Šest miliona Austrijanaca starijih od 16 godina u nedelju će izabrati šefa države. Na poslednjim predsedničkim izborima održanim u aprilu 2004. borili su se „rame uz rame“ tadašnja ministarka spoljnih poslova Benita Ferero-Valdner, predstavnica narodnjaka, čiju kandidaturu je podržala i ultradesničarska Slobodarska stranka (FPO), i višegodišnji predsednik parlamenta Hajnc Fišer, predstavnik socijalista. Fišer je tada pobedio sa 52,4 odsto glasova i postao osmi predsednik Austrije.
U kampanji koja je pokrenuta krajem prošle godine, kao protivkandidat aktuelnom predsedniku pojavio se Ulrih Habsburg Lotringen, predstavnik Zelene stranke. Imajući u vidu ustav Austrije, kojim je potomcima habzburške dinastije zabranjeno političko angažovanje, Izborna komisija je odbacila njegovu kandidaturu.
Nakon tog događaja, Fišer je danima bio jedini kandidat za predsednika, što mu, kao ličnosti sa širokim, demokratskim pogledima, svakako nije bilo prijatno. Ipak, početkom marta kandidaturu za tu visoku funkciju podnela je predstavnica FPO, Barbara Rozenkranc, pedesetjednogodišnja majka desetoro dece, po zanimanju domaćica i supruga Horsta Jakoba Rozenkranca, zvaničnika nekadašnje Nacionaldemokratske partije (NDP), koju je Ustavni sud zabranio 1988.
Imajući u vidu prošlost FPO, koja je na prethodnim izborima dobila 21 odsto glasova, kao i na podršku pojedinih pristalica drugih stranaka, Rozenkranc je mogla da očekuje da će na predstojećim izborima dobiti čak 35 odsto glasova. Međutim, njena kandidatura zasmetala je šefu FPO Hajncu Kristijanu Štraheu, koji želi da u doglednoj budućnosti postane predsednik države i odnosi dvoje političara su gotovo preko noći zahladneli. Ilustracije radi, Štrahe se nije pojavio na predizbornom skupu u Koruškoj, a otkazao je dolazak na skup u Sent Peltenu, kojem je prisustvovalo samo 400 pristalica Rozenkrancove. Prema istraživanju javnog mnjenja koje je sprovela agencija Galup, kandidatkinja FPO u najboljem slučaju dobiće 12 odsto glasova na predstojećim izborima.
Da u zemlji ima dovoljno onih koji smatraju da je nastupio „njihov trenutak“, govori i podatak da se pre nekoliko dana pojavio i treći kandidat , šezdesetjednogodišnji Rudolf Gering, predsednik Hrišćanske partije Austrije (CPO), koju mnogi ne priznaju jer zastupa ekstremne stavove. Partija koja je osnovana 2005. dobila je na prošlim izborima samo 0,63 odsto glasova i poznata je po borbi protiv abortusa i zalaganju za vraćanje „verskih vrednosti“ u svakodnevni život.
Nakon molitve koju je održao u crkvi Svetog Pavla u Debingu, Gering je uz vatreni govor započeo kampanju. Njegov nastup bio je dovoljan da bečki vrhovni vikar u ime crkvenog vrha sveštenicima i crkvama širom zemlje pošalje saopštenje, kojim se austrijska katolička crkva uz osudu distancira od ove, navodno, hrišćanske stranke i njenog predsednika. Prema istraživanjima javnog mnjenja, Gering neće dobiti više od četiri odsto glasova. S obzirom na dosadašnji tok predizborne kampanje, očekuje se da će Fišera podržati između 82 i 83 odsto birača, što će mu omogućiti da ponovo preuzme državno kormilo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
