"Rat uživo" više nije samo naziv jednog filma iz dvehiljaditih, već stvarnost koju ceo svet živi: Kako se onlajn prostor snašao u ratnim okolnostima 1Foto: Screenshots

Rat u Ukrajini 2022. godine svetska javnost gleda maltene uživo, pre svega zahvaljujući društvenim mrežama.

Iako invazija na Ukrajinu nije prvi sukob koji se odigrao na društvenim mrežama, budući da su se u toku Arapskog proleća i građanskog rat u Siriji koristili “Fejsbuk” i “Tviter” za organizovanje protesta i emitovanje amaterskih snimaka, u godinama koje su usledile, društvene platforme su postale više usmerene na multimediju, a pametni telefoni bolji u snimanju i prenošenju događaja u realnom vremenu.

Televizijske kamere, uz pomoć kojih smo pratili fragmente velikih oružanih sukoba prošlog veka, kao i u prvoj deceniji novog, dobile su konkurenciju u vidu svakog stanovnika planete koji poseduje mobilni telefon.

Količina video snimaka koja se u realnom vremenu objavljuje putem “Fejsbuka”, “Telegrama”, “TikToka” i “Tvitera”, u značajnoj meri je zadala udarce politici Kremlja i građane širom sveta svrstala na stranu Ukrajine.

Pojedini vojni analitičari i stručnjaci očekuju da bi telefonski snimci, načinjeni poslednjih dana, mogli da igraju ključnu ulogu u istrazi ratnih zločina nakon završetka sukoba.

Stiv Karel, junak serije „Kancelarija“ (The Office), početkom godine „debitovao“ je u novoj ulozi zahvaljujući jednom tviterašu čiji humor nisu svi razumeli, te je od glumca, preko noći, postao general iz Australije koji je ustao u odbranu Novaka Đokovića. Internet je, još jednom, pokazao da se sadržaju koji se plasira u virtuelni porstor ne treba verovati bez zadrške, naročito kada su teme ozbiljne, kao što je ratni sukob.

„Ako sami nemate “imunitet” protiv dezinformacija, svakako ćete biti izloženi toj konfuziji na društvenim mrežama. Jer mnogi viralni postovi su zapravo manipulativni sadržaji“, naglašava Milijana Rogač, novinarka redakcije “Istinomer”, za dnevni list „Danas“.

Jedan zanimljiv dokument o počecima rata je “TikTok” video, postavljen 24. februara, koji prikazuje slike i video snimke napravljene mobilnim telefonom na kojima se vidi kako projektili padaju iznad Kijeva poput vatrometa.

@martavasyuta 🙏🏽🇺🇦 #Ukraine ♬ bringing the era back yall – chuuyas gf

Snimak broji više od devet miliona reakcija publike najrazličitijeg uzrasta, dok je putem drugih kanala podeljen preko 200 hiljada puta. Nisu mnogo drugačiji ni snimci iz Harkova.

@martavasyuta That is for those who say Russian soldiers are kind #ukraine ♬ original sound – Marta Vasyuta

Sukobi u Ukrajini pokrili su širok spektar ljudskih emocija i modela ponašanja putem najrazličitijih društvenih mreža, o čemu svedoči i Milijana Rogač.

„Ponekad iza viralnih postova, masovnog deljenja sadržaja i klikova, stoji strah, a uvek je neka snažna emocija“, navodi ona.

Na društvenoj mreži “TikToK” poslednjih deset dana svakodnevno korisnicu objavljuju snimke sa lica mesta.

“Ukrajinski civili hrane ruskog vojnika i zovu njegovu mamu”, opis je jednog od takvih video snimaka sa preko 2.3 miliona pregleda, a svakim danom sve se više sličnijih klipova pronalazi svoje mesto u digitalnom etru, bez prethodne provere autentičnosti.

