Ravnogorska eskadrila

Prvu epizodu dramske trilogije „1941-1945“ odgledalo je tri miliona ljudi, međutim, pitanje koje je ostalo da lebdi iznad glava pripadnika i sledbenika SUBNOR-a, ali i onih koji su željno iščekivali da u TV serijalu vide i drugu, svome srcu bližu, četničku stranu, jeste da li Bajić svojim kreativnim potencijalima može da dobaci do ciljeva zacrtanih na početku projekta.

Prema njegovim rečima, „Ravna gora“ bi posle 70 godina od Drugog svetskog rata i kobnog građanskog rata u Srbiji trebalo da pomogne da oprostimo jedni drugima. Partizani i četnici neće zameniti mesta, kaže Bajić, ali će u ovom serijalu pokušati da iz drugačijeg, objektivnog i ideološki neopterećenog ugla prvi progovori o tom kontroverznom periodu srpske istorije. Rano je donositi zaključke, ali utisci su da je prva epizoda pre svega razvučena i dosadna, da su dijalozi nedinamični i prilično nezanimljivi, a neke scene za mnoge deluju prenaivno.

Bajiću se ne može osporiti svestranost u talentima. Pokazao je to još na početku karijere, napisavši autorsko delo – monodramu „Led“. Kao filmski i televizijski glumac ostvario je više od 100 uloga sarađujući s najvećim imenima jugoslovenske kinematografije – Veljkom Bulajićem, Živojinom Pavlovićem, Živkom Nikolićem, Aleksandrom Đorđevićem, Hajrudinom Krvavcem, Zdravkom Šotrom, Slavoljubom Stefanovićem Ravasijem i drugim. Najznačajnije role su mu one u filmovima „Partizanska eskadrila“, „Dezerter“, „Na putu za Katangu“, a lik Sekule u filmu „Sekula i njegove žene“ doneo mu je veliku popularnost. Inspirisan tim uspehom, Bajić je brzo shvatio šta je njegova dobitna kombinacija kada je reč o tematici u kojoj kao glumac, ali i reditelj, scenarista i producent može najviše da pruži. Kako je i sam rođen u selu, nije mu bilo teško da, ponesen živopisnom slikom svoga kraja, dočara publici muke i radosti srpskog seljaka. Serija „Selo gori, a baba se češlja“ postigla je rekordnu gledanost.

Veliki entuzijazam Bajić pokazuje u sferi humanitarnog rada, kao i u izdavaštvu. Tri puta je na Sajmu knjiga nagrađen za izdavački poduhvat godine i to za izabrana dela i dnevnike Živojina Pavlovića, kao i izabrana dela Milovana Vitezovića. Radoš Bajić rođen je 24. septembra 1953. godine u selu Medveđa kod Trstenika. Oženjen je Milenom. Ima ćerku Jelenu i sina Nedeljka, kao i unuke, kojima se, kako kaže, najviše raduje.