Rat za položaj generalnog sekretara

Iako svi sa sigurnošću očekuju da će se Segolen Roajal kandidovati za prvog čoveka stranke, ona zvanično nije objavila svoju kandidaturu pre kongresa, držeći članstvo i javnost u neizvesnosti. Njen program je dobio najviše glasova članstva stranke (29 odsto) i većje oformila tim koji će voditi stranku i primenjivati njen program. Roajalova je uoči kongresa izjavila da PS treba da nađe rešenje za četiri ključna problema današnjice: „kako prevazići finansijsku i društvenu krizu“, „kako izgraditi socijalizam 21.veka“, „kako stvoriti od PS novu snagu“ i „kako ujediniti oko sebe celu levicu“, što je uvek i bila strategija francuskih socijalista.

Međutim, njeni protivnici izjavljuju da će kandidatura Roajalove biti „uzrok sukoba u PS“. Pored Roajalove kandidat za generalnog sekretara je i Benoa Amon, vođa levog krila stranke, koji najavljuje savez sa Martinom Obri, računajući da su njihove koncepcije zajedno osvojile 43 odsto glasova. Ostaje pitanje i da li će se levom krilu prikljućiti neke pristalice Bertrana Delanoea, zastupnika socijal-demokratije. Prema ispitivanjima javnog mnjenja, sprovedenog na inicijativu nedeljnika Pari Mač, popularnost Roajalove vrtoglavo raste, od devet odsto pre nekoliko meseci do današnjih 47 odsto. Desničarski Figaro u redakcijskom komentaru neposredno pred Kongres piše: „Jedno je sigurno, popevši se na čelo, ona (Segolen Roajal) će dati stranci harizmu, upravo ono što nedostaje partiji… Ona u potpunosti nalikuje svom političkom učitelju, Fransoa Miteranu… Kao i on ona će ići do kraja po svaku cenu“.

Bez obzira na to ko će biti izabran za lidera, socijalisti okreću novu stranicu. Sa čela stranke, posle 11 godina, odlazi Fransoa Oland. U periodu kada je vodio stranku, ona je trpela poraz za porazom na nacionalnom planu (predsednički i izbori za skupštinu), dok je na lokalnom planu, gde je dolazila do izražaja popularnost i politika lokalnih lidera, beležila uspehe.