Tokom 2022. godine pravnosnažno je osuđeno 26.200 punoletnih lica, što je za pet odsto manje u odnosu na prethodnu godinu. Od ukupnog broja osuđenih, zatvorske kazne donete su u 7.212 slučajeva, pokazuju poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Kako je Danas ranije pisao, 2022. godine najviše je izricano uslovnih kazni, dok je na doživotni zatvor pravnosnažno osuđeno jedno lice.
Na kaznu zatvora od 30 do 40 godina osuđeno je jedno lice. Najviše je propisano zatvorskih kazni za period od tri do šest meseci zatvora, u čak 1.719 slučajeva, dok se odmah iza nalaze kazne zatvora od jedne do dve godine (1.289).
Kazne zatvora u trajanju od dva do tri meseca izrečene su u 685 slučajeva, potom od tri do pet godina u 653 slučaja, pa od dve do tri godine u 646 slučajeva.
Od pet do 10 godina izrečeno je u 214 slučajeva, do dva meseca zatvora određeno je u 163 slučaja, a od 10 do 15 godina zatvora izrečeno je u 41 slučaju.
U kategoriji 15 do 20 godina zatvora izrečeno je devet kazni.
Za koja krivična dela su izricane kazne zatvora?
Najviše zatvorskih kazni izrečeno je za dela iz kategorije povrede imovine u čak 2.588 slučajeva.
Zbog teških krađa zatvor je propisan u 949 slučajeva, potom slede krađe (921), razbojništvo (260), prevare (224), neovlašćenog korišćenja tuđeg vozila (57), utaje (34), iznude (32), građenja bez građevinske dozvole (30), razbojničkih krađa (27), prikrivanja (19), uništenja i oštećenja tuđe stvari (9), te protivpravnog useljenja (7).
Za neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti i sitne krađe, utaje i prevare zatvor je određen u po pet slučajeva, zbog priključenja objekata koji je izgrađen bez građevinske dozvole u tri slučaja i u po jednom zbog zloupotrebe poverenja, protivpravnog zauzimanja zemljišta i oštećenja tuđih prava.
Po broju izrečenih zatvorskih kazni iz jedne kategorije slede krivična dela iz kategorije protiv zdravlja ljudi sa 1.374 slučaja, od kojih najviše za neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga (842).
Potom se na listi nalazi neovlašćeno držanje opojnih droga (516), omogućavanje uživanja opojnih droga (10) i po tri slučaja zbog nepostupanja po zdravstvenim propisima za vreme epidemije i nesavesnog pružanja lekarske pomoći.
Usled krivičnih dela protiv braka i porodice zatvor je određen u 882 slučaja.
Zbog nasilja u porodici tokom prethodne godine izrečena je kazna zatvora u 676 slučajeva, a odmah iza slede slučajevi nedavanja izdržavanja (192).
Iz ove kategorije zatvor je propisan i u deset slučajeva zbog vanbračne zajednice sa maloletnikom i u po dva zbog oduzimanja maloletnog lica, zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica.
Zabeleženo je i 444 slučaja u kojima je zatvor predviđen kao sankcija iz kategorije krivičnih dela protiv javnog reda i mira, a čak 200 slučajeva je iz oblasti nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija.
Na listi se potom nalaze dela iz oblasti nasilničkog ponašanja (116), nedozvoljenog prelaza državne granice i krijumčarenje ljudi (93) i udruživanja radi vršenja krivičnih dela (20).
Po šest slučajeva zabeleženo je iz oblasti nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi i neovlašćenog organizovanja igara na sreću, a potom slede izazivanje panike i nereda, neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću i povreda groba sa po jednim slučajem.
Kada su u pitanju krivična dela protiv života i tela, zatvor je određen u 381 slučaju. Najviše zatvorskih kazni je određeno u slučajevima lakših telesnih povreda (607), potom teških telesnih povreda (487), učestvovanja u tuči (96), ubistva (53), ugrožavanja opasnim oruđem pri tuči i svađi (51) i teškog ubistva (20).
U po jednom slučaju zatvorska kazna dodeljena je zbog ubistva na mah, ubistva deteta pri porođaju, nehatnoh lišavanja života, nedozvoljenog prekida trudnoće, izlaganja opasnosti i napuštanja nemoćnog lica.
Za nedozvoljen prekid trudnoće, u jedinom slučaju koji je zabeležen i za koji je određena kazna zatvora došlo je do oslobađanja od kazne.
Zbog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja zatvor je predviđen u 300 slučajeva tokom prošle godine, a najviše u oblasti dela ugrožavanja javnog saobraćaja (289).
Nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi donelo je u osam slučajeva kaznu zatvora, nesavesno vršenje nadzora nad javnim saobraćajem kažnjeno je u dva slučaja zatvorom, a ugrožavanje saobraćaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom jednom.
Kod krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građana zatvor je određen u 247 slučajeva, a najviše u slučajevima ugrožavanja sigurnosti (171).
Odmah potom slede slučajevi proganjanja (34), zlostavljanja i mučenja (13), po devet slučajeva iz oblasti prinude i protivpravnog lišavanja slobode, pet slučajeva neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka, tri slučaja otmice, dva slučaja povrede izražavanja nacionalne ili etničke pripadnosti i u jednom slučaju zbog povrede slobode ispovedanja vere i vršenja verskih obreda.
