Razdvajanje mita od činjenica

Srbi se inače svojim nacionalnim mitovima bave neprestano, a nove knjige i tekstovi sa nacionalnom i istorijskom tematikom objavljuju se svakodnevno. Šta je to što ovu knjigu čini tako posebnom?

Pre svega, reč je o profesionalnom i nepristrasnom pristupu autora. Profesionalnost i objektivnost su u Srbiji velika retkost, ali ovde imaju poseban značaj. Bilo je zaista krajnje vreme da se neko pozabavi pričama i verovanjima poput onih o zlatnim viljuškama Stefana Nemanje, odrubljenoj glavi kneza Lazara, oglašavanju zvona „Notr dama“ povodom „Kosovskog boja“ ili nepostojanju petokrake na Titovom grobu, i da ih predstavi objektivno i razmotri na temelju poznatih istorijskih činjenica, bez imalo praznoverja, predrasuda i ostrašćenosti.

Ristić je to izvanredno uspešno učinio i to je, uz prigodne ilustracije Nikole Radosavljevića, nesumnjivi kvalitet ove knjige. Zasnivanje tekstova na relevantnim istorijskim izvorima umesto na neproverenim pričama i ličnim stavovima, trezveno predstavljanje činjenica, te razdvajanje mita od činjenica bitno je i korisno samo po sebi, pogotovo u srpskom društvu, gde nažalost još uvek nije nimalo uobičajeno. Međutim, važnost suočavanja ovih mitova sa faktografijom bitna je i na mnogo širem planu.

Još se u ratnom ludilu 1990-ih pojavila teorija da je “viljuška kojom se jelo na Dušanovom dvoru“ dovela Srbe do sadašnjeg stanja. U tome ima mnogo istine, ali bi se takođe moglo reći da je reč i o svojevrsnom začaranom krugu iz kojeg oni do danas nisu uspeli da nađu izlaz. Čini se da se već godinama, decenijama, a možda čak i mnogo duže, kao nacija vrte u krugu nerealnih i, što je još važnije, netačnih predstava o sebi koje ih održavaju u iluzijama u kojima žive. To jeste ključ ako ne svih, onda bar većine problema u ovdašnjem društvu.

Zbog toga se prvi tekst dolepotpisane na političke teme zvao „Život pod plinskim svetlom“, asocijacija na termin „gaslighting“, psihološki termin koji označava nenormalno stanje u kojem se ne može razlikovati stvarnost od iluzije. Duboke zablude i neistine u koje većina tradicionalno slepo veruje često se mogu čuti ne samo u svakodnevnim razgovorima već, što je posebno tragično, i u javnosti, od ljudi koji bi morali imati minimum odgovornosti prema javno izgovorenoj reči.

Ono što je svakako preko potrebno jeste suočavanje sa istinom i nalaženje ogledala koje ne nagrđuje, ali ni nerealno ulepšava. Ova knjiga predstavlja upravo takvo ogledalo i osim što demistifikuje mnoge prenaduvane srpske mitove i ruši neosnovanu sliku o Srbima kao naciji i bezmalo bajkovitim bićima, ona pre svega nudi ozbiljan pristup činjenicama i sagledavanje stvarnosti onakve kakva jeste.

Budući da je potrebno sagledati sadašnjost onakvu kakva je, možda bi najbolji korak ka tome mogao biti upravo početak realnog sagledavanja istorije. U tom smislu, ova knjiga značajno doprinosi rasplitanju i razdvajanju legendi, mitova i praznoverica od činjenica, a to je nešto što i te kako nedostaje.

Uz sve ovo treba dodati da je, iako se bavi ozbiljnim istorijskim činjenicama, knjiga veoma pitko i pristupačno napisana, te se čita kao da je reč o dinamičnom romanu. To jeste važno jer je uverenje da su ozbiljna dela dosadna za čitanje još jedna puka predrasuda. Mnogo puta je primećeno da je istorija učiteljica života, a da su se ljudi pokazali kao veoma loši đaci. „Mitovi srpske istorije“, u tom kontekstu, omogućavaju da se Srbi na jednostavan i zanimljiv način bolje upoznaju sa sopstvenom istorijom.