Koliko je ljudi ubijeno poslednjih deset godina, koliko su građani naoružani legalno i ilegalno i kako bi nove mere razoružanja mogle da utiču na njih, ali i da li su nadležni u svojim redovima baš sve uradili po “pe-esu” (pravilima službe) da ne dođemo u situaciju u kojoj se trenutno nalazimo – pitanja su na koja građani, nakon dva masovna ubistva sa 18 žrtava, traže odgovore. Serijal redakcije „Danas“ pokušao je da pronađe odgovore na navedena pitanja.
Zakon o oružju i municiji Republike Srbije neretko je okarakterisan i van granica naše zemlje kao jedan od rigoroznijih.
Milan Dumanović, policajac i potpredsednik Novog policijskog sindikalnog saveza, ipak ne vidi problem u samim zakonima, već u njihovom sprovođenju.
– Stav našeg sindikata kao organizacije je da su, ne samo Zakon o oružju i municiji, već i ostali zakoni u Srbiji, izuzetno dobri, ali da je njihovo sprovođenje odnosno nesprovođenje, te još gore, selektivno sprovođenje zakona, najveći problem na koji mi ukazujemo već duže vreme.
Kako objašnjava Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku postoji problematika kada je u pitanju primena već postojećeg zakona.
– Kada se izdaju oružani listovi, policajci odlaze na lice mesta i to se radi redovno, dosta su detaljni kod provere pre nego što izdaju dozvolu. Na primer, proveravaju da li imate odgovarajuće uslove, da li imate gde da držite zaključano oružje. Posle toga, trebalo bi da rade povremene provere što rade ređe, jer nemaju dovoljno resursa – ističe Elek.
On napominje da je operativno-bezbednosna provera prilikom koje se službenici MUP-a raspituju kod komšija o različitim pojedinostima – da li je osoba nasilna, da li živi tu i slično – standardni deo procedure prilikom procesa registracije novih lica za posedovanje oružja.
– Kod stvari koje su bezbednosno osetljive, to standardno rade jer ne mogu sve podatke da dobiju od lica koje je podnelo zahtev, a Zakonom o policiji definisane su te bezbednosne provere – objašnjava on.
Tokom konferencije za medije, održane na sam dan tragedije, predsednik Srbije je najavio set od deset mera koje su potom usvojene na sednici Vlade Srbije.
Među dve najkritikovanije jesu mera uvođenja moratorijuma, odnosno obustave izdavanja novih dozvola za držanje i nošenje oružja u sledeće dve godine i najava revizija i kontrola svih izdatih dozvola za držanje oružja.
Elek, ipak, ističe i da je ovim merama moguće postići suprotan efekat.
– Ako se dodatno pooštri ili stavi moratorijum na izdavanje novih dozvola, smanjićete broj, ali će to neke ljude da otera u ‘ilegalu’. Neko će hteti da ima pušku, pištolj, lovačku pušku i samo će prestati da ide kroz regularne kanale, a pritom, tim nećete rešiti veći problem, a to je nelegalno oružje o kom nemamo nikakve podatke – ističe Elek.
Navodi da su pojedine mere potpuno nejasne, kao na primer smanjivanje krivične odgovornosti na 12 godina i usputno pominjanje smrtne kazne.
– Verovatno misle da građani sada hoće ‘krv’ i osvetu, pa su krenuli da izlaze sa svim i svačim. Mene plaši što ovako, preko noći najavljuju ove ozbiljne promene, jer kad su svi istraumirani ovakvim događajem, može svašta da prođe. Oni će sigurno tražiti nova ovlašćenja za policiju, kao što su pominjali, upadanje u stan bez naloga suda. To su probali da proguraju kroz Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, što će ponovo da se vrati. Sigurno će koristiti ove tragedije kao argumentaciju za pojačano policijsko ovlašćenje – kaže Elek.
Nikola Vujičić sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja ističe da se propisi u ovom slučaju ne mogu okarakterisati kao sporni.
– Pooštravanje uslova u pogledu mogućnosti da se nekom licu izda dozvola, nije sporno, u delu koji se tiče dodatnih medicinskih i bezbednosnih provera. Pitanje nepostojanja evidencije po lokalnim samoupravama u centralnoj bazi MUP-a, ne znači da neko nije delovao. Međutim, treba voditi računa da nije moguće utvrditi da li je i u kojoj meri vršena provera da li su lica koja imaju dozvole za držanje oružja na adekvatan način čuvala oružje. Treba imati u vidu da se dobar deo nasilnih krivičnih dela u kojima se kao sredstvo izvršenja koristi oružje, ne vrši iz prijavljenog, već iz oružja koje je ilegalno, za koje ne postoji oružni list – navodi sagovornik sa Instituta za kriminološka i sociološka ispitivanja.
Bez obzira na eventualno političko stanje u zemlji, Vujičić smatra da se određene mere ne smeju posmatrati kao nešto negativno, te da lica koja ne poštuju propise u delu koji se tiče posedovanja, držanja ili nošenja oružja, treba da budu sankcionisana.
– Naravno, ne radi se uvek o krivičnoj odgovornosti, nekada je reč o prekršaju, za koji se obično izriče novčana kazna. Sa druge strane, „razoružavanje“ onih lica koja drže oružje za koje ne poseduju odgovarajuću dozvolu je potrebno i logičan je sled da budu kažnjena. Ovaj problem ne bih dovodio u vezu sa političkom situacijom u zemlji. Drugim rečima, treba da se borimo da se propisi poštuju u punoj meri – navodi Vujičić.
Kojih deset mera je Vlada Srbije usvojila nakon dve tragedije?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić već na prvoj konferenciji za medije nakon tragedije u OŠ “Vladislav Ribnikar” naveo je da je u zemlji prisutno 765.665 cevi, registrovano 232.310 komada pištolja i revolvera, lovačkog oružja 361.716 i sportskog oružja 64.658, te predložio Vladi Srbije da usvoji set od deset mera.
- Uvođenje moratorijuma za izdavanje i nošenje oružja
- Izvršiti reviziju svih izdatih dozvola za nošenje oružja
- Izvršiti kontrolu načina na koje lica koja imaju dozvolu, drže oružje i kako ga čuvaju
- Izvršiti kontrolu rada svih streljana, doneti propise o uslovima i korišćenju istih – posebno obratiti pažnju na lica koja dolaze, da li su to maloletnici ili osuđivana lica
- Propisivanje krivično pravnu odgovornost onima koji omoguće maloletnim licima da dođu u posed oružja
- Spustiti starosnu granicu za krivičnu odgovornost sa 14 na 12 godina uz poštovanje međunarodnih i evropskih standarda. „Kod nas postoji bojazan da je dečak znao da ne može biti krivično odgovoran. Postoji mogućnost za tako nešto“, rekao je Vučić.
- Pooštravanje sankcija za nepoštovanje propisa pružalaca medijskih usluga – zabrana programskih sadržaja u kojima se ističe nasilje, emitovanje scena brutalnog nasilja koje mogu da naškode maloletnicima.
- Uvesti obavezne šestomesečne testove za narkotike u srednjim školama
- Organizovati posebne službe i mobilne timove za vršnjačke nasilje u okviru Centara za socijalni rad koji bi odmah reagovali
- Razmotriti mere zabrane pristupima sajtovima dark-neta i slično koji daju savete kako da se izvrši ubistvo, nabavi droga, itd.
Vlada je pomenute mere usvojila već nekoliko dana kasnije, na sednici održanoj 5. maja.
NASTAVAK SUTRA – Ubija pištolj, ali ubija i glava: Sagovornici Danasa o potencijalnom ishodu najavljenih mera
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.