Rat tek treba da počne

Mihal Ramač: Bilo je to 1991. (30)

Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama i tri knjige političkih eseja. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je serija „Bilo je to 1991“ u šest epizoda. Emituje se sredom na Prvom programu RTV u 20 sati. Režiju serije potpisuje Nada Belegišanin.

Biće priznati svi koji to žele i ispunjavaju uslove. Priznanje su zatražile Slovenija, Hrvatska, Makedonija i Bosna i Hercegovina. Srbija i Crna Gora odbijaju da to učine. Budimir Košutić grmi: „Istorija srpske državnosti starija je od državnosti nekih članica EZ. Stoga Srbija nikada neće podneti zahtev da joj te zemlje odobre državnost“. Zahtevi RSK i Republike Kosovo nisu uzeti u razmatranje.

Jugoslav Kostić najavljuje stvaranje nove Jugoslavije na 72 odsto teritorije države koja se raspada.

Ante Marković podnosi ostavku.

Nemačka je zvanično priznala Sloveniju i Hrvatsku. Početkom januara naredne godine to će učiniti i ostale članice EZ. Branko Mijoljević iz Novog Sada poručio je novim državama: „Zacvileće majka slovenačka i hrvatska kada joj se deca pretvore u bezlični potčinjeni puk. Taj puk koji će odlično poslužiti kao topovska hrana kada bude zatrebalo“.

Milošević je 31. decembra primio Sajrusa Vensa i u potpunosti podržao njegov mirovni plan. General Kadijević istog dana podnosi ostavku.

Trećeg januara 1992. general Andrija Rašeta i ministar odbrane Hrvatske Gojko Šušak u Sarajevu, u Vensovom prisustvu, potpisuju sporazum o opštem prekidu vatre u Hrvatskoj. U krajevima gde se ratovalo biće raspoređeno deset hiljada pripadnika mirovnih snaga. Ipak, moćni komandant Arkan, pred kojim drhte i generali, izjavljuje: „Rat tek treba da počne. Naše je da očistimo oružje i čuvamo ga na suvom“.

Na Božić je poznata operska pevačica Ljiljana Molnar-Talajić pevala u katedrali u svojoj rodnoj Banjaluci. Po tadašnjem redu, na koncert su došli pripadnici svih vera i nacija. Kad je otpevala Ave Mariju, svi su plakali. Znali su da se zlo ne može zaustaviti i da je jedno razdoblje zauvek završeno.

Odlazeća godina širom Srbije ispraćena je uz nezapamćenu pucnjavu. Vojnici i rezervisti nadali su se skorom povratku kući.

Na kraju 1991. većina građana bila je siromašnija nego na njenom početku. Inflacija je dostigla 300 procenata. Na početku godine u Srbiji je bilo 29 banaka; na kraju – tačno 50.

Desetine hiljada porodica tugovalo je za poginulima. Stotine hiljada dočekale su 1992. daleko od svojih domova, u izbeglištvu odnosno izgnanstvu. Najbolje su prošli oni koji su na vreme pobegli u inostranstvo.

Te godine umrli su Vasko Popa, Marko Nikezić, Đuka Julius, Jug Grizelj, Isak Baševis Singer, Iv Montan, Lazar Kaganovič, Majls Dejvis, Sten Gec, Fredi Merkjuri.

Jugoslavije više nije bilo. U Hrvatskoj se tek nazirao mir. U Bosni i Hercegovini nazirao se rat. Strah od budućnosti bio je jači od nade.

Kraj