Kako se zaštititi od bujičnih poplava: Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu objašnjava za Danas

– To su slivovi koji značajan deo teritorije imaju u nekom brdskom ili brdsko-planinskom području, gde su veliki nagibi i to je jedan od osnovnih faktora zbog čega dolazi do poplava – kaže za Danas Ratko Ristić, profesor na Katedri za bujice i eroziju Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

On ističe da je velika količina padavina uvek okidač za poplave, ali napominje da se može preduzeti niz preventivnih mera koje bi dovele do minimiziranja negativnih efekata pojave bujičnih poplava sa kojima se poslednjih dana suočava veliki broj opština i gradova u Srbiji.

– Nažalost, mi o poplavama pričamo tek kada se one dogode. Tako je bilo 2014, tako je i sada. Sve ovo će se za 15 dana zaboraviti – kaže profesor Ristić.

On ističe da je prethodnih dana u nekim delovima naše zemlje palo je između 100 do 140 litara vode po metru kvadratnom, što je ogromna količina padavina i nužno dovodi do povećanja vodostaja. Na pitanje koliko je u tom slučaju do prirode, a koliko ljudski faktor na to može delovati Ristić kaže:

– Ako na nagibima u brdsko-planinskim slivovima imamo kvalitetne šumske ekoisteme, odnosno kvalitetan vegetacioni pokrivač sa očuvanim zemljištem ispod njega, najveći deo padavina se zadrži na samoj zelenoj masi biljaka ili se infiltirira u zemljište tih šumskih područja. Ako, na primer, u kvalitetnoj bukovoj jelovoj šumi na području Goča padne i 150 litara kiše po metru kvadratnom, neće se desiti gotovo ništa, jer će sve biti zadržano i upijeno. A na nekom drugom podučju gde su šume devastirane i gde su degradirana zemljišta, doći će do pojave intenzivnih bujičnih poplava – pojašnjava Ristić.

On kaže da su u ruralnim delovima brdsko-planinskih područja česti generatori poplava i takozvani šumski (zemljani) putevi, koji su na velikom nagibu i gde nema evakuacionih organa za sprovođenje vode, pa tokom pojave velikih količina padavina oni praktično postaju putanje kojima dolazi do slivanja vode i iznošenja velikih količina erozionog materijala. To objašnjava pojavu ogromnih količina blata i kamena na nekim nizvodnim deonicama.

Propušteno i naučeno

Na pitanje šta smo naučili posle katastrofalnih poplava koje su zadesile našu zemlju 2014. godine, Ristić kaže da je urađeno mnogo u smislu izrade reguacija u mestima koja su bila pogođena bujičnim poplavama, napravljeni su nasipi na najnižim delovima tih rečnih tokova, napravljen je manji broj takozvanih bujičarskih pregrada koje usporavaju poplavni talas i zadržavaju nanos.

– Ali gotovo ništa nije urađeno na restauraciji degradiranih površina u najvišim delovima tih bujičnih brdsko-planinskih slivova gde se praktično i generiše brzi površinski oticaj koji se posle pretvara u bujične poplavne talase sa ogromnom količinom zemlje i kamena. Tu smo kao država zakazali, uradili smo jako malo i nekoliko desetina hiljada hektara degradiranih površina bi trebalo pod hitno pošumiti. Takođe bi bilo potrebno terastirati nekoliko hiljada hektara terena da bi se smanjio efekat slivanja vode i sve to fiksirati sa odgovarajućim kvalitetnim vegetacionim pokrivačem. Zašto ne ulaže novac u ove aktivnosti je pitanje za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – kaže Ristić.

On navodi da je za to potrebno nekoliko desetina miliona evra na godišnjem nivou i da država ima taj novac, te da ovde nisu u pitanju pare koliko intertnost sistema.

Lokalne samouprave dužne da imaju plan odbrane od poplava

Ristić naglašava da je svaka lokalna samouprava dužna da po Zakonu o vodama izradi plan odbrane od poplava na vodotokovima drugog reda, što su praktično svi bujični vodotokovi.

Prema njegovim rečima, veliki broj opština ima vrlo nekvalitetne planove, koji više predstavljaju ispunjavanje administrativne i birokratske norme da se kaže da imaju plan, ali u njima nema nikakvih korisnih podataka koji bi bili od velike pomoći u prevenciji poplava.

– Kvalitetan plan za odbranu od poplava na vodotokovima drugog reda mora da ima evidentirane sve vodotokove na području lokalne samouprave, mora da ima definisane kritične zone i vrlo preciznu strukturu površina u smislu koliko je pod šumama, koliko je pod poljoprivrednim zemljištem, a koliko pod obradivim zemljištem – ističe Ristić.

On navodi da je u nekim delovima naše zemlje veliki broj objekata izgrađen u plavnim zonama i takvi objekti samim fizičkim prisustvom onemogućuju proticaj vode, a često prouzrokuju poplavu, ljudske žrtve i ogromne materijalne štete.

