Sagovornici Danasa: Ratko Mladić je sramota spskog naroda, kreč sa murala skinuli plaćenici raspirivanja zla

U saopštenju opštine Vračar navedeno je da je Odeljenje za inspekcijske poslove Vračar donelo 20. septembra 2021. rešenje kojim je stambenim zajednicama u Njegoševoj 38 i 38b naloženo uklanjanje murala na osnovu njihovog zahteva.

„S obzirom da do današnjeg dana nije postupljeno po navedenom rešenju, a imajući u vidu da su u međuvremenu u istom predmetu podnete prijave novinara Antonele Rihe, Naima Leo Beširija iz Instituta za evropske poslove, Tamare Tripić iz Mreže za demokratski dijalog, kao i da su stanari stambene zgrade na kojoj se nalazi grafit tražili pomoć u njegovom uklanjanju, nadležni organi preduzeli su mere u cilju izvršenja predmetnog Rešenja“, piše u saopštenju.

Od bacanja jaja na Madićev mural i brutalnog privođenja aktivistkinja za ljudska prava Aide Ćorović i Jelene Jaćimović baš na jučerašnji dan navršilo se mesec dana.

Njih dve su navodno priveli policajci u civilu, koji tokom privođenja nisu pokazali legitimacije. Od tada saga oko murala ne prestaje.

Aida Ćorović smatra da ako opština Vračar zaista želi da ukloni mural Mladiću onda bi to uradila na ozbiljan način, a ne krečenjem.

– Potrebno je da se sastruže zid, to ne može da se prekreči. Uradili su ono što je Aleksandar Vučić uradio juče sa povlačenjem zakona. Ko njima veruje, taj je naivan. Meni je jasno da je ovo samo zamajavanje ljudi a ne ozbiljno rešavanje problema – ističe Ćorović za Danas i dodaje da je bila kod murala i da videla maloletnike kako ga čiste .

– To je za mene glavni utisak. Šaka dece koja se tu smuca, koja nema gde da ode. To je zaista poražavajuće. Mural nije više tema, on je samo paradigma svega što nam se dešava. Ta deca su zapravo prava slika kako ih država koristi. To je neoprostivo što rade toj deci – ukazuje Ćorović.

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove i jedan od podnosilaca prijave da se mural ukloni, ističe za Danas da je tužno što je mural i dalje tu, “a niskobudžetni kreč kojim ga je opština Vračar prekrila slika je i prilika guranja problema pod tepih, samo što je ovde u pitanju kreč”.

– Ko je sve završio pod kreč i to na Fruškoj Gori odavno znamo, a ista politika ratnog zločinca iza, sada već spranog jeftinog kreča, naše društvo oterala je u višedecenijsku patnju za nezavršenom državom i u mulj zatvorenosti i nacionalizma koji nas iznova sprečava da napredujemo. Sprečava nas da napravimo modernu, građansku i evropsku Srbiju zasnovanu na pravilima i vrednostima u kojoj svako može da traži svoju sreću – naglašava Beširi.

Međutim, dodaje naš sagovornik, sreće nema tamo gde se štiti onaj koji je odgovoran za ubijanje, proterivanje, silovanje i sva ona nedela koje bi trebalo da se svi gnušamo.

– Neki se ipak ponose, nerazumejući da heroj prestaje da bude heroj kada postane zločinac. Mladić je prestao, ako je ikada bio, heroj onda kada je jedna nevina duša ubijena, a on u pravcu Potočara krenuo da se sveti za bunu protiv dahija i da sprovodi genocid – navodi Beširi.

Prema njegovim rečima, kreč su sa murala skinuli plaćenici raspirivanja zla.

– Oni kontinuirano uništavaju ne samo zdrav razum nego i imovinu i, ako ne zbog zakona koji zabranjuje raspirivanje mržnje i negiranje genocida, onda zbog uništavanje privatne imovine. Postavlja se pitanje dokle ćemo trpeti vlast čije zarobljene institicije ne reaguju na prijave da nas zaštite. Dokle ćemo čekati da policija sumnjive likove koji čuče ispod murala privede, a tužilaštvo optuži? Očigledno nas nisu čuli dovoljno pa moraju da se olupaju još neka jaja – ističe Beširi za naš list.

Upitan da li su desničari u Srbiji jači od državnih intitucija kad su odmah prekrečili mural, Vladimir Vukčević, prvi tužilac za ratne zločine Srbije, kaže za Danas da verovatno nisu, ali da će vreme pokazati pravo stanje stvari.

– Ratko Mladić je osuđeni ratni zločinac i sramota za srprki narod. Ne sme da se ukazuje pažnja čoveku koji je izvršio najveći zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata – naglašava Vukčević za naš list.

Podsetimo, dan nakon privođenja Jaćimović i Ćorović, Đorđo Žujović iz Socijademokratske partije Srbije Rasima Ljajića, bacio je farbu na mural, ali su je nepoznate osobe istog dana skinule.

Neko je potom bacio i crnu farbu na mural, ali je i ona ubrzo skinuta.

Nakon skupa “Mural mora pasti” koji je održan 13. novembra, dvojica nepoznatih muškaraca oteli su od Žena u crnom transparent “Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici” i zapalili ga.

Na prostorijama Inicijative mladih za ljudska prava, a potom i Žena u crnom, ispisane su, između ostalog, poruke podrške Ratku Mladiću.

Kod njegovog murala u Njegoševoj osvanula su još dva – četničkom vođi Draži Mihailoviću i vojvodi Živojinu Mišiću.

Prethodnih dana u Beogradu, Pančevu, Novom Sadu, Nišu, Boru i Lučanima osvanule su nalepnice “Ratko Mladić osuđen za genocid”.

Na zgradi beogradskog Doma omladine ispisan je grafit “Ratko Mladić srpski heroj”, a na skupu aktivista i aktivistkinja ljudskih prava koji su uspeli za kratko da uklone taj grafit, napadnuta je novinarka Danasa Snežana Čongradin.