Ratko Božović: Vitez znanja, morala i dobrote

Te tragične i teške devedesete proveo je sa njima na fakultetu i na uličnim protestima, jer su studenti upravo tim gestom pokazali da su savladali najteži predmet kojem ih je profesor Ratko Božović podučavao, a to je da znanje apsolutno podrazumeva moral, savest, građansku slobodu i hrabrost da se ona brani, dobrotu i aktivizam za bolje društvo, i sve one viteške vrline koje čine dostojanstvo i integritet čoveka.

Ali, i pre devedesetih Ratko Božović je bio duhovni svetionik svojim studentima, šarmantni, plemeniti gospodin – profesor bez ideološke obojenosti, uvek spreman da bude na njihovoj strani, da razume sve ludosti koje mladost nosi sa sobom, da im omogući vanredne ispitne rokove da ne bi gubili godinu, da zamoli druge profesore da im „progledaju kroz prste“, da vodi u kafanu „Kovač“ nadomak FPN i čuje njihove probleme, na važne pozorišne predstave, tribine…

I nije čudo što je svojim studentima (a ogroman ih je broj) do danas ostao najomiljeniji profesor, neko ko se doživljava kao dobri vitez koji im je otvorio put da nauče kako da postanu čestiti i dobri ljudi, kao što nije čudo što mu je nagradu „Vitez poziva“ juče uručuo upravo znameniti profesor Čedomir Čupić, kao predsednik žirija LEX-a koji dodeljuje ovo priznanje.

Na sceni Narodnog pozorišta bilo je puno aplauza i ovacija za Ratka Božovića – profesora Teorije kulture, Sociologije kulture, Kulturne politike, Javnog mnjenja, šefa Katedre za novinarstvo i političku sociologiju, profesora i na Filološkom fakultetu i Arhitektonskom fakultetu, kao i na fakultetima u Nikšiću i Podgorici.

Jer, ime Ratka Božovića, koji je svih ovih decenija ostao primer kako se brane univerzalne profesionalne i ljudske vrednosti, i kako treba odolevati političkim pritiscima, ideologiji, represivnim režimima, nehumanosti i svim drugim nepravdama sveta, postalo je moralna institucija.

I mada ga je uz sve vrline uvek krasio i optimizam (kao i onaj poseban sjaj čovečnosti koji je poput Danila Kiša, Živka Nikolića, Boža Koprivice poneo iz mitskog crnogorskog mesta N.), Ratko Božović je primajući nagradu izrazio i tugu.

Ističući moralnu dimenziju profesije, postavio je pitanje gde su danas profesori Beogradskog univerziteta, zašto ostaju nemi na strašne događaje u našem društvu, a posebno, gde su studenti kao korektiv društva, i zašto se oglašavaju protestima samo kada su njihovi uski interesi u pitanju.

Možda danas nisu stigli da dođu, možda su, uz njegovu suprugu, sjajnu novinarku Vesnu Mališić, Ratku Božoviću aplaudirali njegovi bivši studenti iz 80-ih i 90-ih godina koji su uz njega postali ljudi.