– Lokalne smaouprave moraju mnogo rigoroznije da kažnjavaju one koji zidaju nelegalno u plavnim zonama. Te objekte treba rušiti i izmeštati iz plavnih zona. Tako se radi u svim uređenim sistemima u svetu kada je u pitanju odbrana od poplava. Posebno je nedopustivo da se u plavnim zonama drže bilo kakvi rizični sadržaji. U medijima se pojavila informacija da se u Brusu na teritoriji koja je pogođena poplavama nalazi nekoliko cisterni sa amonijakom. Nedopustivo je da se tako opasna materija čuva u bilo kojoj plavnoj zoni bilo kog vodotoka – upozorava Ristić.

Naglašava i da posebno treba voditi računa o komunalnom redu i da je neophodno uklanjanje đubreta iz vodotokova i sa divljih deponija u neposrednom priobalju tih vodotokova.

– S jedne strane je potrebno edukovati stanovništvo preko medija sa nacionalnom frekvencijom i istovremeno propisati rigorozne kazne za one koji i pored svega bacaju đubre u vodotokove. Svaki kubik đubreta u vodotoku smanjuje proticajni profil vodotoka i umesto da voda protiče brzo i bezbedno, svo to đubre zadržava proticaj, gomila se, na suženjima se koncentriše, dolazi do začepljenja najužih profila i formiranja privremenih brana. Kad imate te brane u vodotoku dolazi do izlivanja vode na okolni prostor – ističe Ristić.

Mere za prevenciju poplava

Kada je reč o merama koje treba preduzeti da bi došlo do minimiziranja negativnih efekata pojave bujičnih poplava, Ristić kaže da na najkritičnijim slivovima treba mnogo pažljivije planirati seču šume.

– Kada se u okviru redovnih aktivnosti u šumarstvu planira seča šume na kritičnim slivovima u timovima moraju da budu ljudi koji su u inženjerskom i profesionalnom smislu sposobni da procene hidrološke i erozione efekte uklanjanja šumskog pokrivača i degradacije zemljišta koja sledi posle toga. To je potrebno staviti do znanja Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i javnim preduzećima u oblasti šumarstva, ali isto tako i ostvariti efektivnu kontrolu nad privatnim šumama – kaže sagovornik Danasa.

Dodaje da treba povećati finansiranje za izvođenje protiverozionih radova na najkritičnijim brdsko-planinskim slivovima, što podrazumeva podizanje bar nekoliko stotina takozvanih bujičarskih pregrada i pošumljavanje nekoliko desetina hiljada hektara degradiranih površina.

– Za 10 do 15 godina se mogu očekivati blagotvorni efekti obnovljenih šuma i zemljišta koje štite ti uspostavljeni šumski ekosistemi – kaže Ristić.

U svakoj opštini po jedan stručnjak

Ratko Ristić ističe da bi bilo poželjno da svaka opština ima jednog stručnjaka koji se bavi zaštitom zemljišta od erozija i prevencijom bujičnih poplava.

– Mnogo je jeftinije imati jednog edukovanog licenciranog inženjera koji bi se stalno bavio tom problematikom, uočavao probleme i dostavljao nadležnima šta hitno treba da se uradi, čime bismo u mnogome smanjili sve negativne efekte koje sam pomenuo – ističe profesor Ristić.

Razlika između rečnih i bujičnih poplava

Na pitanje u čemu je razlika između rečnih i bujičnih poplava, profesor Ratko Ristić kaže da je rečne poplave moguće najaviti.

– Ako, na primer dođe do porasta nivoa Dunava u Austriji znamo da će talas da stigne u Beograd za nekoliko dana, čak možemo da imao i prilično verodostojnu informaciju koji vodostaj će biti dostignut i da li to ugrožava nasipe, pa vodoprivredna preduzeća imaju dovoljno vremena na preduzmu određene mere, od toga da se nadvise ili pojačaju nasipi, da se informiše stanovništvo i čak evakuiše ako je neophodno. Međutim, na bujičnom vodotoku je praktično nemoguće najaviti kada će se pojaviti bujični poplavni talas. Ali ako Republički hidrometeorološki zavod izda upozorenje da će, recimo, na jugozapadnom delu teritorije naše zemlje doći do padavina veličine 40 do 100 litara po metru kvadratnom, to je prvi signal da se svi učesnici u procesu odbrane od poplava aktiviraju, pre svega lokalne smaouprave, Srbijavode, lokalna vodoprivredna preduzeća i opštinski štabovi za odbranu od poplava koji su delovi štabova za vanredne situacije koje ima svaka opština. Tu je od ključne važnosti plan odbrane od poplava na vodotokovima drugog reda jer se njime definišu kritična mesta, učesnici u procesu odbrane od poplave i sa kakvim kapacitetima određena lokalna smaouprava raspolaže – ističe Ristić.