Rat u Jugoslaviji počeo je 1990. u JDP-u

U jednom trenutku sam ustao i rekao „pa, dobro ljudi hajde da vidimo o čemu se ovde radi, da čujete vi ovo, da mi čujemo vas, pa da popričamo onda“, međutim oni nisu bili spremni na razgovor – kaže za Danas glumac Boris Milivojević povodom incidenta koji se desio preksinoć na Kolarcu kada je grupa od dvadesetak osoba u majicama s nacionalističkim obeležjima prekinula predstavu „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“.

Naš sagovornik kaže da mu nije jasno ni zbog čega je ova grupa desničara došla i da ih je zbog toga to i pitao pokušavajući da uspostavi s njima komunikaciju, ali na svoje pitanje nije dobio čak ni suvisli odgovor.

– Pitao sam ih zašto su došli, a jedan dečko mije uzvratio „da li sam čuo za doktora?“. Pitao sam ga kakve to veze ima sa predstavom i da mi ne pričamo ni o kakvim doktorima… Delovali su mi kao poslati, neki po slabašnom uverenju, neki po službenoj dužnosti. Umesto da dođu i vide o čemu se radi, oni ne znajući napadaju. Tužno mi je bilo sve to – konstatuje Boris Milivojević.

– Rat u Jugoslaviji počeo je 1990. godine u Jugoslovenskom dramskom pozorištu sprečavanjem izvođenja predstave „Sveti Sava“, a sinoć je podmladak iste ideologije nacionalizma pokušao da spreči izvođenje mog Uvoda u predstavu u nastajanju „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“, ali u tome nije uspeo. To je značajna razlika posle gotovo 30 godina u istoj društvenoj spirali mržnje, neznanja, straha i nasilja – kaže reditelj Zlatko Paković, povodom incidenta na Kolarcu.

S druge strane, psihološkinja Tanja Marković, koja je odgledala njegovu predstavu, doživljava ovaj incident „zastrašujućim“ jer se zbog takvih nemilih događaja stalno osećamo iznova poraženo.

– Kao i svih ovih godina zastrašujuće je da ovo društvo nikako ne može da se suoči sa svojom prošlošću i da zbog toga što to ne može da učini, između ostalog, ne može da ide napred. Zastrašujuće je da imamo kontinuitet vlasti i ljudi koji negiraju genocid u Srebrenici i da sad još imamo novu reviziju istorije koja je pojačana i udžbenicima, a tiče se Drugog svetskog rata – skreće pažnju Tanja Marković i podseća:

– LJudi koji su direktno bili kolaboracionisti sa fašizmom se proglašavaju za srpske majke i heroje o čemu je Pakovićeva predstava i pokušavala da govori, odnosno, to je tekst koji se nadam da ćemo slušati za godinu dana – kaže Tanja. Prema njenim rečima porast desnice nije karakterističan samo za naše prostore , nego za celu Evropu i ceo svet.

– Živimo u takvom vremenu da desnica buja ali mi koji se sećamo devedesetih i koji smo u tom periodu pokušavali da održimo kritički i aktivistički glas kroz umetničke projekte ili, prosto, kroz javnu reč osećamo se neprestano poraženo, osećamo se neprestano kao da istina ne može da se u ovom društvu uspostavi kao nešto moguće i osećamo se stalno u manjini. Ova predstava je to još jednom potvrdila, ali je jako bitno da se još uvek dešavaju stvari kao što je Pakovićev tekst i predstava, da se još uvek čuju neki glasovi, jer mi se čini, kako godine prolaze, to će biti sve usamljeniji pokušaj – upozorava Tanja Marković.

Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava, koji je producirao javnu probu ili pozorišni performans za predstavu u nastajanju „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“, smatra da je preksinoć na Kolarcu demistifikovan koren zla.

– Sinoćni performans dotakao je suštinu zla – odgovornost intelektualaca i umetnika kao inspiratora rata i zločina. Oni koji su upali na Kolarac sa namerom da spreče izvedbu su potvrdili da ne žele da se suoče sa činjenicama. Mnogo je opasnije, međutim, to što institucije kulture u Srbiji sprečavaju razgovor o Srebrenici kao genocidu i nastavljaju da obmanjuju mlade ljude i prave od njih nacionaliste i pristalice zločina – poručuje Izabela Kisić.

Jeftić: Može ponovo da nam se desi

Boban Jevtić, bivši direktor Filmskog centra Srbije incident na Kolarcu doživeo je kao potencijalnu opasnost. „Glavna teza pozorišnog performansa Zlatka Pakovića jeste da to može ponovo da nam se desi, a upravo incident koji se dogodio na Kolarcu pokazuje da to nisu prazne priče. Posebno me je rastužilo što su to mladi ljudi i što se oseća jak generacijski jaz. LJudi u publici su bili mnogo stariji, ali i mnogo otvoreniji, slobodoumniji i čini se da mnogo više razmišljaju nego mladi kojima bi to trebalo da bude svojstveno – sumirao je svoje utiske za Danas Boban Jevtić.

Glid Stojanović: Isti već 30 godina huškaju ljude na nacionalizam

„Zlatko Paković je reditelj koji provocira našu stvarnost. Događaj na Kolarcu je sinoć započet zapravo ulaskom specijalnih jedinica za eksploziv sa psom pa je posle došla i ta grupa koja je prekinula predstavu i koja je verovatno nahuškana“, kaže za Danas glumica Dušanka Glid Stojanović, dodajući da su joj te osobe delovale nahuškano. Ko bi mogli biti ti huškači naša sagovornica kaže da ne može više ni da zamisli, ali da veruje da su to oni isti koji već 30 godina huškaju ljude na nacionalizam.

„Ono što ta grupa zajedno sa nama nije pomirila jeste to što su oni tvrdili da su oni narod, a da su publika i mi na sceni neka besmislena polumrtva elita. Verovatno ne shvataju, a verovatno ni mi, dok nas ovaj komad Zlatka Pakovića ne podseti da je elita negde drugde – u najvišim intelektualnim nazovi krugovima koji se poimence baš pominju u ovom komadu i koji će ako bude zdrave umetničke atmosfere koje poprilično nema dugo u institucijama, moći da bude izveden na Bitefu sledeće godine, ukoliko gospodin Medenica bude bio hrabar za taj potez – konstatuje Dušanka Glid Stojanović.