Razlike otežavaju dogovor

Štaviše, francuska ministarka za finansije Kristina Lagard saopštila je da je bilo razmene ideja s drugim državama, ali da Pariz nije osmislio konačni plan. Ona je, takođe, kazala da je potrebno usvojiti zajedničku strategiju za borbu protiv ekonomske stagnacije.

Analitičari smatraju da je Sarkozi bio prinuđen da odustane od takve inicijative jer je primio loše signale iz Britanije i suočio se s otporom Nemačke. Te dve države oštro se protive predlozima o spasilačkom paketu. Predsednik Evropske centralne banke Žan Klod Triše koji učestvuje na sastanku takođe ocenjuje da američka shema verovatno ne bi pomogla ekonomiji Starog kontinenta. „Mi nemamo federalni budžet, tako da ideja da bismo mogli da učinimo isto kao oni s druge strane Atlantika ne bi bila u skladu s političkom strukturom Evrope“, izjavio je.

Nakon što je Pariz odustao od predloga o spasilačkom paketu, ostaje pitanje da li će „četvorka“ uspeti da postigne dogovor o usaglašavanju strategije. Britanija je nagovestila da bi načine za rešenje krize trebalo da osmisle pojedinačne države. „Ispravno je da pojedinačne države žele da donose sopstvene odluke, naročito kada je novac njihovih poreskih obveznika u opasnosti“, navodi se u saopštenju britanskog premijera Gordona Brauna.

On je kritikovao irsku vladu zbog odluke da garantuje sve štedne uloge i dugove svojih najvećih banaka, u strahu da bi to moglo da pokrene talas prenosa kapitala iz britanskih banaka u irske. Braun je zatražio od Dablina da odmah zabrani agresivne reklamne kampanje irskih banaka u Britaniji i da ograniči stepen do kojeg mogu da se šire tokom finansijske krize. O ozbiljnoj zabrinutosti štediša govori i podatak da je proteklih nekoliko dana u irskim bankama otvoreno trostruko više štednih računa nego obično. List Fajnenšel tajms piše da je ovaj jednostrani potez irske vlade uništio sve izglede da EU usaglasi zajednički odgovor na krizu. List smatra da je sastanak „četvorke“ u Parizu propao i pre nego što je počeo.