@laminaprod This has been reported mainly on Ukrainian channels. If true, wow! 🇺🇦🇷🇺 #russia #ukraine #nato #peace #war #foryou #foryoupage #fyp #fy ♬ Slava Ukraine – WAZZAGG

Još jedan video koji kruži ovom društvenom mrežom prikazuje, prema rečima korisnika koji je isti postavio, ruskog majora kog su zarobile ukrajinske trupe, te njihov razgovor dok su ga pretresali.

“Zamislite njegovog sina ili ćerku kako skroluju po ‘TikTok’-u i naiđu na oca koji je zarobljen. Rat ne bi trebalo da bude na društvenim mrežama, iz mnogo razloga”. komentar je jednog od korisnika.

@laminaprod 🇷🇺 Russian Major captured by Ukrainian troops 🇺🇦. #russia #ukraine #nato #peace #war #foryoupage #foryou #fyp #fy ♬ Slava Ukraine – WAZZAGG

Moglo bi se reći da su Internet i društvene mreže potencijalno spasile živote tokom poslednjih dana.
Snimak koji je svoj put do širokog auditorijuma tek nedavno počeo da pronalazi, prikazuje ruskog vojnika koji opisuje kako se oficiri iz njegove zemlje ponašaju prema svojim vojnicima.

“Ovi gadovi ni mrtve ne sahranjuju. Sami ubijaju svoje ranjene vojnike, a pitanje je da li će uopšte razmeniti ratne zarobljenike”, govori ruski vojnik u razgovoru putem telefona.

@englizzila Russian soldier describes how their officers treat them #stopputin ♬ original sound – English_with_Englizzila

Druge objave postale su moćno oruđe za strategiju i zastrašivanje. Ukrajinci dele video snimke i obaveštajne podatke o šiframa ruskih diverzanata, ugljenisanih olupina ruskih vojnih vozila i opljačkanih tela mrtvih neprijateljskih trupa.

Oni su, takođe, delili onlajn taktičke vodiče o tome kako izbeći snajperiste, blokirati puteve i napraviti molotovljeve koktele.

Kada je Džon Spenser, šef studija urbanog ratovanja na Institutu za moderni rat američke Vojne akademije, nedavno tvitovao vodič o tome kako civili mogu da unesu strah u srca napadača, ukrajinski korisnici su ga skoro odmah preveli, podelivši ga preko “Telegrama”. i digitalnih letaka.

&

Spenser, koji je rekao da je tvit pregledan više od 10 miliona puta, naveo je da su ga inspirisale fotografije ukrajinskih baka koje dobrovoljno uzimaju oružje.

Video snimci su prikazali svakodnevne apsurde i previranja u trenutnim okolnostima, sa Ukrajincima koji dele kako pevaju himnu i protestuju ispred jednog “čekpointa” u gradu Berdjansku koji je okupirala Rusija.

Dan ranije snimljen je muškarac kako rukom uklanja eksplozivnu minu dok puši cigaretu.

Svoje mesto u sferi trendova našli su i sinmci gde se uz komičnu muziku i ustaljeni šablon prikazuju sitnice o kojima obični ljudi u ratnim okolnostima moraju da razmišljaju.

„Stvari u mom stanu u okviru ratne zone koje jednostavno imaju smisla“, opis je video snimka kroz koji se prikazuju ulepljeni prozori, napunjena kada kao izvor vode, ranaca sa dokumentima i novcem, uklonjene staklene police kako bi bilo bezbedno u slučaju bombardovanja, zalihe velikih sveća i „mama koja je spremna da prebije svakog ruskog vojnika kog uoči“.

Nova dimenzija – moderni rat

Društveni mediji otvorili su novu dimenziju modernog rata, pokazujući kako je internet postao ne samo teritorija oko koje se treba boriti, već i sredstvo za osvajanje u stvarnom svetu.

Solomia Šalaiska, grafički dizajner iz Kijeva, rekla je nedavno za “Vašington post” da se osećala bespomoćno sve dok nije počela da postavlja slike proukrajinskog mitinga na “Instagram” stranici koju je ranije koristila za umetnost i dizajn.

