Foto: DanasKoliko je ljudi ubijeno poslednjih deset godina, koliko su građani naoružani legalno i ilegalno i kako bi nove mere razoružanja mogle da utiču na njih, ali i da li su nadležni u svojim redovima baš sve uradili po “pe-esu” (pravilima službe) da ne dođemo u situaciju u kojoj se trenutno nalazimo – pitanja su na koja građani, nakon dva masovna ubistva sa 18 žrtava, traže odgovore. Serijal redakcije „Danas“ pokušao je da pronađe odgovore na navedena pitanja.
U Srbiji je u periodu od 2012. do 2022. godine izvršeno više od hiljadu ubistava, a stopa rasvetljenih slučajeva kroz godine vidno je rasla.
Upitan šta u čoveku dovede do prelomnog trenutka da odluči da počini ubistvo, prof. dr Milan Milić, psihijatar, navodi da u konkretnom slučaju pucnjave u školi na Vračaru, za koju se sumnjiči maloletno lice, to uglavnom bude “poremećaj ponašanja” ili “prkosni poremećaj”.
– To je i neka predispozicija za budući antisocijalni ili, narodski rečeno, psihopatski profil. Oni imaju neki svoj kodeks po kom funkcionišu, ali svakako za njih ljudi ne predstavljaju neku posebnu vrednost, oni su njima kao nekakvi objekti na putu, kao prepreka ili kao sredstvo za realizaciju njihovih ciljeva, a pritom preveliku važnost pridaju sebi, što samim tim implicira da oni mogu, da tako kažem, da biraju ili da odlučuju o životu i smrti drugih ljudi. Potpuno su neodgovorni prema svojim obavezama, prema društvenim pravilima, porodici, sve je to nešto što karakteriše takve ljude – ističe sagovornik Danasa.
Kako pokazuju podaci koje je Danas dobio iz Ministarstva unutrašnjih poslova putem Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, tokom prethodnih deset godina u Srbiji je izvršeno 529 ubistava i 487 teških ubistava.
Što se tiče ubistava iz kategorije koju pokriva član 113 Krivičnog zakonika Republike Srbije, kojim je za ubistvo zaprećena kazna između pet i petnaest godina zatvora, najviše ih je zabeleženo 2013. godine, čak 74, dok je najmanje ovih krivičnih dela izvršeno 2021. godine gde broj ubijenih lica iznosi 32.
Stopa rasvetljenih dela varirala je tokom godina, a svi slučajevi rasvetljeni su samo u toku 2021. godine.
Najmanje slučajeva bilo je rasvetljeno 2018. godine, gde procentualni ishod iznosi 70,97 odsto.
Kada su u pitanju ubistva u pokušaju, od 2012. godine zabeleženo je 1.269 slučajeva, a 2013. godina bila je rekrodna i u ovom slučaju, budući da je zabeleženo 179 pokušaja ubistava.
Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije, postoji i kategorija “teško ubistvo”, a kada je u pitanju pomenuto krivično delo, 2013. godina je i u ovom slučaju bila rekordna sa 56 izvršenih dela.
Tokom prethodne, 2022. godine zabeleženo je najmanje teških ubistava za pomenuti period (31), a 2021. godine je zabeležena i najviša stopa rasvetljenih zločina – 95.45 odsto.
Najmanje zločina iz kategorije teških ubistava rasvetljeno je 2017. godine – 64 odsto.
U kategoriji teških ubistava zabeleženo je 347 dela u pokušaju, a 2012. i 2016. godina izjednačene su po najvećem broju istih (po 45).
Nikola Vujičić sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja naglašava da podatke o broju izvršenih krivičnih dela možemo sagledati na osnovu nekoliko parametara.
– Pre svega, postoje razlike u odnosu na broj prijavljenih dela, broj optuženih i broj osuđenih lica. Sasvim logično, najveći broj se uvek nalazi u prvoj kategoriji (prijave), a najmanje u poslednjoj (osude) što ne znači da sudovi ne rade adekvatno svoj posao, već za to postoje mnogi razlozi. Neki od tih razloga su da se tokom postupka utvrdi da prijavljeno delo nije krivično delo, da postoje određene okolnosti koje sprečavaju krivično gonjenje nekog lica, potom različiti osnovi isključenja krivice, a ponekad i nedostatak dokaza – objašnjava Vujičić.
Sagovornik Danasa kaže da se iz policijskih podataka zaključuje da se rasvetljeni slučajevi odnose na one u kojima izvršilac krivičnog dela nije priveden na licu mesta.
-Na osnovu dostavljenih podataka, može se zaključiti da je veliki broj slučajeva u svakoj posmatranoj godini „rasvetljen“, što verovatno govori i u prilog tome da je policija reagovala u skladu sa pravilima struke, pre svega u skladu sa načelom hitnog delovanja. Sa druge strane, opet podsećam da „rasvetljavanje“ nije ista kategorija za policiju, tužilaštvo i sud – naglašava Vujičić.
Policajac i potpredsednik Novog policijskog sindikalnog saveza Milan Dumanović komentarišući navedene podatke MUP-a, ističe da kao jedan od razloga za pad broja ubistava, koji je zabeležen tokom 2021. godine, vidi uspešnu borbu protiv organizovanih kriminalnih grupa (OKG).
– Naravno da je obračun “države” sa klanom koji su vodili Veljko Belivuk i Marko Miljković kao i druge OKG povezane sa kavačkim klanom koji je izvršio veliki broj ubistava koja ulaze u statistiku ubistava iz prethodnog perioda. Pravo pitanje je zašto se ta ista država nije obračunavala sa istim grupama još u začetku 2014, 2015, 2016. i svih narednih godina i zašto lica iz bezbednosnih organa, najviši funkcioneri tadašnji MUP, BIA, nisu na istim optužnicama – upitao je Dumanović.
Mimoilaženje u podacima: Podaci MUP-a pokazuju jedno, Republički zavod za statistiku nešto sasvim drugo
Ministarstvo unutrašnjih poslova, ipak, nije jedino koje raspolaže podacima o broju ubijenih. Značajno drugačije podatke od onih koje je Danas dobio iz MUP-a, na svom sajtu objavio je Republički zavod za statistiku.
Kako ističe Vujičić, evidencija kojom raspolaže MUP ne daje potpune podatke i pravu sliku.
– Postoje razlike u evidencijama koje vode RZS, sudovi, MUP ili neki drugi državni organi. To ne znači da je bilo koja od evidencija netačna, već da se podaci sagledavaju u odnosu na različite parametre pa tako „rasvetljavanje“ ne mora da bude jednaka kategorija za sud i policiju. Ispravnije je osloniti se na podatke RZS, ukoliko želimo da imamo pravu sliku o broju osuda za neko krivično delo. – navodi Vujičić.
Iako RZS nema podatke za 2022. godinu, na njihovom sajtu beleži se veći broj ubistava od 2012. godine.
Dok MUP navodi da broj ubijenih u poslednjih 10 godina iznosi 1.016, RZS na svom sajtu navodi brojku od 1.046 ubistava zaključno sa 2021. godinom.
Ipak, u pogledu dve informacije evidencije se poklapaju – da je 2013. godine zabeležen najveći broj ubistava, čak 152, ali i da je 2021. godina bilo najmanje istih – 73.
Iako u podacima koje je Danas dobio od MUP-a ne piše precizno na koji način su nasilne smrti nastupile, gledajući gotovo svakodnevno medije, najveći broj slučajeva uključuje upotrebu oružja, neretko vatrenog.
NASTAVAK SUTRA – Razoružavanje nacije: Nove mere – populistička odluka ili preka potreba?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
