Foto: DanasKoliko je ljudi ubijeno poslednjih deset godina, koliko su građani naoružani legalno i ilegalno i kako bi nove mere razoružanja mogle da utiču na njih, ali i da li su nadležni u svojim redovima baš sve uradili po “pe-esu” (pravilima službe) da ne dođemo u situaciju u kojoj se trenutno nalazimo – pitanja su na koja građani, nakon dva masovna ubistva sa 18 žrtava, traže odgovore. Serijal redakcije „Danas“ pokušao je da pronađe odgovore na navedena pitanja.
Sreda, 3. maj 2023. godine. Naizgled, sasvim normalno jutro u Beogradu. Nakon prvomajskih praznika svi se užurbano vraćaju svojim svakodnevnim rasporedima i obavezama. Na Voždovcu sve sluti na regularan dan.
Neko je “zaboravio” da isključi peglu i ishitrenim korakom se vraća kući. Komšija je izašao da nahrani čopor uličnih mačaka koji ga svako jutro u isto vreme sa nestrpljenjem očekuje. Momak iz komšiluka mamuran se sinoć vratio kući. Deca nevoljno koračaju ka jednoj školi na Voždovcu. Danas će ih propitivati iz matematike.
Ipak, svega par kilometara dalje, u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” na Vračaru, sede u učionici na času istorije njihovi, nešto stariji, drugari. Šaputali su i domunđavali se, pričali o novim pesmama koje su čuli, trendovima na TikToku ili dečacima iz susednog razreda. Možda i o nečem sasvim nevezanom.
Ni slutili nisu da bi samo u jednom trenutku njihovo odrastanje moglo biti ili naglo ubrzano ili, u onim najgorim slučajevima, kojih je tog dana bilo osam, a naknadno još jedan, zaustavljeno.
Svoju porodicu od toga dana više nije zagrlio ni čuvar, kako su ga zvali, dobri duh škole. Beograd je stao i zanemeo.
Zanemeo je jer ne pamti ovakvu tragediju. Zanemeo je jer su toliki životi prekinuti u samo nekoliko minuta. Zanemeo jer je osumnjičeni kod sebe imao dva pištolja, više šaržera i nekoliko molotovljevih koktela. Zanemeo jer je zločin prijavio osumnjičeni. Zanemeo jer je osumnjičeni žrtve poznavao. Zanemeo jer je plan za sprovođenje svojih namera pravio bar mesec dana.
Zanemeo jer je osumnjičeni trinaestogodišnji dečak K. K. koji je više puta vođen u streljanu da vežba gađanje.
Toga dana, nisu zanemeli samo oni koje je ova tragedija direktno pogodila. Ceo Beograd, Srbija, pa i dobar deo sveta gledao je sa nevericom i pokušavao da shvati šta se dešava.
U danima koji su usledeli, gotovo danonoćno ljudi su odavali počast paljenjem sveća, donošenjem cveća i plišanih igračaka na nekoliko lokacija u Beogradu.
Među građanima, čuli su se samo tihi razgovori sa istom tematikom i pitanjem – kako je do ovoga došlo?
Strepelo se od lavine, tragedijom inspirisanih, događaja. Strepnja nije bila uzaludna.
Svega dan nakon pucnjave u školi, mesta kod Mladenovca izgubila su osam života. Masovna ubistva počinjena su automatskom puškom. Ranjeno je i 14 osoba.
Kod osumnjičenog je pronađen čitav arsenal oružja – karabin sa optikom, pištolj, signalni pištolj, dva prigušivača, lovački nož i druge delove oružja, veća količina najrazličitije municije i četiri bombe, okvir za pištolj, dva okvira najverovatnije za automatsku pušku, nosač optike, kao i automatska puška bez fabričkog broja.
Nakon svega, nije ostalo mnogo, već samo da sebi, kao društvu, postavimo pitanje – šta je moglo bolje?
Koliko smo naoružani?
Republika Srbija se već godinama nalazi pri samim vrhovima različitih istraživanja o odnosu broja vatrenog oružja na 100.000 stanovnika.
Organizacija “Small Arms Survey”, koja sprovodi opsežna istraživanja o globalnim trendovima u pogledu malokalibarskog oružja i oružanog nasilja, procenjuje da na teritoriji Srbije postoji oko 2.719.000 komada oružja, što bi bilo oko 39 komada na 100 stanovnika.
Procene u njihovom izveštaju iz 2018. godine pokazuju da je od toga registrovano 1.186.086 komada, a da neregistrovanog ima nešto više – 1.532.914
Istraživanje je našu zemlju svrstalo u sam vrh najnaoružanijih zemalja sveta na 100 stanovnika, a nekolicina bezbednosnih stručnjaka iz Srbije ranije je negirala navedeno.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Danas je, putem Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, više puta tražio podatke o broju oružnih listova koji su izdati i nalaze se u posedu građana.
MUP je svaki put pomenuti podatak izbegavao da dostavi, uvek navodeći delimične informacije koje se kontekstualno tiču traženih, ali nisu potpune.
Tako je dostavio informaciju da je od početka primene dopuna Zakona o oružju i municiji od 5. marta 2016. pa sve do 31. decembra 2021. godine, tokom preregistracije izdato 146.334 novih oružnih listova.
