Rasti Srbijo, još si mala

„Zmajčekima“ nije trebalo ništa, ali su uzeli sve „orlovima“, pa i iluziju da su zaslužili da se u finišu trke za bonus dvomeč domognu prve pozicije iza najbolje Italije, iz koje bi odavno ispali da se isti ti Slovenci nisu pre toga sami izglupirali i bacili maglu na loše igre našeg tima, od početka do kraja ovog ciklusa.

Odmah su domaćini „dobro obaveštenim“ kladioničarima i patetičnim jugonostalgičarima u našoj zemlji dali do znanja da im je sportsko poštenje preče od zajedničke prošlosti, pa su prvih desetak minuta kampovali u našem šesnaestercu, kao da njima a ne nama „život“ visi o koncu. Mada bez naročite pomoći dobro pokrivenog Tošića na krilu, previše defanzivnog kreatora igre Ninkovića i nedovoljno pokretljivog Jovanovića u napadu, kobajagi oprezni, a zapravo neorganizovani i manje odlučni Srbi su do završetka prvog poluvremena uspostavili kakvu-takvu terensku ravnotežu i imali skor isti broj udaraca u okvir gola i van njega, ali su samo oni morali ponovo s centra. Protiv Italijana su to uradili već na kraju početne akcije „azura“, a sinoć u poslednjoj sekundi, posle zadnjeg šuta pre predaha. Pardon, centaršuta. Dario Vršič je iz slobodnjaka, sa preko 30 metara iskosa, hteo da uposli nekog saigrača, ali je njegova lopta preletela ceo naš tim i propala u suprotni gornji ugao katastrofalno postavljenog golmana Jorgačevića.

Tek kada su otišli u minus, večito defanzivni selektor Petrović i njegovi nabeđeni izabranici (čast retkim izuzecima) krenuli su onako kako je trebalo od starta – na sve ili ništa. Imali su inicijativu, čak i nekoliko izglednih šansi u prvoj dekadi drugog dela. I sve ih uprskali. Čak i najidealniju – s bele tačke. Iako bek, (opet) naš najagilniji i najkonkretniji igrač Kolarov iznudio je jedanaesterac, ali ga je sveže oporavljeni Vidić (zašto ne neko drugi?!) izveo tako da je penal majstor Handanović uhvatio tzv živu loptu (64). Zbog ofsajda, poništen pogodak Pantelića (78) bio je samo poslednji trzaj „mrtvaca“.

Naredni dani pokazaće ko će (sve) platiti ovaj veliki neuspeh.

PIŽON: Nije nam bio dan

Prvi, ali pregorak poraz posle pet remija sa Slovenijom, selektor Vladimir Petrović objasnio je neprimerenom frazom.

– Nismo imali dan, ali ni snage. Mnogo je lakše igrati bez opterećenja, to se pokazalo i večeras. Ovo je zato najbolja igra Slovenaca u kvalifikacijama. Naši momci su se borili, ali nisu imali sreće. Primili smo kiks gol, a nismo ga dali iz penala – tvrdi verovatno odlazeći strateg „orlova“.

– Ne razmišljam o svojoj budućnosti na klupi reprezentacije. Moj ugovor ističe 1. januara i sada je sve na Savezu – baca Pižon loptu čelnicima FSS, koji takođe moraju da ponesu svoj ogroman deo odgovornosti.

Stanković egal sa Miloševićem

Kapiten Dejan Stanković odigrao je protiv Slovenije 102. utakmicu za reprezentaciju i izjednačio se sa Savom Miloševićem, rekorderom u broju nastupa za naš nacionalni tim. Iza asa Intera i penzionisanog špica „orlova“ nalazi se Zvezdina legenda i naš najbolji fudbaler u prošlom veku Dragan Džajić (85).

Dva kraja dve tradicije

I slovenačka i naša selekcija imaće po čemu da pamte duel u Mariboru. Srbija zato što je sinoć prekinula seriju od pet mečeva s bivšim zemljacima bez pobednika, a Slovenija jer je baš u tih 90 minuta, iz 20. pokušaja, uspela da pobedi neku od selekcija nastalih na ruševinama SFRJ.

Udarac (i) na budžet Saveza

Neodlazak na Evropsko prvenstvo ima i svoju finansijsku cenu. U Fudbalskom savezu Srbije računali su na osam miliona evra zarade, s koliko UEFA nagrađuje svakog od 16 aktera EURO 2012, pa bi u budžetu FSS mogla da nastane ozbiljna rupa, a da stvar bude gora, FSS će po svoj prilici eks selektora Antića morati da obešteti s 2, 4 miliona evra na ime prevremeno raskinutog ugovora.