Rasprava o žalbama na presudu Stanišiću i Simatoviću krajem januara 2023. godine

Na statusnoj konferenciji sudija Santana koja predsedava Apelacionim većem, rekla je da će rasprava o žalbama odbrane i optužbe biti održana „u nedelji koja počinje 23. januara 2023“.

Tačan termin te rasprave, apelaciono veće će utvrditi u dogledno vreme, napomenula je Santana koja je i predsednica sudskog Mehanizma u Hagu, pravnog naslednika Haškog tribunala.

Bivšeg šefa SDB Srbije Stanišića (72) i njegovog pomoćnika Simatovića (72), haški sud je 30. juna prošle godine, posle ponovljenog suđenja, osudio na po 12 godina zatvora zbog zločina koje su u BiH 1992. počinile Crvene beretke.

Nepravosnažnom presudom Stanišića i Simatovića je sud tada proglasio krivim za pomaganje i podržavanje progona, ubistva, deportacije i prisilnog premeštanja Muslimana i Hrvata iz Bosanskog Šamca.

Stanišić i Simatović su prvostepenom presudom bili oslobođeni ptužbi da su odgovorni za brojne druge zločine u Hrvatskoj i još četiri bosanske opštine.

Na tu presudu žalbe su uložili branioci, tražeći oslobađanje Stanišića i Simatovića, ali i tužioci koji zahtevaju da optuženi budu proglašeni krivim i za druge zločine i da im kazne budu pooštrene.

Od izricanja presude juna 2021. Stanišić i Simatović su u sudskom pritvoru u Sheveningenu, odakle su današnju kratku raspravu pratili preko video-veze.

Stanišić je o svom zdravstvenom stanju govorio u delu zasedanja koji je, na njegov zahtev, bio zatvoren za javnost.

Lekari u Hagu i u Beogradu su ranije utvrdili da Stanišić godinama pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i teške depresije.

O Simatovićevom zdravlju, takođe iza zavorenih vrata, govorio njegov branilac Vladimir Petrović.

Pravosnažna presuda Stanišiću i Simatoviću biće izrečena do juna 2023, najavio je u junu ove godine pred Savetom bezbednosti UN tadašnji predsednik Suda i Apelacionog veća Karmel Ađijus (Carmel Agius).

Na prethodnoj stausnoj konferenciji krajem juna ove godine Stanišić je, preko branioca Vejna Džordaša (Wayne Jordash), izrazio zabrinutost zbog tog plana suda jer će postupak time ući u 20. godinu što je „bez presedana“, upozorio je tada Džordaš.

Napominjući da su „Stanišićevi fizički problemi vezani za njegovo mentalno stanje“, branilac je, minulog juna, upozorio da bi „proces dug 20 godina bio opterećujući i za mentalno zdravlje zdrave osobe“.

Proces Stanišiću i Simatoviću – uključujući prvo i ponovljeno suđenje, najduži je u istoriji suda u Hagu i traje već 19 godina.

Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije „Sablja“ posle ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine. Stanišić je bio prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu kriva.

Prvo suđenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, u junu 2009.

U maju 2013. Haški tribunal je prvostepenom presudom Stanišića i Simatovića oslobodio krivice za zločine u Hrvatskoj i BiH 1991-95, za koje su bili optuženi.

Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo suđenje koje je počelo u junu 2017, a završilo se novom prvostepenom presudom 30. juna prošle godine.

Stanišić je celo ponovljeno suđenje proveo na privremenoj slobodi u Beogradu. On i Simatović su, odlukom suda, i tokom prvog procesa više puta bili privremeno puštani iz pritvora.

Sud je Stanišiću, kao izdržani deo kazne, priznao 1.934 dana u pritvoru od prvog hapšenja 2003. godine.

Simatović je, kako piše u presudi, u pritvoru već izdržao 2.348 dana kazne.

Iz toga, po slobodnoj računici, proizlazi da je do 30. juna prošle godine Stanišić izdržao pet godina i četiri meseca, a Simatović šest i po godina od prvostepeno izrečene kazne od 12 godina zatvora.