Razgovor u Vatikanu o Stepincu, ali ne i o papinoj poseti Srbiji

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { }

– O poseti nije bilo razgovora. To je pitanje budućnosti i na neki način je vezano i za ličnost Stepinca, preko koje se prelama najtragičniji period u odnosima Katoličke crkve i pravoslavlja, a koja je u vezi i sa svim onim što će se u međuvremenu događati u našem vekovnom dijalogu sa RKC, koji nikad nije prestajao od 11. veka, naglasio je mitropolit Amfilohije pre predstavljanja prve knjige iz nove edicije Svetogore „Sveti Nemanjići“ o Svetom Savi.

Prema njegovim rečima, Sinod je obavestio papu Franju o imenovanju svojih članova za zajedničku Komisiju SPC i Biskupske konferencije Hrvatske koja treba da razjasni ulogu kontroverznog kardinala Stepinca u Drugom svetskom ratu, a kog Rimokatolička crkva posle beatizacije namerava i da kanonizuje.

SPC bi u razgovorima u zajedničkoj komisiji trebalo da zastupaju: mitropoliti Amfilohije i zagrebačko-ljubljanski Porfirije, episkopi bački Irinej i slavonski Jovan, kao i ambasador Tanasković. Mitropolit Amfilohije kaže da SPC očekuje da i druga strana odredi svoje članove Komisije, kao i da u taj „dijalog neposredno budu uključeni i predstavnici Svete stolice“. Državna i crkvena vlast u Srbiji protive se kanonizacij kardinala Stepinca, kog je RKC 1998. već proglasila blaženim. SPC je na prošlogodišnjem majskom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora prihvatila predlog pape Franje da o Stepincu razgovara sa predstavnicima BK Hrvatske.

Posle mitropolita Amfilohija juče popodne oglasila se i Informativna služba SPC, koja je saopštila da je zvaničnu sinodsku delegaciju papa Franja primio 16. januara i da je tom razgovoru prisustvovao, između ostalih, i predsednik Paskog veća za unapređivanje jedinstva hrišćana kardinal Kurt Koh. U SPC negiraju da je reč o „tajnom sastanku“ i da je „srpska crkvena delegacija bila u „komunikacijskoj izolaciji““. Kako je saopšteno, „razgovor je bio srdačan, iskren i otvoren, i to ne u uobičajenom diplomatskom značenju tih reči nego u istinski hrišćanskom, duhovnom smislu – sa obe strane se težilo istinovanju u ljubavi, po rečima svetog apostola Pavla, bez lukavština i prenemaganja“. U saopštenju koje je potpisao član Sinoda vladika Irinej bački, navodi se da su „u razgovoru osvetljeni ili bar dotaknuti svi važniji aspekti međucrkvenih odnosa, dijaloga i saradnje“.

Delegacija SPC je, kako se navodi, imala susrete i sa predstavnicima Lateranskog papskog univerziteta, Papskog veća za kulturu, Vatikanske biblioteke Tajnog vatikanskog arhiva i ambasadorom Srbije u Vatikanu Mirkom Jelićem.

Crkva nadležna za oba carstva

Upitan da li Crkva treba da se meša u politiku, mitropolit Amfilohije je odgovorio da za nju „važi drevna istina da joj nije tuđe ništa što je ljudsko, jer je tu čoveka radi i za sve što se čoveka tiče i na zemlji i na nebu“. On nije mogao da precizira da li će SPC imati predstavnike u briselskim pregovorima Beograda i Prištine o crkvenoj baštini na KiM. „Videćemo, to se tiče suštinskih pitanja KiM i samo bi bezumni ljudi mogli da isključe Crkvu, kao što sad ministar prosvete u Srbiji bi hteo da progna Boga i dušu“, kaže mitropolit Amfilohije.

                           Čeka se novi nuncije?

Hrvatski mediji, koji su prvi objavili vest o tajnoj poseti – „privatnoj audijenciji“ delegacije SPC kod pape Franje, pozivaju se na izjavu patrijarha Irineja da bi papa mogao da dođe u Srbiju kao šef države. Taj „model“ je već viđen 2001. kada je pokojni papa Jovan Pavle Drugi „na putu apostola Pavla“ posetio Grčku na poziv predsednika države, koji je bio i domaćin svečane večere na kojoj je bio i tadašnji poglavar Grčke pravoslavne crkve. U vatikanskim izvorima Danasu je nezvanično rečeno da je eventualna papina poseta Srbiji otvoreno pitanje i da bi za neke konkretnije korake trebalo sačekati dolazak novog apostolskog nuncija u Srbiju. Papa Franja je 7. decembra 2015. na ovo mesto imenovao nadbiskupa Lućana Sutianija, koji je pre Beograda bio u vatikanskim diplomatskim misijama u Boliviji, Italiji, Obali Slonovače i Švajcarskoj.