Najveću paniku podigao je upravo Aleksandar Vučić najavom da će zatvoriti Srbiju u kuće na dve nedelje i da građani ni u prodavnicu neće moći da izađu. Bilo bi prirodno da je osetio odgovornost za to što su se odmah napravili redovi u prodavnicama.
Ali, njemu to ne pada na pamet. Za sve propuste on je našao dežurne krivce. To su građani i kad ne mogu da se danima testiraju i kad u bolnicama rade inficirani lekari i kad za njih nema adekvatne opreme… I kad se uveliko ističe da se struka pita, zna se da samo jedan odlučuje. A kad jedan odlučuje o svemu, ostali ne znače gotovo ništa – ocenjuje za Danas kulturolog Ratko Božović ponašanje predsednika Srbije povodom njegovih javnih nastupa tokom pandemije izazvane korona virusom.
Kako dodaje naš sagovornik, deluje groteskno kad lekari pri javnom oglašavanju o nevolji koja nas je zadesila stoje iza njega i ćute, a on priča o onome o čemu bi stručnjaci valjalo da pričaju.
– A njegova neumerena hvalisanja o ulozi u svemu šta se dešava u ovoj našoj košmarnoj stvarnosti, pa i u ovom traumatičnom trenutku, nije ništa drugo nego produženi predizborni marketing. Čak je i čitava projekcija o ekonomskom napretku u najvećoj meri predizborna kampanja. Videli smo da je u toku i ispitivanja rejtinga ministara. Našli su, baš kad će – naglašava Božović.
* Kako, onda, generalno ocenjujete ponašanje vlasti od početka pandemije pa do danas? Tu pre svega mislim od „najsmešnijeg virusa“ preko Vučićevog „biće malo groblja“ do SMS poruka da nam se bliži italijanski i španski scenario.
– Ne dovodim u pitanje dobre namere, ali one nisu dovoljne. Ponašanje vrha vlasti je krajnje neuravnoteženo i zato imamo ovu krizu poverenja. Od samog početka dominirala je izgubljena mera. Prvo je bilo i previše opuštenosti koja je vodila ka ispuštenosti, a sada se stiglo do komandne neumoljivosti u kojoj ima i previše hiperbola. Krajnosti su na delu. U takvoj atmosferi i građani lutaju od potcenjivanja epidemije do panike. A vlast se prema građanima odnosi kao da su deca u zabavištu. Nesporazum je da se strahom može više postići nego racionalnim ubeđivanjem, podizanjem poverenja i argumentima. Pretnje punim grobljima deo su „strategije“ zastrašivanja koje stiže iz političkog tanatosa. Naravno da su i SMS poruke deo tog koncepta u kome proizvođači panike love one koji podižu nivo straha. To je sve deo košmara u kome živimo i koji se, u uslovima krize, samo jasnije vidi.
* A kako vidite ponašanje struke, posebno njihove nastupe na konferencijama za medije? Pre neki dan je doktor Goran Stevanović, čini se, svojim ponašanjem podsetio na Vučića.
– Ne bi bilo dobro da se stručnjaci ugledaju na političare, a mogao se ponekad steći i takav utisak. Ipak, lekari su preopterećeni nemogućom misijom. Na njihova pleća srušila se velika odgovornost, zamor od jutra do sutra, rad u teško savladivim profesionalnim aktivnostima u nemogućim uslovima, u neočekivanim okolnostima. Ne smeju lekari biti razapeti između potreba vlasti i njihovog profesionalizma. Mislim da bi bilo bolje da lekarima ne duvaju za vrat političari, da ih puste da rade ono što najbolje umeju. U ovom trenutku važno je da se ne naruši poverenje između građana i stručnjaka.
* Građani nenormalno kupuju, od toalet papira do asepsola… Zbog čega se tako ponašaju? Imamo i one koji se ponašaju, da tako kažem, skroz opušteno.
– Krize su uvek najbolji pokazatelj društva, institucija i poverenja u vlast. Građani se ponašaju kao i vlast – u rasponu od opuštenosti do histerije i panike. Preterana kupovina je uvek simptom straha i to smo videli kao reakciju u čitavom svetu. Bojim se da ćemo tek posle pandemije videti u kakvoj državi živimo.
Hapšenje novinarke velika sramota
* Vlast na sve načine pokušava da zabrani objektivno izveštavanje o pandemiji. Na to ukazuje i hapšenje novinarke Ane Lalić. Šta vi mislite o tom potezu vlasti?
– Ideja o centralizaciji informisanja nije samo priznata glupost već i saznanje kakvo informisanje našoj vlasti odgovara. Zato su im najbliži tabloidi i televizije s nacionalnom frekvencijom. To su njihove tačke oslonca za sigurnu vladavinu. A pomenuta glupost ličila je na spinovanje i prilika da se umeša glavni i svemoćni redaktor. Hapšenje novinarke Ane Lalić, kao da je u pitanju kriminalac, velika je sramota i poniženje novinarske profesije. Videli smo i koji novinari traže za koleginicu sankcije. A kad bi postojala kritička javnost bilo bi jasno da nisu samo glasine havarija komunikacije već i prećutane i simulirane informacije. I to je prevaralogija, naše umeće.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
