Naš najveći uspeh je raskid s kriminalom jer se BIA u potpunosti vratila u zakonske okvire svog rada, kaže za Danas Rade Bulatović, direktor Bezbednosno-informativne agencije. U autorizovanom razgovoru za naš list on govori o hapšenju Ratka Mladića, novim kadrovima, rekonstrukciji Agencije, prisluškivanju, kadrovima, predaji Milorada Ulemeka, svojoj plati, dokumentima BIA.
Šta znači prekid s kriminalom, da li su to veze sa organizovanim kriminalom ili zloupotrebe moći, službenog položaja u obračunu s političkim protivnicima režima?

Otkriću vam jednu tajnu

Nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava pita i kolika je Vaša plata. Da li je i to državna tajna?

– Plate svih zaposlenih u BIA su tajna, pa i direktora. Ceneći interes vaših čitalaca, mogu da Vas obavestim da pripadnici BIA primaju platu po jedinstvenoj osnovici utvrđenoj za sve državne službenike u Srbiji pa i direktor, čija je plata u okvirima predviđenim za funkcionere tog ranga. Otkriću vam još jednu tajnu, a to je da je za direktora „tajne službe“ misaona imenica plata bilo kog direktora javne agencije ili javnog preduzeća u Srbiji.

– I jedno i drugo. Bilo je kriminala u Agenciji, a i u vezama Agencije što se loše odražavalo na rad BIA, ali i na rad drugih državnih organa, recimo policije i pravosuđa. Uvođenje državnog reda u BIA bilo je neophodno iako mnogi tu sintagmu zlurado komentarišu.

Stavite izvor pod upitnik

Redakcija Danasa je objavila da je u akciji dobrovoljnog predavanja haških optuženika učestvovao i stari kadar Resora državne bezbednosti. Rekli smo da je tom akcijom rukovodio Franko Simatović Frenki. Vlada je demantovala našu informaciju koju Redakcija nije povukla, budući da je dobijena od respektabilnog izvora koji nije u sukobu sa Vladom. Da li biste pojasnili detalje ove potrage iz aprila 2005?

– Kažite mi izvor, pa ću da odgovorim na to pitanje.

Ne mogu da Vam kažem izvor.

– A ja mogu da Vam saopštim da sve aktivnosti sprovode isključivo aktivni pripadnici BIA i da starih kadrova nema ni u jednoj akciji. Tako da taj svoj izvor morate da stavite pod znak pitanja.

TEŠKO NASLEĐE n Šta to znači?

Valja nečemu

U obilasku zasad zatvorenog izložbenog prostora u kojem su osnivački dokument Službe iz 19. veka, naliv-pera, busole i druge lične stvari Draže Mihailovića, dosijei komunista iz arhiva Gestapoa (Stambolić, Tempo) prislušni uređaji iz stana Vuka Draškovića i sedišta SPO, fotoreporter i novinar Danasa primetili su da neke od izloženih stvari nisu za bacanje. Videli smo džemsbondovsku kameru u kutiji „kamela“ i konstatovali da je upotrebljiva.

Vi to sigurno i dalje koristite.

Bulatović: Koristimo mi nju, pa vratimo u vitrinu.

Kad dolaze gosti.

Bulatović: Da, za tu priliku.

– Znači, za početak, da se u Agenciju ulazi po zakonu i isto tako izlazi. Zatim, da se radi po zakonu i pravilima, da nema zloupotreba i nepotrebnih mistifikacija i da zaposleni budu posvećeni i efikasni u zaštiti države za koju rade. Eto, to je državni red, minimum koji treba da poštuje svaki državni organ, a posebno agencija za nacionalnu bezbednost, a toga je, nažalost malo bilo.

Odštetu sam dobio u sudskom postupku

Vi ste dobili novac kao nezakonito uhapšeni građanin u akciji Sablja. U odnosu na ostale procese to je bilo ekspresno, jer nisu zadovoljeni ni građani koji su dobili sporove sa državom pred međunarodnim institucijama (Komitet UN protiv torture, Evropski sud za ljudska prava). Šta to govori o našem pravosuđu i Vašem položaju?

– Još jedna netačna informacija. Odštetu sam dobio u sudskom postupku koji je trajao gotovo godinu dana, u iznosu koje je Ministarstvo pravde tada isplaćivalo, bez sudskog postupka, svim nezakonito hapšenim, na šalteru Ministarstva u roku od nedelju dana. Da ne govorim o tužbi za klevetu koju sam podneo protiv jednog lista februara 2005. godine i koja još nije pravosnažno okončana, već se namerno odlaže do zastarelosti. Situacija je, kao što vidite, potpuno suprotna.

