Razgovori Miloševića i opozicije

Mihal Ramač / 1994: Godina superdinara (3)

Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja“, „S one strane snova“ i „6. oktobar“, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je televizijska serija u šest epizoda, koja je emitovana na RTV u decembru 2014. i januaru 2015. godine.

Opozicionim strankama ništa ne znači što su zajedno dobile pola miliona glasova više od socijalista: izborni sistem obezbedio je najvećoj partiji samo tri mesta manje od natpolovične većine. Milošević je 21. januara primio lidere opozicionih stranaka i ponudio im da se formira vlada narodnog jedinstva. Tomislav Nikolić, zamenik vođe radikala, odbio je poziv i izjavio da nema o čemu da razgovara dok na televiziji traje blokada radikala. Lider Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Drašković je zadovoljan sastankom. Kaže da je predsednik šarmantan i duhovit čovek, da je atmosfera bila prijatna i poverljiva.

Predsednik Skupštine izabran je tek 1. februara, u četvrtom pokušaju. Socijalista Dragan Tomić dobio je 125 glasova, kandidatkinja opozicije Jorgovanka Tabaković 113. U opoziciji počinju svađe oko toga ko je dao četiri glasa socijalistima. Svi sumnjiče sve. Zajednički poslanički klub opozicije raspao se pre nego što je počeo da deluje.

Milošević je smislio rešenje. Dan nakon još jednog njegovog razgovora s liderom SPO, koji je za svoju stranku zahtevao mesto ministra unutrašnjih poslova, Skupština 10. februara menja poslovnik: umesto deset, za formiranje poslaničkog kluba dovoljno je pet poslanika. Šestorica članova Nove demokratije (ND) odmah koriste priliku. Šef stranke Dušan Mihajlović saopštava da je prošlo vreme jednopartijskih vlada i da ND ulazi u „vladu narodnog jedinstva“. Kako bi sve bilo u duhu vremena, Mihajlović je izdejstvovao da ga pre ulaska u vladu primi patrijarh Pavle.

Mandat za sastav vlade dobija Mirko Marjanović, generalni direktor Progresa, predstavljen javnosti kao jedan od najuspešnijih srpskih privrednika. On u ekspozeu, 15. marta, obećava izlazak iz krize, mir, ekonomski oporavak i vladavinu prava. Kaže da su budući ministri „ljudi iza kojih stoje značajni radni rezultati… dominiraju cenjeni pojedinci, široj javnosti uglavnom poznati direktori uspešnih preduzeća, profesori univerziteta, inženjeri, istaknuti javni i kulturni radnici“…

Potpredsednici vlade su Slobodan Radulović, Ratko Marković, Slobodan Unković, Svetozar Krstić i Slobodan Babić. Ministar unutrašnjih poslova je Zoran Sokolović; za kulturu je nadležna Nada Popović Perišić, za informacije Ratomir Vico. Resor omladine i sporta poveren je Vladimiru Cvetkoviću. Dosadašnji premijer Nikola Šainović postavljen je za potpredsednika savezne vlade. Marjanovićevu vladu podržalo je 128 poslanika; poverenje joj nije ukazalo 77, trideset njih se uzdržalo.

Iako vlada ima samo neznatnu većinu, Milošević se ne uzbuđuje. Opozicione stranke se međusobno svađaju i optužuju. Neki poslanici SPO negoduju zbog samovolje predsednika i njegove supruge. Rukovodstvo DS prihvatilo je izveštaj Zorana Đinđića o izbornom uspehu, a odbacilo izveštaj predsednika Dragoljuba Mićunovića o radu u protekle četiri godine. Na vanrednoj skupštini Mićunović je podneo ostavku pre glasanja o poverenju. Đinđić je izabran bez protivkandidata. On izjavljuje da u stranci nema rascepa.

Nastavlja se