– Operativni podaci usmeravali su nas na ljude koji su živeli u Vojvodini, a za koje smo sumnjali da mu doturaju novac za skrivanje. Te tragove pratili smo više od dva meseca. Jedan od njih doveo je BIA tim do samog Hadžića.
Uhapšen je prilikom pokušaja da preuzme novac za skrivanje u šumi pored „partizanskog puta”, blizu puta 21 za Irig, između Novog Sada i Inđije, kaže za Danas zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić, odgovarajući na pitanje novinara koliko dugo se sumnjalo da se poslednji haški optuženik Goran Hadžić nalazi u reonu Fruške Gore.
Da li je Hadžić koristio lažnu dokumentaciju? Da li je imao nova biometrijska dokumenta?
– Imao je lažni identitet. Lična karta na njegovo ime izdata je 1997.godine u vreme Vlajka Stojiljkovića. Nije mi poznato da je imao novu biometrijsku dokumentaciju.
Šta je ključno promenjeno u operativnom radu što je dovelo do toga da u roku od dva meseca budu uhapšeni i Ratko Mladić i Goran Hadžić?
– Kao i kod Mladića, ključno je bilo presecanje finansijskih tokova podrške njihovom skrivanju ili pretnje da će svako ko im pomaže biti pod pritiskom i biti procesuiran. Saznanje gde je Modiljanijeva slika, za koju se sumnjalo da pripada faktički Hadžiću, a ne njegovom kumu na čije se ime vodi, presekla je najvažniju nit u finansiranju njegovog skrivanja. Spremnost da je proda po mnogo nižoj ceni bio je jasan signal da je ostao bez para. Bio je primoran da se obrati nekim drugim ljudima koji su već bili pod prismotrom naših službi bezbednosti.
Da li se vodi istraga o tome ko je pomagao pri skrivanju Hadžića prethodnih godina? Da li će ti pomagači, ako se dođe do njihovih imena, biti procesuirani?
– Naravno. I za Karadžića, i za Mladića, i za Hadžića. Neki ljudi su ismevali sopstvenu državu, uticali na to da ona troši sredstva za jurnjavu za haškim beguncima, umesto na obdaništa, škole, obrazovanje, investicije, penzije…
Da li se vodi istraga o tome ko je dojavio Hadžiću da je podignuta optužnica protiv njega 2004.?
– Da. Izgubili smo zbog toga sedam godina i mnogo novca. Mora se utvrditi ko je za to odgovoran.
Ko Vam je javio da je Hadžić uhapšen?
– Vladimir Vukčević i drugi članovi Akcionog tima. Osetio sam veliko olakšanje. Osetio sam se kao deo tima koji je uspešno završio jedan težak i nepopularan posao od ključnog značaja za našu zemlju. Otvorili su prostor za međunarodnu saradnju svakoj budućoj Vladi, skinuli su veliki teret sa budućih političkih elita, ali i sa budućih generacija.
Pošto je izvršio svoje zadatke da li će Akcioni tim prestati da postoji ?
Odgovor na to pitanje daje samo ime Akconog tima: za lociranje, hapšenje i izručenje… Ti ljudi su uradili veliki posao, bili meta stalnih napada i prtisaka i u zemlji i u inostranstvu. Miodrag Rakić, Saša Vukadinović, Svetko Kovač, Milorad Veljović i Vladimir Vukčević zaduzili su buduće generacije i njihova imena treba pamtiti. Oni su demontirali Miloševićev sistem vrednosti.
Kako se osećate vi i ostali zaposleni u Tužilaštvu nakon hapšenja i poslednjeg haškog begunca?
– Olakšanje. Zadovoljena je pravda za žrtve, izvršena je naša moralna i međunarodna obaveza, naša tema nije više kamen spoticanja za spoljno-političke ciljeve Srbije. Predsednik i Vlada ispunili su obećanje, ne obraćajući pažnju na političke rejtinge, i bili su spremni da zbog budućnosti ove zemlje preuzmu potpunu odgovornost za ovaj nepopularan posao. Pokazali su se kao ljudi koji drže reč, prihvataju odgovornost, poštuju moral i žrtve, drže do međunarodnih obaveza. Takav odnos zaslužuje puno poštovanje.
Da li ste videli Hadžića? Ako jeste, šta vam je rekao kada vas je video?
– Bio sam u sudnici sa njim kao predstavnik Tužilaštva za ratne zločine u toku sprovođenja ekstradicionog postupka. Prepoznao me je, rekao je da me “poznaje” sa TV, kao i Mladić. Bio je kooperativan i smiren. Kao da je i njemu laknulo.
Kako je reagovao Serž Bramerc kada je obavešten da je uhapšen i poslednji haški begunac?
