Raste broj izbeglica u Preševu

Podaci iz humanitarnih organizacija u Preševu govore da je preko Turske i Grčke stigao novi talas izbeglica iz Sirije i Avganistana. Reč je o oko više od hiljadu lica, među kojima i dalje dominiraju žene i deca.

– Spremni smo za novi talas izbeglica koji se očekuje narednih dana, jer sa otopljavanjem imaćemo nove izazove ovde u Preševu, ali nećemo odstupiti od do sada postavljenih standarda koji ovde važe za ove ljude koji žele samo spas od ratnih razaranja – navodi Amet Halimi iz Crvenog krsta u preševskoj opštini.

Na terenu postoji uhodana kordinacija između humanitarnih organizacija iz Srbije i međunarodnih donatora, kao i volonterskih organizacija iz civilnog sektora pre svega iz opštine Preševo.

Od izbeglica koji stižu iz Sirije, Avganistana i Irana, među kojima je sve veći broj maloletne dece i novorođenčadi može se čuti da su „humanitarni uslovi najbolji kada dođu u Srbiju“. Oni hvale i prijem u Makedoniji, ali su kritični prema njihovoj policiji.

– Mislim da bi trebalo da ljudi kod Bitolja imaju više razumevanja za nas. Dosta su strogi i imaju oštre mere nerazumevanja prema nama. Ovde u Srbiji situacija je potpuno korektna, dočekuju nas ljudi koji nam pružaju punu podršku u našoj želji samo da kroz Srbiju prođemo dalje i odemo u Nemačku ili Austriju – pričava za Danas Haif, koji je u Preševo stigao sa porodicom iz Sirije, nakon više od četiri hiljade pređenih kilometara.

U Preševu izbeglice smatraju da su već „došli u Evropu“ i da „neće imati većih problema na tom putu“. Sagovornici Danasa tvrde da „Srbija vrhunski postupa prema njima“, i naročito su zadovoljni odnosom prema mališanima koji dobijaju podršku od humanitarnih radnika, ali i pripadnika državnih snaga bezbednosti, u prvom redu policije.

HRV: Loši uslovi za prihvat izbeglica na Balkanu

Bejrut – Organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč (HRV) saopštila je u svom najnovijem izveštaju da se u 2015. stotine hiljada tražilaca azila i migranata suočavalo sa velikim teškoćama prolazeći kroz zemlje zapadnog Balkana, i da vlade tih država moraju više da se angažuju u zaštiti ljudskih prava. Migranti i tražioci azila su se u prolasku kroz Hrvatsku, Srbiju, Sloveniju i Makedoniju suočavali sa sporom registracijom i lošim uslovima za prihvat, koji su se dodatno pogoršavali usled zatvaranja granica, navodi HRV. Kao problemi u poštovanju ljudskih prava u zemljama zapadnog Balkana, u izveštaju HRV navodi se nedovoljno procesuiranjeoptuženih za ratne zločine iz sukoba u bivšoj Jugoslaviji, neprijateljska klima prema medijima, diskriminacija Roma, kao i napadi i zastrašivanja pripadnika LGBT populacije.

„Vlade u zemljama zapadnog Balkana treba da poboljšaju zaštitu ljudskih prava, uključujući prava azilanata, preporučuje se u izveštaju, uz napomenu da države iz tog regiona koje nastoje da postanu članice EU moraju da ispune svoje obaveze u zaštiti ljudskih prava.

Vučić i Junker o migrantima

Beograd – Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je juče telefonom o pitanju migrantske krize sa predsednikom Evropske komisije Žan Klod Junkerom, koji je pohvalio napore Srbije u rešavanju problema sa migrantima. Šef Evropske komisije je istakao da je Srbija jedna od zemalja koja poštuje evropske vrednosti i ponaša se u skladu sa njima, saopštila je Vlada Srbije.

D. D.