U procesima optuženima za zločine na Ibarskoj magistrali, ubistvo Ivana Stambolića, atentat na Vuka Draškovića u Budvi i, konačno, ubistvo Zorana Đinđića govorili su kao svedoci mnogi ljudi koji su bili zaposleni u Resoru državne bezbednosti, a sada su u Bezbednosno-informativnoj agenciji. Kako se to odražava na rad BIA?

BIA i Vuk Cvijić

Javnost nije dobila valjani odgovor na pitanja u vezi sa prisluškivanjem našeg kolege Vuka Cvijića. Imate li dodatne informacije?

– BIA je obavestila i Vuka Cvijića i list Danas da je bio prisluškivan bez odgovarajuće sudske odluke. Ostalo nije u domenu Agencije.

– BIA nosi teško nasleđe prošlosti i to, naravno, opterećuje njen rad. Najveći broj pripadnika, međutim, nema veze sa tim postupcima i čvrsto su opredeljeni da se sve afere i sav kriminal koji je postojao u Službi raščisti. Saglasno tome niko nije zaštićen i mi smo dali punu podršku pravosuđu u svim postupcima koje ste pomenuli.
Šta znači da niko nije zaštićen?
– Znači da smo ustupili policiji i pravosuđu svu dokumentaciju i dali saglasnost da se skine oznaka službene tajne sa svih dokumenata vezanih za te procese, Ni u jednom slučaju nismo odbili zahteve sudova u tim postupcima. Svi pozvani pripadnici Agencije su se odazvali na pozive suda da svedoče. Interes je BIA da se ti slučajevi razreše i da se sa Agencije skine hipoteka i vrati poverenje.
BIA nije dala informaciju o tome koliko se ljudi prisluškuje i na osnovu čega?
– Da, to je podatak koji u javnost ne iznosi nijedna agencija u Evropi, pa nismo ni mi. Objavljivanje takvog podatka neupućenom građaninu ne bi proširilo saznanja o radu Agencije niti bi na osnovu njega mogli da zaključe da li se prisluškuje mnogo ili malo. Taj bi podatak značio samo profesionalcima. To je, uostalom, dostupno dva puta godišnje Odboru za bezbednost, a građani Srbije mogu da budu u potpunosti mirni, jer se ova mera primenjuje restriktivno i samo kada se do podataka ne može doći drugim sredstvima i metodama. U potpunosti je u skladu sa zakonskim normama da se taj podatak ne da na uvid javnosti, jer se radi o dokumentaciji koja je uvek stepenovana kao „državna tajna“.
Da li ste dobili podršku Zapada zbog, naizgled, iznenađujućeg ustupanja dokumenata iz arhiva BIA i saradnje sa Haškim tribunalom. Ili je to zbog ustupanja podataka koji govore o prodaji oružja i vojne opreme Iraku i izgradnje infrastrukture u toj zemlji?
– To nije tačno, BIA ne poseduje podatke vezane za oružje i infrastrukturu u Iraku, jer to nije deo našeg posla. U vezi sa saradnjom sa Haškim tribunalom, dali smo dosta podataka koji se uglavnom odnose na zločine nad Srbima i nealbanskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji.
Konkretno, da li imate podršku zapadnih krugova?
– Za direktora Agencije je važno da ima podršku Vlade i Narodne skupštine.
AJTRAŽENIJI begunac n Kako se Milorad Ulemek Legija obreo u Vašoj blizini kada se predao, niste to dovoljno objasnili javnosti?
– Da podsetim javnost da je on tada, kada se dobrovoljno predao Žandarmeriji, bio najtraženiji begunac u Srbiji. To je bio trenutak da najodgovorniji rukovodioci iz bezbednosnih struktura prekinu odmore i dođu u Beograd, da se vidi o čemu se radi i da se cela situacija na propisan i primeren način sprovede. Prema tome, to je jedini razlog za moj povratak sa mora, gde sam se nalazio, i susret sa Ulemekom. Sve drugo su spekulacije i neistine. Razgovarali smo desetak minuta o njegovoj bezbednosti u zatvoru i bezbednosti njegove porodice. Ne mogu da se otmem utisku da u stalnom ponavljanju tog pitanja provejava žal nekih krugova zbog njegove dobrovoljne predaje.
Rekli ste da funkcionisanje BIA u velikoj meri zavisi od političke volje, kao što je način izbora prvog čoveka Agencije. Može li da se govori o nekom kontinuitetu profesionalizma nekada Službi, a sada Agenciji, u nečemu što nije vezano za volju političara?
