena“.

Odbrana se žalila i na kaznu koju je raspravno veće izreklo Mladiću, uz tvrdnju da sudije nisu u obzir uzele olakšavajuće okolnosti.

Tužilaštvo je žalbom zatražilo da Mladić bude proglašen krivim i za genocid u još šest opština u BiH, tvrdeći da je, tokom suđenja, dokazalo njegovu krivicu. Prvostepenom presudom, bivši komandant VRS je oslobođen po toj tački optužnice.

Sudija Karmel Ađijus (Carmel Agius), predsednik sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala, najavio je pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku da će pravosnažna presuda Mladiću biti izrečena do kraja 2020.

General Mladić je u pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen) od kraja maja 2011. Uhapsile su ga vlasti Srbije, 26. maja te godina, u Lazarevu kraj Zrenjanina.

Prvu optužnicu za genocid u Srebrenici, Haški tribunal je protiv Mladića podigao u novembru 1995.

Pre nego što se, u leto 2011, našao u pritvoru u Sheveningenu, general Mladić je, po nalazima lekara, bio preživeo tri moždana udara.

Za vreme provedeno u pritvoru, bio je podvrgnut terapijama i manjim intervencijama, a jednom prilikom se u sudnici zahvalio sudu što mu je spasao život.

Odbrana je, tokom celog procesa, ukazivala da se Mladićevo zdravstvenog stanje pogoršava i da postoji rizik od fatalnog moždanog udara.

Izveštaji sudskih lekara, s druge strane, govorili su da je Mladićevo zdravlje zadovoljavajuće i pod kontrolom, kao i da mu se pruža sva potrebna medicinska nega.