Prorektor Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić izjavio je danas da su planirane aktivnosti oko otvaranja rudnika litijuma i bora u dolini Jadra i Rađevine, otkrile, kako je rekao, protivnarodni karakter režima Aleksandra Vučića i političko-kriminalnog kartela poznatog kao Srpska napredna stranka (SNS).
Ristić je agenciji Beta kazao da je namera vlasti da otvori rudnik litijuma dovela do velike društvene napetosti i masovnih protesta u desetinama gradova širom Srbije.
„Od mnogih zlodela ove interesne grupacije izdvojiću izdaju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, koja se odigravala postepeno, preko briselskog, francusko – nemačkog i ohridskog sporazuma, a čije se pojavne forme ogledaju u prisustvu nelegalnih prištinskih vojno-policijskih formacija na severu KiM, teroru nad srpskim narodom, ukidanju srpskih registarskih tablica, otimačini hidro-energetskog sistema ‘Gazivode’, ukidanju platnog prometa sa Srbijom, zatvaranju benzinskih pumpi, instaliranju vojno-policijskih baza… Sve to nesmetano teče od 2012. godine, kada je na vlast stupio Aleksandar Vučić“, ocenio je profesor.
Druga, zastrašujuća namera režima, dodao je, vidljiva je u planovima za otvaranje brojnih rudnika na čitavoj teritoriji Srbije, što se može videti i u „Nacrtu Prostornog plana Srbije 2021-2035“, s više desetina istražnih prava koja su dodeljena stranim rudarskim kompanijama, na više od 536.000 hektara državne teritorije.
Profesor je naveo da su naučnici koji su izneli stav protiv projekta „Jadar“ izloženi medijskoj oluji koju predvode najviši državni funkcioneri.
Prema njegovim rečima, najveće podozrenje izazvao je projekat „Jadar“, koji bi sprovodila druga najveća rudarska kompanija na svetu Rio Tinto.
„Maja 2021. godine Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) organizovala je naučni skup pod nazivom ‘Projekat Jadar – Šta je poznato?’, gde su učestvovali podržavaoci i protivnici projekta. Izdat je i zbornik radova, a jedan od naučnih priloga bio je i rad ‘Degradacija prostora u okviru projekta Jadar’, autora Ratka Ristića i grupe mojih saradnika sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Usledila su dalja naučna istraživanja grupe autora koju je predvodila naučna savetnica Dragana Đorđević s Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, koji su objavili rad ‘Uticaj istraživanja potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu Zapadne Srbije’. Bio sam deo tog tima u kome su bili fiziko-hemičari, biolozi, hemičari, tehnolozi, antropolozi. Početkom avgusta 2024. godine rad je objavljen u jednom od najcitirijanijih naučnih časopisa na svetu (Scientific Reports), a za prvih pet dana pročitalo ga je više od 50.000 zainteresovanih“, naveo je on.
Dodao je da je 10.8.2024. godine objavljen rad pod naslovom „Primeri destruktivne rudarske prakse i osvrt na projekat ‘Jadar’ u Srbiji“, grupe autora koju je Ristić predvodio.
„Naučnici koji su izneli stav protiv projekta ‘Jadar’ bili su izloženi pravoj medijskoj oluji koju je predvodio Aleksandar Vučić, zatim Ana Brnabić, narodni poslanici Vladimir Đukanović i Milenko Jovanov, kao i desetine ‘analitičara’, na televizijama s nacionalnom frekvencijom i u tabloidima“, kazao je profesor.
Rekao je da su kompetentnost naučnih radnika osporavali čak i član opštinskog veća Sečnja Nebojša Obrknežev i bivši član grupe „Idoli“ Nebojša Krstić.
„Istina je da se u svojim javnim nastupima nisam bavio problematikom podzemne rudničke eksploatacije, niti uticajem litijuma na ljudsko zdravlje, jer se time bave moji saradnici, inženjeri rudarstva, inženjeri geologije, inženjeri hidrogeologije iz Srbije i inostranstva, kao i lekari, biohemičari, molekularni biolozi, farmaceuti, genetičari, sociolozi, toksikolozi, antropolozi… ‘Analitičari’ nisu pominjali tačnu prostornu identifikaciju više od 500 hektara uništenog zemljišta, samo da bi projekat bio započet (analiza tima sa Šumarskog fakulteta), niti Vučićevu izjavu iz decembra 2021. godine: ‘Obustavljamo projekat jer bismo uništili više ljudi nego što je planirano'“, podsetio je Ristić.
Profesor pita zašto „režimski analitičari“, umesto što osporavaju njegovu stručnost, ne pominju kako je Rio Tinto ovlašćen da se bavi lobiranjem u vezi prijema Srbije u Evropsku uniju, „po čijem nalogu i za kakvu naknadu?“.
„Zašto nisu analizirali Šolcova (Olaf, nemački kancelar) ohrabrivanja da Srbija kopa litijum, iako ga Nemačka ima barem deset puta više? O kakvim je to nemačkim garancijama o zaštiti životne sredine govorio Vučić, kada je samo dve nedelje pre toga Nemačka podnela Rezoluciju o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama?“, naveo je on.
Ristić ističe da je redovni profesor Šumarskog fakulteta na Odseku za ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa i da je objavio 158 tekstova koji se odnose na eroziju zemljišta, prevenciju bujičnih poplava, hidrologiju i zaštitu životne sredine.
„U okviru naučno-istraživačkog rada objavio sam 11 poglavlja u međunarodnim publikacijama, 11 poglavlja u istaknutim tematskim zbornicima nacionalnog značaja, 60 radova u naučnim časopisima (31 u međunarodnim, 29 u nacionalnim). Učestvovao sam u realizaciji 71 glavnog projekta za potrebe privrede, kao vodeći projektant ili projektant-saradnik, i 74 tehnička dokumenta (idejni projekti, studije opravdanosti, studije o proceni uticaja na životnu sredinu, elaborati). Prema mojim projektima izvedena su 62 objekta, od čega sam rukovodio s izvođenjem 21 objekta“, naveo je.
Moj angažman u borbi protiv pokušaja pretvaranja Srbije u novu rudarsku koloniju Zapada, dodao je, predstavlja poštovanje izvornog načela Univerziteta u Beogradu da bude na korist srpskom narodu.
„Kao profesor i istraživač, imam moralnu obavezu da svoja saznanja podelim sa svojim narodom, i u tome me neće sprečiti pritisci korumpiranih i pohlepnih političkih struktura, niti medijski pritisci a ponajmanje ‘analitičari’ tipa pomenutih Krstića i Obrkneževa, kojima preporučujem da se zapitaju šta ih kvalifikuje da brane projekat ‘Jadar’ i da li zaista veruju u mogućnost izbegavanja odgovornosti za ono što su radili, kada se Srbija oslobodi tiranije SNS-a i Aleksandra Vučića“, zaključio je Ristić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.