Jedna slika, stilski aludirajući na Karavađovog “David i Golijat”, koja upoređuje veličinu obe zemlje pod nazivom „Shvatite razmere ukrajinskog herojstva“ je „lajkovana“ više od 100.000 puta tokom jednog dana.

Šalaiska je rekla da se pridružila nacionalnoj „IT armiji“ hakera dobrovoljaca, koji su radili na suprotstavljanju ruskim psihološkim operacijama tako što su preplavili veb stranice njihove obaveštajne službe neželjenom poštom.
Ona je takođe dodala da je pomogla uglavnom širenjem informacija i prijavljivanjem “botova”.

„Veoma je važno [ojačati] nacionalni duh u Ukrajini, zato ljudi prave “mimove” i ohrabrujuće slike“, rekla je ona u poruci na “Instagramu” i dodala da “ljudi treba da imaju izvore gde mogu da nađu ne samo rusku propagandu“.

Moral se podiže i uz “lajkove”

Ukrajinci i njihove pristalice koristile su proteklih dana društvene mreže da bi omalovažile i ponizile Ruse, nastojeći da podignu raspoloženje i moral kod građana.

Video snimci su pomogli da se mobiliše antiratno raspoloženje u najranijim satima invazije. Tako je snimak gde žena daje semenke ruskim vojnicima sa obrazloženjem da nose semenje „pa da bar suncokreti rastu po ukrajinskoj zemlji kada umru“ do sada pregledan preko osam i po miliona puta na “Tviteru”.

Jedan drugi “tvit” prikazuje pogrebni venac sa imenom ruskog predsednika Vladimira Putina sa natpisom: „U Ukrajini, ruska vojska je dočekana cvećem“.

Video snimak koji do sada ima nešto manje od dva miliona lajkova, mnogim korisnicima ulio je nadu da se konačan kraj nazire.

„Ruska vojska ostala bez goriva i hrane zaglavljena na autoputu“ opis je snimka.

„Da li želite da vas odšlepamo nazad u Rusiju“, komentar je jednog od ukrajinskih vojnika koji je propraćen smehom ruske vojske.

@drewpavlou Putin will lose #ukraine #foryou #aussie ♬ original sound – DrewPavlou


Iako autentičnost ovog snimka nije utvrđena, kroz komentare ispod istog jasno se oslikava stav društva.

„Da budemo iskreni, vojnici se bore u ratu koji ni ne žele“, zaključak je jednog od korisnika društvene mreže „TikTok“.

“Rat uživo” više nije samo naziv jednog filma iz dvehiljaditih, već stvarnost koju ceo svet živi, a konfuzija u prostoru koji je tek nedavno počeo sa kontrolom sadržaja je neminovna.

Gde ima slobode, ima i prostora za laž

Kako napominje Rogač, domet povratne informacije o autentičnosti gotovo uvek je manji od same objave.

„Domet ocenjenih postova i novinarskih analiza uvek je manji od lažne vesti koja se zavrti ogromnom brzinom. Ako čitaoci, za početak, sami ne zastanu, imaju nekakvu kritičku distancu prema onom što im iskače na početnim stranama, neizbežno je da će kad tad biti izloženi izmišljotinama“, napominje ona za list “Danas”.

Govoreći iz ugla „fekt čekinga“ i temama o kojiam se najčešće lagalo u poslednjih nekoliko dana, Rogač pojašnjava da nijedna tema nije preskočena.

„Ako govorimo konkretno o stvarima za koje smo mi u Istinomeru videli da se masovno dele i prenose, a dokazali smo da su manipulacija ili čista laž, to su snimci sa filmskih setova, protesta i raznih snimanja koji se dele kao “dokaz” da je rat izrežiran. Korišćene su stare fotografije, scene sa drugih krajeva sveta“, napominje Rogač.