– Dao je korektno saopštenje i izjavu kojom se vrednuju napori Srbije da ispuni svoju moralnu i međunarodnu obavezu. Došlo je vreme da se zahvalimo na saradnji tužiocu Bramercu, da prepustimo tehničku saradnju Rasimu Ljajiću i Dušanu Ignjatoviću i da se okrenemo temama koje su veoma važne za našu zemlju. To su regionalna saradnja, pomirenje i uspostavljanje efikasnije komunikacije između pravosudnih organa.
Da li se povećao broj pretnji zaposlenima u Tužilaštvu, nakon hapšenja Hadžića?
– Pretnje stižu kroz pritiske na našu instituciju i znamo da mnogima odavno smetamo. Smetamo onima koji ne poštuju žrtve zločina, koji su bili spremni da ubiju ili podrže ubistvo „drugih i drugačijih”. Imam utisak da politički ambijent bitno utiče na kvantitet pritisaka na Tužilaštvo za ratne zločine. One političke ideje koje su antievropske, koje stimulišu nacionalizam i relativizuju ratne zločine, daju podršku ljudima koji prete nama koji radimo posao propisan zakonom. One stižu kroz komentare koje pojedini mediji sprovode na našu instituciju, kroz naručene tekstove u kojima se brkaju pravosuđa, koji ne razlikuju sud i tužilaštvo. Došli smo do saznanja da su iza nekih tekstova stajali čak i pomagači haških begunaca. Ali na pritiske smo navikli, na pretnje smo navikli, to je sastavni deo našeg života. Oni nas neće pokolebati da damo pravosudni odgovor na brojne zločine koji su se dešavali devedesetih godina na području bivše Jugoslavije.
Da li se može očekivati da neki od predmeta iz Haškog tribunala budu predati srpskim pravosudnim organima?
– Po rezidualnom principu – ne. Verujem da će UN ostaviti jedan deo MKTJ da završi sva suđenja i jedan deo sekretarijata da naknadno odlučuje o tehničkim pitanjima. Taj period može biti veoma dug jer je rezidualni mehanizam vezan i za Ruandu i za bivšu Jugoslaviju. Podsetiću vas da postoji još desetak osumnjičenih iz Ruande koji nisu uhvaćeni. Da li će neke delove, kao što je dokumentacija, biti poslati u region, još uvek je nepoznato. Mala je verovatnoća i da će nam biti ustupljeni predmeti po članu 11 bis. Međutim, u sklopu Izlazne strategije imamo uvid u dokumentaciju, bogatu arhivu Haga. Tamo su i naši ljudi za vezu. U pretkrivičnom postupku i u istragama imamo veliki broj predmeta. Naš cilj je da ratni zločinci ne hodaju među nama, da ih ne srećemo u prodavnicama i na utakmicama, da se distanciramo od njihovog i sistema vrednosti koji je u Srbiji bio dominantan devedesetih. Naš interes je da se oni nađu tamo gde im je mesto – pred sudskim većem i u zatvoru.
Šta je sa sporazumom o saradnji sa Tužilaštvom BIH?
Mi moramo nastaviti regionalnu saradnju, unapredjenje odnosa sa pravosudjima u regionu. Bosna je privremeno odustala od sporazuma i ja to tumačim kao zelju da se ona politički stabilizuje, odnsno da se formira Vlada. Mi cemo opet prvi pruziti ruku i uputiti poziv na nastavak pregovora. To cemo učiniti sledeće nedelje.
Uskoro dva velika predmeta
Koji su planovi Tužilaštva, nakon što je uhapšen i poslednji haški begunac? Da li se može očekivati da uskoro pre srpskim sudovima budu pokrenuti novi procesi protiv osumnjičenih za ratne zločine tokom devedesetih, a koje Haški tribunal ne traži?
– Veliki deo kapaciteta bio je usmeren ka potrazi za haškim beguncima. Vukčević, Kancelarija za odnose s medijima, četiri zamenika tužioca bili su posvećeni ovom poslu. Sada slede dva velika, rekao bih, međunarodna predmeta. Oni nemaju veze sa Tribunalom osim što smo dosta podataka za njih prikupili iz arhive Haga.
Mladićevi jataci
Dokle se stiglo u istrazi o jatacima Ratka Mladića? Da li se mogu očekivati nova hapšenja kada je reč o mreži pomagača?
– To nam je izuzetno važno. Rugali bismo se sami sebi ako to ne bismo istražili do kraja. Rade se analize njihovog skrivanja i ukoliko nađemo dokaze, pravosuđe je spremno sprovede “Zakon o jatacima” na najefikasniji mogući način.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