– Rekao sam da imenovanje prvog čoveka Agencije zavisi od parlamentarne većine i to je prirodno, jer bi direktor koga bi imenovala manjina bio podložniji raznim uticajima. Na sam rad Agencije, međutim, utiče mnogo faktora. Treba imati u vidu da je BIA, kao i bivša RDB prošla više „plenuma“, da je više puta ozbiljno rekonstruisana, menjala kadrovsku strukturu i da su te promene bile radikalne. To je ostavilo traga i, nažalost, to se oseća i danas u radu. Nije u kontinuitetu bilo odgovarajuće popune, a u isto vreme je bilo nekontrolisanog odliva kadrova. To stanje prevazilazimo uz redovne aktivnosti , ali je za potpunu stabilizaciju potrebno vreme. Primili smo veliki broj mladih ljudi sa diplomama najboljih državnih fakulteta. Ukupan broj pripadnika je smanjen za 15 odsto, ali samo u delu logistike. Oko 50 procenata ima visoku stručnu spremu sa tendencijom daljeg rasta. Više od 600 je napustilo BIA u poslednje tri i po godine, imamo samo desetak pripadnika koji su stariji od 50 godina; prosek starosti je 37 godina. Ovo je ustanova koja se verovatno najviše kadrovski izmenila poslednjih godina. Na operativno-analitičkim poslovima angažovano je 80 odsto novozaposlenih. Dakle, održavanje kontinuiteta sa najboljim iskustvima ranije službe, uz radikalno podmlađivanje.
PREUVELIČAVANJA n Da li mislite da ste izašli na kraj sa ranijim zloupotrebama Službe protiv političkih protivnika?
– Učinili smo najviše da se BIA izvuče iz dnevne politike. Od 2004. BIA ne učestvuje na izborima, a u radu se ne vodimo interesima ili štetom koja može da nastane od delatnosti Agencije, već samo interesima Republike Srbije. Mislim da se to oseća na političkoj sceni Srbije.
A šta ste zatekli, čuli od saradnika, šta je bilo u arhivama?
– Za razliku od uverenja da se ovde sve zna, situacija nije takva, mnogo se toga preuveličava u javnosti. U kasi sam zatekao uglavnom pravilnike.
Tvrdite, dakle, da BIA više nije politizovana?
– Apsolutno. Naš izveštaj je na Odboru za bezbednost Skupštine Srbije usvojen pet puta i to bez ijednog glasa protiv. To je najbolja ocena koju je BIA mogla da dobije.
Na osnovu dosadašnjih hapšenja haških optuženika nije se stekao utisak da se na tome radi sistematično, a nedavno hapšenje generala Zdravka Tolimira ocenjivano je kao tempirano, uz obrazloženje da je mogao da bude uhapšen ranije, kao i neki drugi?
– Teško je zadovoljiti javnost. To nije tačno. Naprotiv. Radi se sistematično sa punim kapacitetom i rezultati su očigledni. Od 24 haška slučaja, rešeno je 20. Brojke najbolje govore o rezultatima rada. Naravno, očekivanja su da se to pitanje reši odmah i sada, ali su to poslovi koje nije moguće tempirati, kako Vi kažete. Radimo na tom pitanju kao na prioritetnom državnom zadatku.
Najtraženiji haški optuženik je Ratko Mladić, a mnogi podaci govore da je on bio u Srbiji do 2006. Da li je bio na oku Agencije i šta možemo da očekujemo u vezi sa njegovim hapšenjem?
– Ni to nije tačno, nije bio na oku BIA. Naša saznanja su bila veoma limitirana, budući da je reč o vojnom licu koje se kretalo u vojnim krugovima. Prema našim saznanjima koja nisu u potpunosti potvrđena, on je boravio u Srbiji do 2005. godine.
Rekli ste jednom prilikom da je hapšenje Ratka Mladića zavisilo od društvenih okolnosti?
– To je zloupotrebljavana izjava, iako sam se jasno izjasnio da se radi o društvenim, a ne državnim odnosima. Državni organi su opredeljeni u potpunosti da reše ovaj problem, ali sveukupne društvene okolnosti nas limitiraju.
Ipak su to operativne stvari?
– Naravno, pitanje je samo vremena. Uz povoljnije okolnosti ovo bi se pitanje brže rešilo.
postoji MREŽA…
Šta bi to značilo u slučaju potrage za Ratkom Mladićem?
– Da je ključna saradnja sa građanima.
Gde je uhapšen general Zdravko Tolimir, haški optuženik?
– Tolimira je privelo MUP Republike Srpske, na teritoriji te države.
Može li da se govori o mreži koja se eventualno stvara oko Ratka Mladića i Radovana Karadžića i ostalih haških optuženika?
– Postoji mreža, ali ne mogu o tome da govorim. Postoji i saradnja sa Vojnobezbednosnom agencijom, oni daju svoj doprinos radu na ovim slučajevima.
Da li Agencija radi na hapšenju pripadnika zemunskog klana?
– Sva saznanja o kriminalnim aktivnostima ustupamo policiji. To je redovni oblik saradnje.
Da li postoji potraga?
– To je stvar policije.
Kako je moguće da se BIA ogluši i o odluku Vrhovnog suda, da li to znači da je iznad zakona ?