Još jedan od aspekata koji zabrinjava je činjenica da deiznformacije neretko dolaze upravo od tradicionalnih medija.

„Ako pogledate naše analize, možete da vidite da su njihovi generatori ne samo društvene mreže već i tradicionalni mediji, koji zvanično, navodno, nemaju veze ni sa Rusijom, ni sa Ukrajinom“, ističe Rogač.

Zanimljivo je da su se sada pojavile i dezinformacije o dezinformacijama, što, kako napominje, dodatno zbunjuje.

„Jedna od takvih popularnih objava odnosila se na fotografiju čoveka koji je opisan kao novinar za koga se već pisalo da je poginuo, pa je to deljeno kao dokaz propagande. Društvene mreže su bile preplavljene skrinšotovima tvitova sa lažnog naloga CNN-a koji je navodno, u svega šest meseci i u dve različite prilike, objavio tragičnu smrt iste osobe. Međutim, ispostavilo se da je osoba sa fotografije jedan YouTuber“, objašnjava Rogač.

"Rat uživo" više nije samo naziv jednog filma iz dvehiljaditih, već stvarnost koju ceo svet živi: Kako se onlajn prostor snašao u ratnim okolnostima 2
Foto: Istinomer/Facebook/Schreenshot

Kao još jedan interesantan aspekt, Rogač ističe da se istinitim fotografijama ne veruje.

„Primer je fotografija lica žene prekrivene krvlju. Korisnici ’Tvitera’ i ’Fejsbuka’ u Srbiji, tvrdili su da je fotografija lažna, odnosno da je ’originalna forografija’ nastala u decembru 2018. godine, tokom ekspozije gasa u jednom ruskom gradu. Novinari Istinomera su pronašli više tih slika, različitih autora i medija, poredili su geolokacije i opet nekim čitaocima to nije dovoljno da poveruju da je žena zaista povređena pre nekoliko dana u Ukrajini. To je baš dobar pokazatelj šta se dešava kada ste kao pojedinac toliko dugo i često izloženi manipulativnim sadržajima i lažnim vestima – gubi se ’čvrsta’ granica između činjenica i tvrdnji i poverenja nema i onda kada nije u pitanju manipulacija“, naglašava Rogač.

U tekstovima „Istinomera“ neretko se govori i o alatima koje korisnici društvenih mreža sami mogu da koriste, a Rogač ističe da se broj sumnjivih postova povećao poslednjih dana.

„U slučaju fektčekinga kojim se Istinomer bavi, kada ocenimo neki post na Fejsbuku kao netačan, on svakako nije uklonjen, nego mu se smanjuje doseg i ima oznaku da smo ga proveravali pa je korisnicima opet prepušteno da izaberu hoće li da kliknu i pročitaju više o tome“, zaključuje Milijana Rogač.

Novinari u eri društvenih mreža

Novinari su takođe jedni od značajnijih korisnika najrazličitijih platformi na internetu. Dok najveće svetske redakcije svoje sadržaje šire putem društvenih mreža, sami reporteri sa lica mesta dobili su novi prostor za komunikaciju sa publikom.

Aleksandar Vasović, novinar agencije Rojters, pored nedavno objavljenog intervjua sa predsedikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, aktivno na svom “Fejsbuk” profilu saopštava najnovije informacije sa lica mesta.

Od saveta za kolege koji planiraju da dođu i izveštavaju iz ratne zone, pa sve do detaljnih opisa smrtnih ishoda u ratnim okolnostima – Vasović,, zahvaljujući postojanju Interneta, gotovo danonoćno čitaocima donosi izveštaje i surove događaje koje rat sa sobom nosi.

Farmeri i krađa tenka

„Ovo mora da je najsmešniji rat u istoriji“ komentar je jednog korisnika društvene mreže „TikToK“ ispod video snimka gde, navodno, ukrajinski farmer traktorom odvozi ruski tenk dok ga jedan čovek juri.

