Razredno starešinstvo kao kazna: Kada nastavnicima koji su i odeljenjske starešine sledi povećanje plate?

Prosvetnim radnicima koji su i odeljenjske starešine do sada je za tu obavezu mesečno sledovalo po 2.650 dinara, a zbog sektorskog povećanja zarada u obrazovanju od 1. januara za 12,5 odsto, dodatak za starešinstvo od januarske plate iznosiće oko 3.000 dinara.

Da dostigli pomenutih 5.000 dinara Vlada će morati da promeni uredbu o koefcijentima, u kojoj je sada definisano da nastavnicima koji su i razredne starešine sleduje uvećanje koeficijenta za četiri procenta.

Zanimljivo je da ova promena nije dogovorena prilikom nedavnih razgovora predstavnika sindikata obrazovanja i Ministarstva prosvete povodom izmena Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim, srednjim školama i domovima učenika, već na Radnoj grupi za prevenciju i sprečavanje nasilja u školama.

Predlog je potekao od Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS), čiji potpredsednik Milorad Antić za Danas objašnjava bi povećanje naknade za razredne starešine znatno doprinelo smanjenju svake vrste nasilja u školama.

– Razmatrajući predloge za sprečavanja nasilja u školama i zaštite, ne samo učenika, nego i nastavnika koji su sve češće izloženi raznim oblicima zlostavljanja od strane učenika, dolazimo do toga da najveći broj predloženih aktivnosti u slučaju nasilja u obrazovnim ustanovama, podrazumeva dodatno opterećenje odeljenjskog starešine u njegovoj inače veoma zahtevnoj funkciji – kaže Antić.

Dug spisak obaveza

Prema Antićevim rečima, odeljenjski ili razredni starešina predstavlja pedagoškog, organizacionog i administrativnog rukovodioca odeljenja.

– Uz redovne obaveze predmetnog nastavnika, odeljenjski starešina je odgovoran za funkcionisanje odeljenjske zajednice i zadužen za praćenje postignuća i napretka svakog učenika u svim aspektima vaspitno-obrazovnog procesa. NJihova uloga podrazumeva i praćenje zdravstvenog, porodičnog i emocionalnog stanja učenika, saradnju sa roditeljima, predmetnim nastavnicima, kao i sa stručnim službama u školi. Zaduženi su za pružanje pomoći i podrške učenicima, organizovanje i učestvovanje u pojačanom vaspitnom radu, vođenje disciplinskih postupaka, preduzimanje i evidentiranje vaspitno-disciplinskih mera. Odeljenjski starešina priprema sednice i sprovodi odluke odeljenjskih veća, odgovoran je za ažuriranje pedagoške dokumentacije – nabraja Antić nepregledan spisak obaveza zbog kojih se nastavnici nerado prihvataju ove obaveze.

On kaže da je dosadašnja naknada od svega četiri odsto za veoma obiman i složen rad izuzetno niska i da deluje destimulativno na nastavnike, te se i funkcija razrednog starešine doživljava kao teret.

Antić kaže da su predlog SRPS-a podržali svi članovi Radne grupe za sprečavanje nasilja u školama, što je jedna od mera koja se najavljuje kako bi se stalo na put ovom problemu.

U sklopu povećanja dodatka za starešinstvo najavljeno je i donošenje pravilnika o radu odeljenjski starešina.

ČOS za rešavanje problema

Sadašnjim propisima predviđeno je da učenici i osnovnih i srednjih škola imaju jedan čas nedeljno takozvani ČOS (čas odeljenjskog starešine), a Antić kaže da se u nekim školama to poštuje, dok u nekim imaju u toku nedelje dva ili više časova za ovu aktivnost.

Školska praksa svedoči da se u prebukiranim rasporedima časova, ČOS neretko preskače, odnosno održava se samo kad odeljenje ili pojedini đaci naprave neki problem. Nije tajna da u nekim kolektivima starešinstvo po kazni dobijaju nastavnici koji su u lošim odnosima sa direktorom škole.

– Mi smatramo da samo nastavnik sa licencom, koji ima odrađenih 30 sati seminara na temu odeljenjskog starešinstva, može obavljati tu funkciju, da bi svojim profesionalnim kompetencijama mogao da odgovori na sve izazove ove zahtevne uloge, a uz to da bude i adekvatno nagrađen. Sada se dešava da mlad nastavnik čim uđe u školu dobije zaduženje da bude i razredni starešina, a zbog neiskustva ima teškoće u komunikaciji i sa učenicima i sa njihovim roditeljima. Neko smatra da se posao razrednog starešine svodi na održavanje suvoparnih roditeljskih sastanaka, ali on mora da bude i administativni radnik i sociolog i pedagog. Nije to „mačji kašalj“ – napominje Antić.

Roditelji ignorišu pozive iz škole

Istraživanje koje je svojevremeno radilo Pedagoško društvo Srbije pokazalo je da, prema procenama odeljenskih starešina, u pojedinim školama čak 40 odsto roditelja ignoriše ili odbija pozive za saradnju.

Odeljenjske starešine su posebno istakle problem nezainteresovanosti roditelja.Većina navodi da, uprkos tome što ih pozivaju da prate rad svog deteta i učestvuju u životu škole, roditelji jednostavno ne dolaze. Sa uzrastom učenika ovaj problem biva sve izraženiji. Takođe su ocenili da roditelji kao resurs nisu dovoljno uključeni u život i rad škole.

Odeljenjske starešine smatraju da nisu precizno definisani njihovi poslovi i odgovornost. Svoje poslove prepoznaju u rasponu od besmislenih administrativnih do pomoći i učešća u porodičnom vaspitanju dece.

Učenici i roditelji koji su učestvovali u istraživanju su saradnju sa razrednim starešima procenili kao visokokvalitetnu. Zanimljivo je da su roditelji sa višim stepenom obrazovanja manje zadovoljni saradnjom sa odeljenjskim starešinama.

Roditelji su kazali da sa razrednim najčešće sarađuju putem roditeljskih sastanaka, otvorenih vrata i individualnih razgovora telefonom, SMS porukama ili imejlom.

Prema rečima roditelja, razredne starešine ih najčešće informišu o izostancima i ocenama, motivaciji učenika i organizaciji izleta i ekskurzija, a sami roditelji temu motivacije smatraju kao najznačajniju o kojoj bi trebalo da se razgovara.

Đacima je najvažnije da njihov razredni, odnosno razredna ume da im pomogne, da je spreman da gradi i neguje kvalitetnu saradnju sa roditeljima, da ima razvijene veštine komunikacije, što podrazumeva u ljubaznost, da je dobro raspoložen i da ima dobru saradnju sa drugim nastavnicima.

Ovo istraživanje je rađeno u sklopu projekta „Korak napred u saradnji odeljenjskog starešine i roditelja“ i u njemu je učestvovalo 600 ispitanika – 238 roditelja i 362 učenika osnovnih i srednjih škola, kao i 103 odeljenjske starešine iz četiri grada u Srbiji. U okviru projekta nastao je i Vodič za odeljenjske starešine.

Vaspitači bez dodatka

Dodatak za starešinstvo se isplaćuje i učiteljima koji su ujedno i odeljenjske starešine, ali je pre izvesnog vremena ukinuta za vaspitače, što Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, smatra skandaloznim. Jer, dodaje, na leđa vaspitača pada vođenje pedagoške dokumentacije, održavanje roditeljskih sastanaka i komunikacija i saradnja sa roditeljima.