Iako je od njihovog prvog susreta prošlo gotovo pet godina, agenda se nije mnogo promenila, budući da je Iran tada kao što je i danas jedna od glavnih tema razgovora američkog predsednika Baraka Obame i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
Procenjuje se, međutim, da bi deficit poverenja između dvojice političara na današnjem sastanku u Vašingtonu mogao da oteža donošenje odluke o eventualnoj akciji protiv Islamske Republike zbog nuklearnog programa.
Obamina administracija, sve zabrunutija zbog nedostatka bilo kakvih garancija iz Izraela da će konsultovati SAD pre eventualnog napada na Iran, u poslednjih nekoliko nedelja nastoji da ubedi izraelske lidere da ostave više prostora za delovanje sankcija i diplomatije. S druge strane, Izrael sprovodi stalni pritisak na Obamu da eksplicitno zapreti Iranu vojnom akcijom u slučaju da sankcije ne budu delotvorne a nuklearni program pređe takozvanu „crvenu liniju“. Diplomatski izvori navode da je da Izrael besan što Obamina administracija javno odbacuje ideju o preuranjenoj vojnoj akciji protiv Irana, navodeći da se na taj način umanjuje značaj ozbiljnih upozorenja Izraela upućenih Teheranu.
Ministar odbrane Izraela Ehud Barak, koji se zajedno sa Netanjahuom prošle sedmice sastao sa američkom savetnikom za nacionalnu bezbednost Tomom Donilonom, žalio se nezvanično, tvrde upućeni, da je Vašington lobirao za odlaganje eventualnog izraelskog napada na Iran. Obama i njegovi savetnici, s druge strane, kažu da ne veruju da je Izrael doneo odluku o napadu na Iran iako su veoma obazrivi i svesni razornih posledica takve ofanzive na Bliskom istoku i njenih potencijalnih efekata širom sveta. Netanjahu će, piše Vašington post, zahtevati danas od Obame da jasno i glasno kaže gde se prema njegovom mišljenju nalazi crvena linija, odnosno kako i kada će SAD odlučiti da li su sankcije uspele ili ne, te na koji način će biti razmatrana primena sile.
Kako piše Gardijan, pozivajuće se na neimenovane obaveštajne izvore, ukoliko Netanjahu odluči da njegova zemlja napadne iranska nuklearna postrojenja, malo je verovatno da će to učiniti pre novembarskih izbora u SAD. Drugi zvaničnici iznose kontraargument: ko god da dođe u Ovalni kabinet, Izrael će nastojati da ga ubedi da odobri napad SAD na Iran. Čini se da je gotovo izvesno da Izraelci neće čekati odgovor Vašingtona i da će sami započeti akciju. Razlog tome, kako tvrde upućeni, leži u različitim tumačenjima crvene linije.
Preovlađuje uverenje, piše Njujork tajms, da je malo verovatno da će Obama promeniti stavove, mada bi nezvanično mogao da pruži Netanjahuu čvršće garancije. Portparol Bele kuće Džej Karni kaže da je namera administracije SAD da odvrati Iran od razvoja nuklearnog oružja, ali da se to za sada pokušava isključivo primenom diplomatskig sredstva. Izvesno je, navode američki mediji će Obama i Netanjahu pokušati da sakriju svoje razlike iza zatvorenih vrata i javnosti predstave ujedinjeni front protiv Irana u narednih nekoliko meseci. Svako javno razmimoilaženje stavova između dvojice državnika uoči „Super utorka“, kada se u SAD održavaju preliminarni izbori za republikansku predsednilčku nominaciju u desetak država, republikanci bi upotrebili kao dodatni motiv da napadaju Obamu.
Prema pisanju Vašington posta, Obama i njegov tim za nacionalnu bezbednost još nisu utvrdili kako bi mogli da odgovore na eventulani napad Izraela na Iran. Međutim, horska upozorenja iz SAD, koje daju najveću vojnu pomoć izraelu, mogla bi da posluže kao pouzdan pokazatelj potencijalnog narušavanja odnosa između dva dugogodišnja saveznika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
