Razmirice se prenose u privremeni kabinet

Najduža kriza jedne belgijske vlade u istoriji, koja je trajala gotovo 200 dana, okončana je juče zakletvom privremenog kabineta. Međutim, razmirice između koalicionih partnera nisu se stišale. Premijer Gi Verhofštad predstavio je svoj treći liberalno-socijalistički kabinet, proširen demohrišćanima.
Namera Verhofštada bila je da se okane nacionalne politike, pošto je njegova flamanska Liberalna partija poražena na izborima 10. juna, ali ga je kralj Albert pozvao da formira vladu zbog toga što lider pobedničke flamanske Demohrišćanske stranke Iv Leterm nije uspeo da sastavi kabinet. Zadatak privremene vlade biće da u tromesečnom mandatu reši hitna ekonomska pitanja zapostavljena zbog ogorčenih neslaganja flamanskih i valonskih političara.
Frankofoni političari protivili su se planovima Iva Leterma da nadležnosti u oblasti poreske i socijalne politike budu prebačene s federalne vlade na administraciju federalnih jedinica, jer bi to bogatijem flamanskom severu omogućilo da zadrži veći deo svojih prihoda umesto da ga, kao dosad, koristi za finansiranje siromašnijeg frankofonog juga Belgije. Stranke su se sporile i oko prava frankofonog stanovništva koje živi u flamanskim predgrađima Brisela.
Leterm će verovatno nastaviti sa svojim zahtevima, pošto u novoj vladi počne da radi kao ministar za institucionalne reforme. Njegove pristalice brzo su odbacile Verhofštadov kompromis da se udovolji flamanskim zahtevima za veću regionalnu autonomiju, uz istovremeno umirivanje zabrinutosti Valonaca povodom uticaja takvog rešenja na nacionalno jedinstvo Belgije.
„Ne nameravamo da uzmemo u obzir takve predloge“, izjavio je Bart de Vever, flamanski nacionalistički političar čija je partija u savezu s Letermovom, dok je flamanski dnevnik Het Belang van Limburg juče na naslovnoj strani objavio: „Verhofštad i Leterm se već svađaju“.
Kongresi pet partija u vladi u četvrtak su odobrili koaliciju, a kralj Albert formalno je imenovao 14 ministara. Analitičari navode da će nova vlada naciji povratiti osećaj kontinuiteta posle 194 dana krize. „Uticaj će biti dobar za bankare, investitore, strane medije. Za ostale problemi ostaju nerešeni“, rekla je za AP Karolina Sageser, politički analitičar belgijske Krisp tink-tenk organizacije.