„Raste broj novinara – nadničara“: SINOS pisao Odboru za kulturu i informisanje Skupštine Srbije

SINOS navodi da, uprkos tome što se novinarstvo smatra za elitno i uaticajno zanimanje, novinari u Srbiji rade u veoma teškim uslovima i verovatno su najugroženija profesija.

Dodaju i da su novinari nesigurni za svoj status jer su isloženi konstantnom zastrašivanju zbog čega su primorani na auto cenzuru.

Kako dalje navode, veliki broj novinara u Srbiji, čak 90 odsto, nije dovoljno plaćen, a plate su im manje od prosečne, često i na nivou minimalne zarade. Uz redovne poslove, novinarima se dodaju obaveze na novim platformama.

Zbog malih i neredovnih primanja mnoge kolege su primorane da rade i po dva posla, tvrdi SINOS.

Kako kažu, povećava se i broj novinara – nadničara. To su novinari koje rade na privremenim i povremenim poslovima. Oni nemaju pavo na dnevni i nedeljni odmor, uvećanu zaradu, plaćeni prekovremeni rad, plaćeni prevoz do posla, plaćenu ishranu u toku rada, plaćeno odsustvo i godšnji odmor, pravo na  članstvo u sindikatu, pravo na kolektivno pregovaranje, i na njih se ne odnose prava iz kolektivnog ugovora i nemaju pravo na štrajk.

„Pod okriljem sprovođenja „uređivačke politike“ mnogi novinari više nisu novinari i rade u medijima koji nisu mediji nego zagađivači  za okršaj sa neistomišljenicima i  političkim protivnicimane. Najbolji dokaz za to je najnoviji izveštaj Saveta za štampu koji beleži 2.715 prekršaja Kodeksa novinara za samo 4 meseca (oktobar ’22. – januar’23). “Šampioni u kršenju Kodeksa” ostaju isti, pa je na prvom mestu Srpski telegraf sa 642 teksta, Alo sa 600 i Informer sa 540. Slede Večernje novosti sa 328 tekstova u kojima je prekršen Kodeks, Kurir sa 320, Blic sa 183, Nova sa 50, Politika sa 30 i Danas sa 22 teksta“, navodi se u saopštenju SINOS-a.

Prekršaji koji su najviše bili zastupljeni su: povrede pretpostavke nevinosti; povrede istinitosti izražavanja; kršenje prava na privatnost; objavljivanje neprimerenog i pornografskog sadržaja.

SINOS u dopisu tvrdi da je za ovakvo stanje u medijima odgovorna država koja novcem građana finasira medije koji „u velikoj meri neguju govor mržnje, neistinito izveštavanje i prostakluk“.