Rat u Ukrajini: Tri načina na koje bi sukob mogao da se odvija 2024

Predsednik Volodomir Zelenski priznao je da prolećna ofanziva njegove zemlje nije bila uspeh kojem se nadao. Rusija i dalje kontroliše oko 18 odsto Ukrajine.

BBC je pitao trojicu vojnih analitičara kako misle kako bi se događaji mogli odvijati u narednih 12 meseci.

Rat će se povući, ali ne u nedogled

Barbara Zanketa, sa odseka za ratne studije, Kings College London smatra da izgledi za okončanje rata u Ukrajini ostaju mračni. U poređenju sa ovim periodom prošle godine, Vladimir Putin je jači, politički više nego vojno.

Situacija na bojnom polju ostaje neizvesna. Čini se da je nedavno ukrajinska zimska ofanziva stala. Ali nema ni ruskog prodora. Više nego ikada, ishod zavisi od političkih odluka donetih miljama daleko od centra sukoba – u Vašingtonu i Briselu.

Impresivna demonstracija jedinstva koju je Zapad pokazao 2022. a koja je trajala tokom 2023, počinje da se koleba.

Paket pomoći SAD za odbranu je talac onoga što je predsednik Bajden s pravom nazvao „sitna politika“ u Vašingtonu. A budućnost ekonomske pomoći EU naizgled zavisi od neprikladnog stava Mađarske.

Oklevanje u prestonicama Zapada ohrabrilo je Putina. Njegovi nedavni javni nastupi i prkosne izjave pokazuju da je Rusija u tome na duge staze, što se njega tiče.

Dakle, hoće li Zapad imati snage i izdržljivosti da nastavi da se suprotstavlja njemu i svemu onome što on predstavlja?

Odluka EU da otvori pregovore o članstvu sa Ukrajinom i Moldavijom je više nego samo simbolična. To implicitno znači nastavak podrške Kijevu, jer bi budućnost Ukrajine u EU bila nemoguća sa punom pobedom Rusije.

U Vašingtonu je malo verovatan potpuni preokret politike.

Iako je primamljivo prikazati scenarije sudnjeg dana za pomoć SAD dok Trampov rejting raste u anketama, bivši predsednik, usred teatralnosti, nije izašao iz NATO-a 2016. I ne bi mogao sam da revolucioniše 75-godišnji američki -dugo transatlantsko partnerstvo.
Ovo ne znači da su nedavne pukotine u zapadnom taboru besmislene. Za Zapad, a samim tim i za Ukrajinu, 2024. će biti teža.

Za demokratije, dugoročni konsenzus u podršci ratu je uvek bio komplikovaniji nego za autokrate bez odgovornosti.

Uz kolebljivost Zapada koja podstiče Rusiju, i u odsustvu državnog udara ili zdravstvenog problema koji bi doveli do Putinove smrti, jedini predvidivi ishod biće sporazumno rešenje koje za sada obe strane i dalje odbijaju.

Pred nama je godina konsolidacije

Majkl Klark, bivši generalni direktor Royal United Services Institute ukazuje da je ruska invazija na Ukrajinu 2022. dovela  do povratka velikog rata na evropski kontinent. Tok sukoba 2023. označio je činjenicu da se vratilo i ratovanje iz industrijskog doba.

Ratovanje u industrijskom dobu savija značajne delove, ili u nekim slučajevima cele ekonomije, ka proizvodnji ratnog materijala kao prioritetu. Ruski budžet za odbranu se utrostručio od 2021. godine i iduće godine će potrošiti 30 odsto državne potrošnje.

Ovo će učiniti rat u Ukrajini dužim i traumatičnijim poduhvatom od bilo čega što je Evropa poznavala od sredine prošlog veka.

Predstojeća godina će pokazati da li su Rusija  i njeni dobavljači u Severnoj Koreji i Iranu  ili Ukrajina  i njeni zapadni podržavaoci  sposobni i spremni da odgovore na proždrljive zahteve ratovanja industrijskog doba.

Bilo bi pogrešno reći da su linije fronta u Ukrajini u zastoju, ali obe strane su sposobne da se bore jedna protiv druge do mrtve tačke dok svaka pokušava da preuzme strateške inicijative.