Ubrzo, internetom je krenula da kruži fotografija sa svetskog sajta za prodaju stvari „eBay“ gde se prodaje „korišćen ruski tenk T-72, potpuno funkcionalan“ po ceni od 400.000 američkih dolara.

Nedugo nakon toga, ova fotografija ocenjena je kao netačna od strane više sranih organizacija koje se bave proverom informacija.

„Čini se da ovo nije pravi oglas na ’eBay’ sajtu. Kao prvo, nismo uspeli da pronađemo nijedan korišćeni ruski tenk koji se trenutno nudi (ili nedavno prodaje) na ovom sajtu. Drugo, slika ne prikazuje ruski tenk koji su nedavno zaplenili Ukrajinci. Iako se čini da ova fotografija pokazuje ruski tenk T-72, ​​ova slika je na internetu bar od 2010. godine“, piše sajt „Snups“.

Iako do sada nije sa sigurnošću moguće potvrditi da li je pomenuti tenk uopšte otet u navedenim okolnostima, kao i još nekoliko sličnih situacija, ukrajinske vlasti ranije su saopštile da građani ne moraju da prijavljuju zarobljene ruske tenkove i vojnu opremu u svrhe naplate poreza.

Ko je sve od poznatih Srba “ratovao” u Ukrajini

Balkanski korisnici društvene mreže „Tviter“ u etar su slali fotografije glumaca kao što su Nikola Kojo i Dragan Bjelogrlić, čak i političara kao što su Borko Stefanović i Tomislav Nikolić sa objašnjenjima da su to ukrajinski vojnici koji su na frontovima.

Možda to i ne bi bio veliki problem da nisu i strani korisnici takve „tvitove“ počeli u velikoj meri da šire po drugim kanalima.

Tako je jedan nalog iz Ukrajine podelio fotografiju Nenada Okanovića uz opis: „Ovo je ukrajinski vojnik koji je uništio most u Harkovu. Njegovo ime je Oleksej Stepanenko Okanovič“.

Nakon prvih reakcija, objava je izbrisana.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova zvanično je reagovalo na “tvit” u kom se uz kadar iz filma “Lepa sela lepo gore” navodi da “ruski okupatori piju pivo nakon što su zapalili selo” i da “evropska civilizacija nestaje u plamenu”.

“Rusofobne fabrike ‘fejk njuza’ rade duple smene ovih dana. Koriste čak i scene iz filmova kao ‘dokaz’”, navelo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

Maloletnici i njihov odnos prema osetljivom sadržaju

Svakako, jedna od upečatljivijih pojava na društvenim mrežama kao što su „TikTok“ i „Instagram“, tiče se upravo najvećeg dela njihovih korisnika – maloletnika.

Dok se jedan deo istih uključio u širenje video snimaka, fotografija i informacija koje imaju za nameru širenje svesti o dešavanjima u Ukrajini, među maloletnim korisnicima bilo je i onih koji su temi pristupili u skladu sa godinama – nezrelo.

U poslednjih nekoliko dana pojavili su se brojni trendovi koji kroz lik predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina treba da ilustruju demonstraciju moći u slučaju da ne dobiju ono što žele.

U istu kategoriju neprimerenih reakcija svakako je moguće svrstati i video snimke koji se dive, pa gotovo veličaju „Ukrajinskog koljača“ – vojnika ukrajinske vojske koji je, prema pojedinim izvorima, u prva dva dana sukoba imao preko 20 potvrđenih ubistava ruskih vojnika.

Takođe, u tom kontekstu, sa dozom oduševljena, pominje se i „Duh Kijeva“ – pilot koji je sam oborio šest ruskih aviona samo za jedan dan.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Aplikacija TikTokdezinformacijeFacebookFact checkingInstagramSukob Ukrajine i RusijetwitterBeograd

Komentari


Ostali komentari (0)