Ratna propaganda na puderima Francuskinja

Francuskinje su se stavile u službu ratne propagande. Kako piše list Pravda, nije slučajno  Što su Francuzi baš ženama poverili propagandu za rat i njegovo brzo okončanje, jer su one izuzetno vešte u tome. Mnoge Francuskinje nose ručne torbe sa metalnim pločicama na kojima su ispisani francuski ratni ciljevi i velika ljubav ka miru.

Na tašnama, puderima, omotima za ruž mogu se pročitati natpisi poput: „Moramo istrajno izdržati do kraja!“, „Moramo se boriti do krajnje pobede!“, „Pobeda će nam doneti toliko traženi mir!“.

Pravda prenosi i vest o jednom neobičnom pobedniku. Naime, u Americi je održano takmičenje u ispijanju kafe. Pobedu je ostvario Albert Gudman koji je za pola sat ispio 68 šoljica i kao nagradu osvojio 1000 dolara.

Život žene tokom 1940. godine mnogo se razlikuje od načina života otmenih dama pre 200 godina. Kako piše list Pravda, moderno doba ispunjeno je stalnom nervozom i traženjem posla, te ne dopušta damama da žive mirnim, staloženim, udobnim tempom kojim su živele njihove prethodnice.

Na primer, Francuskinje u 18. veku nisu imale nikakvih briga. Njihov dan je počinjao oko 11 časova. Sobarica bi dami gazdarici pomogla da ustane i smestila bi je na fotelju pred toaletnim stolom. U fioci toaletnog stola nalaze se tegle i bočice sa sredstvima za ulepšavanje i podmlađivanje, kreme za ruke i lice, bočice parfema, beli prah puder.

Stočić je pun traka i pramenova veštačke kose. Kada je ulepšavanje završeno, sobarica pomaže gazdarici da oko svog struka stavi lepo izrađen mider.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme preneo je žalbu svog čitaoca. Naime, u tramvaju desetki između ostalih putnika sedi jedan koji čas trza jednom čas drugom nogom, a svremena na vreme i celim telom. Zagleda nešto pod klupu. Čitalac Vremena pomislio je da je ovaj putnik pijan. Međutim, čovek najednom skoči uplašen, a čitalac je onda shvatio da se radi o  treznom i normalnom čoveku.

Problem je bio- struja. U trenutku kada su ostali putnici počeli među sobom da komentarišu događaj, utom dođe kondukter koji je upozorio da na tu klupu ne treba sedati jer nije dobra „izolacija“. Čitalac se pita, do kada će se neispravna kola puštati u saobraćaj?“

Jedna modna kuća u Frankfurtu, počela je da proizvodi bluze i žakete od ribljih koža, prenosi Vreme. Za to koriste kožu ribe somon. Potrebno je oko trideset komada koža koje su tako majstorski sašivene  da šavovi stvaraju izgled jako lepih dekorativnih motiva.

Vreme prenosi i priču o Žozefini i pariskom šegrtu. Igračica Žozefina Beker dobila je jednog dana veliku korpu crvenih ruža. Kako ih je umetnica primila sa velikim ushićenjem i pogledavši dečka koji joj je ruže doneo, reče svojoj sobarici da mu da sto franaka, pa kada se ipak predomislila, reče da mu da pet.

Dečko koji je video stotku, odjednom se rastuži. Kada je to Žozefina videla, dodade mu još jedan franak. Dečak joj se zahvali i pođe. Kako se okrenuo, Žozefina ga pozva i dade mu još dva franka, pa još dva. Dečko, pogođen stalnim vraćanjem, reče joj:

– Slušajte gospođo, ako vi  mislite da mi ovako isplatite obećanih sto franaka, ja ću poderati još dva para cipela. Žozefina se na ovo nasmeja i dade dečku „obećanih“ sto franaka.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.