Krivična dela protiv pravnog saobraćaja u 236 slučajeva sankcionisana su merom zatvora, najviše zbog posebnih slučajeva falsifikovanja isprava (175), iza čega sledi falsifikovanje isprave (44), navođenje na overavanje neistinitog sadržaja (15) i falsifikovanje službene isprave (2).
Iz kategorije krivičnih dela protiv privrede zatvor je određen u 199 slučajeva, a najviše zbog poreskih utaja (49), za čim sledi falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica (36), zloupotreba položaja odgovornog lica (35), falsifikovanje novca (20) i pronevera u obavljanju privredne delatnosti (17).
Za njima slede slučajevi neovlašćene upotrebe tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga (7), nedozvoljene trgovine (6), prevare u obavljanju privredne delatnosti (5), zaključivanja restriktivnog ugovora (4), krijumčarenja (4), pranja novca (4), nedozvoljene proizvodnje (3) i po dva zbog neuplaćivanja poreza po odbitku i zloupotrebe u vezi sa javnom nabavkom.
U po jednom slučaju zatvor je određen zbog krivičnih dela iz oblasti zloupotrebe poverenja u obavljanju privredne delatnosti, primanja mita u obavljanju privredne delatnosti, oštećenja poverilaca, falsifikovanja znakova za vrednosti i zloupotrebe ovlašćenja u privredi.
Usled izvršenja krivičnih dela protiv polne slobode sudovi su izrekli ukupno 120 sankcija u vidu zatvora tokom prošle godine.
Najviše ih je bilo iz oblasti nedozvoljenih polnih radnji (43), potom polnog uznemiravanja (27), silovanja (14), obljube sa detetom (12), zbog posredovanja u vršenju prostitucije (9), prikazivanja, pribavljanja i posedovanja pornografskog materijala i iskorišćavanja maloletnog lica za pornografiju (6), obljube zloupotrebom službenog položaja (5) i obljube nad nemoćnim licem (4).
Kategorija krivičnih dela protiv državnih organa zabeležila je tokom prošle godine 79 slučajeva u kojima je određen zatvor.
U 53 slučaja zatvor je predviđen kao sankcija zbog napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti, a u 15 slučajeva zbog sprečavanja službenog lica u vršenju službene radnje.
Zbog samovlašća zatvor je određen u sedam slučajeva, dok je zbog skidanja i povreda službenog pečata i znaka bilo tri takva slučaja, a zbog lažnog predstavljanja jedan.
Dela protiv službene dužnosti sankcionisana su zatvorom u 71 slučaju i to većinski zbog zloupotrebe službenog položaja (42), iza čega se nalazi pronevera (12), davanje mita (7), primanje mita (6), trgovina uticajem (3) i posluga (1).
Za krivična dela protiv pravosuđa zatvor je određen u 48 slučajeva.
Najviše krivičnih dela koja su sankcionisana zatvorom bilo je iz oblasti kršenja zabrane utvrđene merom bezbednosti (12), potom zbog lažnog prijavljivanja (10), za čim, sa po šest slučajeva, slede pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, davanje lažnog iskaza i sprečavanje i ometanje dokazivanja.
U oblasti ometanja pravde zatvor je predviđen u četiri slučaja, a u po jednom zbog neprijavljivanja pripremanja krivičnog dela, neprijavljivanja krivičnog dela i učinioca, protivzakonitog omogućavanja vršenja određenih poziva, funkcija, dužnosti, poslova i delatnosti i nadripisarstva.
U slučajevima protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine zatvor je kao sankcija određen u 44 slučaja, a gotovo većinski zbog izazivanja opšte opasnosti (40), dok je u tri slučaja zatvor određen zbog izazivanja opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu i u jednom zbog uništenja i oštećenja javnih uređaja.
Zbog krivičnih dela protiv životne sredine zatvor je određen u 40 slučajeva, od čega većinski zbog šumskih krađa (35).
U po jednom slučaju iz ove kategorije zatvor je određen zbog pustošenja šuma, nezakonitog ribolova, ubistva i zlostavljanja životinja, uništenja, oštećenja, iznošenja u inostranstvo i unošenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra i unošenja opasnih materija u Srbiju i nedozvoljenog prerađivanja, odlaganja i skladištenja opasnih materija
Za dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom zatvor je određen u sedam slučajeva – pet zbog trgovine ljudima i dva zbog ratnih zločina protiv civilnog stanovništva.
U delima protiv prava po osnovu rada izrečeno je četiri sankcije u vidu zatvorskih kazni i to u dva slučaja zbog povrede prava na upravljanje i u po jednom slučaju povrede prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja i zbog nepreduzimanja mera zaštite na radu.
Zbog krivičnih dela protiv intelektualne svojine zatvor je bio određen u dva slučaja – jednom zbog povrede moralnih prava autora i interpretatora i drugom zbog neovlašćenog uklanjanja ili menjanja elektronske informacije o autorskom i srodnim pravima.
U dva slučaja zatvor je određen i u kategoriji dela protiv bezbednosti računarskih podataka – zbog računarske prevare i neovlašćenog pristupa zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka.
Jedan slučaj dobio je zatvorsku kaznu i iz kategorije protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i to zbog izražavanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.
Kada su u pitanju ostala krivična dela iz posebnih zakona, zatvor je određen u 143 slučaja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.