Razlike ostale uprkos uzajamnim komplimentima

Predsednici Rusije i Sjedinjenih Američkih Država Vladimir Putin i Džordž Buš nisu uspeli da tokom dvodnevnog oproštajnog samita u Sočiju prevaziđu razlike povodom plana Vašingtona o postavljanju delova protivraketnog štita u centralnoj Evropi. Prilikom poslednjeg zvaničnog susreta u Putinovom letnjikovcu na Crnom moru, dvojica državnika razmenila su niz komplimenata i usvojila deklaraciju o daljoj američko-ruskoj saradnji, ali nisu postigli konkretniji dogovor. Razgovorima je prisustvovala Bušova supruga Lora.
Ruski predsednik je istakao da plan SAD o postavljanju radara i raketnih presretača na području Češke i Poljske predstavlja najveću „jabuku razdora Moskve i Vašingtona“. „Naš suštinski stav prema planu Amerikanaca nije se promenio“, izjavio je Putin.
Ipak, američki predsednik je najavio da će dve strane nastaviti razgovore o spornim temama. „Očekuju nas dugi pregovori u budućnosti“, saopštio je Buš. On je, takođe, ponovio stav Vašingtona da SAD doživljavaju protivraketni štit kao „odbrambeno sredstvo“ i dodao da će njegova zemlja nastaviti da ulaže napore kako bi ubedila Rusiju da takva inicijativa ne predstavlja pretnju po interese Moskve.
U zajedničkoj deklaraciji dvojice predsednika navodi se da su obe strane zainteresovane za uspostavljanje zajedničkog sistema odbrane od eventualnih raketnih pretnji. Obe strane, takođe, žele da „intenziviraju“ dijalog o problemima protivraketne odbrane, a novi američki predlozi bi trebalo da uzmu u obzir zabrinutost ruske strane oko raspoređivanja tog sistema u Evropi. „Razgovarali smo o raketnoj odbrani. Obe strane su izrazile želju da se uspostavi zajednički sistem odbrane od potencijalnih raketnih pretnji u kojem bi Rusija, SAD i Evropa učestvovali kao ravnopravni partneri“, navodi se u deklaraciji.
„Mi smo potpuno odlučni da radimo zajedno kao i sa drugim državama, kako bi bili rešeni zadaci povezani sa globalnim izazovima 21. veka, prevodeći rusko-američke odnose iz stanja strateškog suparništva na strateško partnerstvo. Nameravamo da sarađujemo kao partneri u cilju jačanja bezbednosti, kao i da se zajedno suprotstavljamo pretnjama kao što su međunarodni terorizam, širenje oružja za masovno uništavanje“, navodi se u tekstu.
U deklaraciji se kaže da će Rusija i SAD raditi na rešavanju problema gde postoje nesuglasice, u duhu uzajamnog poštovanja. „Rusija i SAD su izrazile zainteresovanost za stvaranje sistema reagovanja na moguće raketne pretnje u kojoj će Rusija i SAD i Evropa učestvovati kao ravnopravni partneri“, navodi se u dokumentu. Putin i Buš su se, u skladu sa dokumentom, dogovorili da dve zemlje intenziviraju dijalog o pitanjima koja se tiču saradnje u oblasti protivraketne zaštite kako na bilateralnoj, tako i na multilateralnoj osnovi. Rusija i Amerika su izrazile spremnost da „zajedno rade na rešavanju ozbiljnih nesuglasica“ u oblastima u kojima se njihovi prilazi ne podudaraju kao što su širenje NATO-a i sporazum o konvencionalnom naoružanju u Evropi, kaže se u dokumentu.
Rusija i SAD su ponovo potvrdile spremnost da smanje strateško ofanizivno naoružanje do minimalnog nivoa, kao i da su privržene Sporazumu o neširenju atomskog naoružanja. U dokumentu se navodi da su dve zemlje odlučne da tesno sarađuju u traženju mira na Bliskom istoku, osiguranju bezbednosti u severoistočnoj Aziji, Avganistanu, Iraku, Iranu i drugim delovima sveta. Kad je reč o Iranu, navodi se da su obe strane privržene političkim i diplomatskim naporima za pronalaženje rešenja putem pregovora koji će garantovati isključivo mirni karakter nuklearnog programa Teherana.
Buš je, takođe, kazao da pošasti hladnog rata i dalje predstavljaju kočnicu za dalje unapređivanje odnosa dveju država. „Rusija i SAD posvetile su mnogo pažnje da se otarase pošasti hladnog rata“, istakao je Buš. Tokom dvodnevnog susreta u Sočiju američki predsednik razgovarao je i s novoizabranim ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim, koga je opisao kao „otvorenog čoveka“. Buš je, takođe, izjavio da s Putinovim naslednikom želi da izgradi prijateljski odnos koji bi doprineo rešavanju „zajedničkih problema“.