Ruske snage mogu ponovo pokušati da se proguraju duž celog fronta, barem da bi obezbedile ceo region Donbasa. Ukrajina će verovatno pokušati da iskoristi uspeh koji je postigla u ponovnom uspostavljanju kontrole nad zapadnim Crnim morem i vitalnim trgovinskim koridorom do Bosfora.

I Kijev će verovatno pokušati da izazove još vojnih iznenađenja ruskim osvajačima kako bi ih izbacio iz ravnoteže u nekim oblastima.

Ali u suštini, 2024. izgleda kao godina konsolidacije i za Kijev i za Moskvu.

Rusiji nedostaje oprema i obučeno ljudstvo za pokretanje strateške ofanzive najranije do proleća 2025. godine.

U međuvremenu, Ukrajini su potrebne zapadne finansije i vojna podrška da bi se održala u ratu tokom sledeće godine, dok i ona gradi svoje suštinske snage kako bi stvorila uslove za seriju oslobodilačkih ofanziva u budućnosti.

Rat u industrijskom dobu je borba između društava. Ono što se dešava na bojnom polju postaje na kraju samo simptom te borbe.

Vojni tok ovog rata 2024. godine biće određen u Moskvi, Kijevu, Vašingtonu, Briselu, Pekingu, Teheranu i Pjongjangu više nego u Avdijevki, Tokmaku, Kramatorsku ili bilo kom od razorenih bojišta duž linija fronta.

Ukrajina će pritiskati Rusiju oko Krima

Ben Hodžis, bivši komandant vojske Sjedinjenih Država u Evropi smatra da Rusiji nedostaje odlučna, prodorna sposobnost da pregazi Ukrajinu i učiniće sve što može da zadrži ono što trenutno zauzima, koristeći vreme da ojača svoju odbranu dok se nada da će Zapad izgubiti volju da nastavi da podržava Ukrajinu.

Ali Ukrajina neće stati. Ona je u borbi za svoj opstanak i razume šta će Rusija učiniti ako stane. Više evropskih nacija sada govori o potrebi da se pojača pomoć u svetlu zabrinutosti da SAD slabi u svojoj odlučnosti.

Međutim, očekujem da će početkom nove godine SAD ponovo otkriti svoju stratešku okosnicu i usvojiti paket pomoći koji je odložen u Kongresu u decembru.

Stoga, očekujem da će Ukrajina učiniti sledeće u narednim mesecima dok se priprema da povrati inicijativu:

-rekonstituisati jedinice koje su istrošene od višemesečnih borbi, što će biti neophodno za ponovnu ofanzivu

-poboljšati sistem regrutovanja u Ukrajini kako bi se maksimizirala raspoloživa radna snaga

-povećati proizvodnju municije i oružja

-poboljšati svoju sposobnost da deluje protiv jakih ruskih mogućnosti elektronskog ratovanja – ometanje, presretanje, lociranje.

Do početka leta Ukrajina će po prvi put moći da koristi borbene avione američke proizvodnje F16, za koje se nada da će poboljšati njenu sposobnost da se suprotstavi ruskim avionima i ojača sopstvenu protivvazdušnu odbranu.

Strateški najvažniji deo Ukrajine koji ostaje pod okupacijom Rusije je Krim, koji nazivamo „odlučujućim terenom“.

Ukrajina će učiniti sve što može da održi pritisak na tamošnje Ruse kako bi ga učinila neodrživim za rusku mornaricu u Sevastopolju, nekolicinu tamošnjih vazduhoplovnih baza i njihovu logističku bazu u Džankoju.

Već su dokazali koncept. Sa samo tri krstareće rakete Storm Shadov koje je obezbedila Velika Britanija, primorali su komandanta Crnomorske flote da povuče trećinu svoje flote iz Sevastopolja.

Ukrajinci, naravno, nemaju neograničene resurse, posebno artiljerijsku municiju i precizno oružje velikog dometa.

Ali ruski vojnici su u gorem stanju. Rat je test volje i test logistike. Ruski logistički sistem je krhak i pod stalnim pritiskom Ukrajine.