Profesor Šumarskog fakultete Ratko Ristić upozorio je danas da su istažne radnje u okolini Loznice i Valjeva o ispitivanju rezervi litijuma probni balon za celu Srbiju, jer su te rezerve prisutne i u Gornjem Milanovcu, na teritoriji Čačka, Požege, Rekovca, Jagodine, a naveo je da je na 60 lokacija je izdato istražno pravo za litijum.
Nažalost, forma u kojoj se litijum nalazi u ovim overenim rezervama u Srbiji je u jadaritu koji je jedinstven kao mineral, ali je najgora moguća forma koja sadrži litijum, bor i još neke atraktivne elemente i hemijsko-tehnološki procesi koji bi se primenili doveli bi do potpune devastacije prostora, ukazao je Ristić u izjavi televiziji N1.
Kako je objasnio, pre samog procesa bi trebalo ukloniti ogromne površine kvalitetnog zemljišta i šuma i raseliti lokalno stanovništvo, i tu se postavlja pitanje ko je nosilac suvereniteta u Srbiji, da li građani i država, ili profitni interesi stranih kompanija.
Ristić je podsetio da je pre nekoliko meseci bio skup u Lukovcu kod Valjeva, gde se tokom istražnih radova izlila jedna bušotina i višestruko su povećane koncentracije litijuma, arsena, bora u vodi, zbog čega je došlo do uginuća stoke i narušavanja zdravlja domaćina u čiji bunar je prodrla ta voda.
To je paradigma onog što bi se dešavalo ako bi krenula masovna istraživanja i eksploatacija litijuma, naglasio je Ristić.
On je upozorio da treba imati na umu činjenicu da svi iz Evrope koji govore o tome da Srbija treba da koristi svoje potencijale, nama namenjuju ulogu moderne kolonije, pa je čak artikulisan termin – „žrtvovana zemlja“.
To koriste brojni evropski političari, a sekretar za unutrašnju trgovinu EU Tijeri Breton govori o tome da Evropa po svaku cenu treba da iskoristi sve svoje potencijale, često i na uštrb nekih ekoloških standarda. Postavlja se osnovano pitanje zašto bi Srbija pothranjivala industrijske i profitne interese bogatih evropskih kompanija, koje isti taj litijum imaju i u Engleskoj, i u Nemačkoj, i u Francuskoj, Finskoj i Portugaliji, upitao je Ristić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.