Jedan od najnapadanijih univerzitetskih profesora: Kako je Ratko Ristić postao kandidat Dveri i Zavetnika za gradonačelnika Beograda?

Nije ni on njima ostajao dužan.

Na svaku „prozivku“ ili bolje reći blaćenje, što u Skupštini Srbije, što po medijima i društvenim mrežama, Ristić je odgovarao predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić i bivšoj ministarki Zorani Mihajlović, pišući im otvorena pisma.

Najčešći povod za napad na Ristića je bio njegov dosledan angažman za očuvanje i zaštitu životne sredine, borba protiv izgradnje mini-hidroelektrana i protiv izgradnje rudnika litijuma.

Bliska saradnja sa Aleksandrom Jovanovićem Ćutom u ekološkim akcijama dovela je do toga da Ristić početkom prošle godine podrži izbornu listu koalicije „Moramo“, zbog čega se našao na meti premijerke, koja mu je spočitala da je kao član Revizione komisije, potpisom podržao i izdavanje građevinskih dozvola za male hidroelektrane, uključujući i na Staroj planini, protiv kojih je kasnije protestovao.

„Kredibilan partner, bez sumnje“, napisala je tada Brnabić na svom Tviter nalogu, na šta je Ristić poručio:

„Za mene je tužno i deprimirajuće da se premijer bavi komentarisanjem stava jednog čoveka, a to što sam uradio je valjda deo osnovnih ljudskih i građanskih prava svakog čoveka u ovoj zemlji. Pitam se da li premijerka ima pametnija posla nego da analizira iznošenje stava bilo kog pojedinca „, rekao je tada Ratko Ristić za Danas.

O svojoj saradnji sa Ćutom Ristić je govorio u intervjuu Danasu:

„Mi smo se upoznali kroz ekološki aktivizam i sarađujemo od 2017. godine. Bio sam oduševljen na koji način Ćuta i njegovi saradnici brane Staru planinu od gradnje malih hidroelektrana. Ja sam se pobunio kao pojedinac iz institucija, oni su se pobunili kao narod sa terena i spojila nas je zajednička muka, odnosno problem. Oduševila me je njegova posvećenost i spremnost da uvek bude tamo gde su ugroženi ljudi, da pomogne malom čoveku. Sa njim sam nastupao na brojnim protestima koje je organizovao, bili smo zajedno i na protestima u BiH, u oba entiteta. Učestvovali smo mnogo puta na tribinama i panelima po Srbiji, svuda gde su nas ljudi pozivali zbog problema u vezi sa životnom sredinom, tako da je za mene bilo najprirodnije da podržim nekoga ko se dokazao u posvećenoj i iskrenoj borbi za zaštitu životne sredine“, pričao je Ristić u pomenutom intervjuu.

Početkom marta ove godine on je uputio otvoreno pismo Aleksandru Vučiću, reagujući na predsednikovu tvrdnju da je „uzimao pare za svaku hidroelektranu“.

Zamolio je Ristić predsednika da više ne iznosi neistine na njegov račun i po ko zna koji put objasnio svoje učešće u Revizionoj komisiji za projekte od značaja za Republiku Srbiju, pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, uz napomenu da je tako sedeo isključivo na osnovu stručnih i naučnih kompetencija, u periodu od 2010. do 2021. godine.

„Primetio sam da ste veoma osetljivi kada su članovi vaše porodice izloženi bilo kojoj formi medijske agresije. Šta mislite kako su se osećala moja deca dok su na društvenim mrežama čitala kako je predsednik Vučić prozvao prorektora Ristića? Deca, starosti 14 i 13 godina, su pitala: tata zašto se on bavi tobom, zar je to posao predsednika?“, upitao je Ristić predsednika u otvorenom pismu.

Izneo je Ristić u tom pismu svoje stavove i o Kosovu i Metohiji i saradnji sa Ruskom Federacijom, a oni koji ga nisu pročitali bili su iznenađeni kada se ovaj profesor nedugo nakon toga našao među učesnicima skupa koji su organizovale desno orijentisane stranke i pokreti, protiveći se evropskom planu za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

U tom kontekstu nije iznenađenje što je Ristić odabran za kandidata za gradonačelnika Beograda koalicije Dveri i Zavetnika na narednim izborima.

Ristić se pokretu „Nacionalnog okupljanja“ pridružio kao nezavisni intelektualac, zbog činjenice da se država nalazi u delikatnom političkom i ekonomskom trenutku, kao i u zabrinjavajućoj ekološkoj situaciji.

„Potrebna nam je srpska vlast, koja će voditi računa o interesima države. Potrebna je potpuna prekompozicija vlasti, koja je, pored ostalog, upala u ozbiljan politički ćorsokak na Kosovu“, naveo je Ristić.

On je precizirao da je, pored zalaganja za potpunu reintegraciju Kosova u sistem Srbije, protiv svake saradnje sa NATO, a pogotovo članstva, kao i protiv uvođenja sankcija Rusiji i Belorusiji.

„Ne moramo po svaku cenu da uđemo u Evropsku uniju i ponižavamo se. Treba vratiti veru u sebe“, rekao je Ristić.

Ratko Ristić je rođen u Loznici 26. jula. 1961 godine.

U biografiji objavljenoj na sajtu Šumarskog fakulteta piše da je osnovnu školu i gimnaziju jzavršio u Beogradu.

Šumarski fakultet, Odsek za vodoprivredu erozionih područja, upisao je 1981. a diplomirao 1985. godine.

Radio je u Vodoprivrednoj organizaciji Beograd, kao projektant-saradnik na više idejnih i glavnih projekata regulacija korita bujičnih tokova.

Tokom 1989. godine radio je u Beogradskoj istraživačkoj stanici.

Od 1. marta 1990. godine zaposlen je na Šumarskom fakultetu, kao asistent‑pripravnik. Magistrirao je 1993. godine, doktorirao 2000.

U zvanje docenta izabran je 2001, za vanrednog profesora 2006. godine, a za redovnog profesora 2011. godine.

Održao je veći broj predavanja po pozivu, u zemlji i inostranstvu, na univerzitetima, naučnim skupovima, stručnim skupovima (Kanada, Francuska, Makedonija, Srbija, Austrija, Engleska, Maroko).

Član je sledećih nacionalnih i međunarodnih organizacija: IAHS (International Association of Hydrological Sciences); WASWC-a (Svetska organizacije za konzervaciju zemljišta i voda); Društva bujičara Srbije; Inženjerske komore Srbije, Asocijacije prostornih planera Srbije.

Bio je prodekan za naučnoistraživački rad Šumarskog fakulteta, a potom i dekan.

Po završetku mandata izabran je za prorektora Univerziteta u Beogradu.