Naglasili su i da je u okviru pomenutog zakona navedeno da se na jedan oružni list upisuje do 10 komada oružja.
Ipak, potvrdu o tome da čak i precizan podatak o broju komada oružja postoji, izneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za medije povodom tragedije u školi na Vračaru.
Kako je naveo, u Srbiji građani trenutno poseduju više od 766.665 komada oružja, od čega 232.310 pištolja i revolvera.
Još jedan okviran podatak koji je Vučić izneo, jeste broj oružnih listova koji je izdat.
“Svi ljudi koji imaju oružje, to je 400.000 ljudi, ne pričam o lovačkom oružju, svi će proći reviziju, neće ostati više od 40.000 komada”, rekao je predsednik Srbije.
Analizirajući navedene podatke, skoro svaki vlasnik oružnog lista u svom posedu ima bar po dva komada oružja.
Vučić je tom prilikom izjavio i da je broj oružja smanjen sa “950 hiljada na 760 i nešto”, nakon čega je dodao da to nije dovoljno.
“Kad to bude ispod 300 hiljada ni tada neće biti dovoljno”, rekao je Aleksandar Vučić.
Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ističe da je tačno da ima dosta oružja u Srbiji, što je posledica brojnih okolnosti, naglašavajući da je čak i brojka od 400.000 legalno registrovanih građana veliki broj.
On se osvrnuo i na arsenal oružja koje je pronađeno kod osumnjičenog za masovno ubistvo u Mladenovcu i istakao da ono nikako ne može biti legalno.
– Ni po jednom kriterijumu ne mogu da budu legalne bombe, niti čitav arsenal municije i ostalog što je pronađeno – kratko navodi Elek.
Ističe i da je upitno kog porekla je oružje, te da može biti zaplenjeno kod različitih kriminalnih grupa, ali i od osoba koje nemaju više uslov da ih poseduju.
Do podataka gotovo nemoguće
U pokušaju da dođemo do informacije o, makar okvirnom, broju građana koji u svom posedu imaju bar jedan komad registrovanog oružja, nismo uspeli – jer Ministarstvo unutrašnjih poslova nije imalo odgovor.
Na pitanje koliko oružnih listova je izdato po lokalnim samoupravama, ministarstvo nije odgovorilo konkretnim podacima.
– Ovo ministarstvo ne vodi evidencije izdatih oružnih listova po lokalnim samoupravama”, kratak je pismeni odgovor MUP-a na pitanje naše redakcije.
Nikola Vujičić sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja kaže da takav odgovor sugeriše da bi centralna baza koju vodi MUP trebalo da bude drugačije sistematizovana, odnosno da se ne beleže samo zbirni podaci, već da je moguće izvršiti klasifikaciju prema različitim parametrima (u ovom slučaju, u odnosu na lokalne samouprave).
– Ukoliko bi bili dostupni, takvi podaci bi mogli da se dovedu u vezu sa brojem lica koja žive u okviru određene lokalne samouprave (grada, opštine…) te bi bila dobijena jedna šira slika, koja bi verovatno pokazala da količina prijavljenog oružja (u odnosu na broj lica koja žive u određenoj lokalnoj samoupravi) nije jednaka u svim teritorijalnim jedinicama u zemlji – ističe on.
Elek objašnjava da bi razlog za nepostojanje ovakvih podataka mogao ležati u načinu na koji zakon propisuje da se evidencije vode.
– MUP vodi centralni registar oružnih listova, odnosno ko je u posedu oružja. Oni imaju podatak po lokalnim upravama, ali ne vode tako evidenciju. Da ste im tražili po policijskim upravama, to bi mogli da vam daju, što nije isto kao i podaci po opštinama – ističe Elek.
Prema Uredbi o načelima za unutrašnje uređenje Ministarstva unutrašnjih poslova, u Srbiji postoji 27 policijskih uprava i još sedam na teritoriji Kosova i Metohije, koje su privremeno premeštene u različite gradove širom Srbije.
Kako se vidi na primeru PU Šabac, u okviru ove uprave nalazi se čak osam opština – Bogatić, Vladimirci, Koceljeva, Krupanj, Loznica, Ljubovija, Mali Zvornik i Šabac.
Elek ističe da verovatno postoji dokumentacija sa detaljnim informacijama po opštinama, ali da ona nije sadržana na jednom mestu, kao i da MUP nema obavezu dostave istih ukoliko traženi podaci nisu sadržani u jednom dokumentu.
– U pitanju je i terminološka i suštinska razlika. Lokalnih samouprava ima oko 180, a policijskih uprava ima 27, na primer. Ne mora da znači da nemaju podatak kao takav ili da ne vode evidenciju. MUP generalno raspolaže velikim brojem podataka i nisu sve evidencije uvek idealne. Ne mogu po svakom parametru da ih razvrstaju bez da to ručno odradi neki službenik, što oni ne rade jer nisu u obavezi – pojašnjava naš sagovornik.
On je istakao da zakon nije nužno problem, koliko način na koji MUP vodi evidenciju u ovom konkretnom slučaju. Ipak, jasno je da je količina naoružanja koja je u opticaju u Srbiji – ogromna.
NASTAVAK SUTRA – Razoružavanje nacije: Koliko je MUP zaplenio oružja i municije od 2017. godine?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
