Nekadašnji jugoslovenski vojnoindustrijski kompleks bio je jedan od najuspešnijih izvoznika koji je donosio tadašnjoj državi čak i po nekoliko milijardi američkih dolara godišnje.
Devedesetih godina, posle raspada Jugoslavije i ratova na ovom prostoru, kao i posle NATO udara na Srbiju i shodno tome vrlo teške međunarodno političke pozicije naše zemlje, i sudbina vojne industrije je bila ugrožena i dovedena u loš položaj.
Ugovor sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima koji je nedavno potpisao prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić, o ulaganju 31 milion dolara u razvoj raketnog projektila ALAS, probudio je nade da bi srpska vojna industrija mogla biti motor razvoja srpske industrije i faktor razvoja tehnologije kojim bi Srbija uhvatila kopču sa tehnološkim razvojem u svetu.
Teško je poverovati da bi Srbija u ovom trenutku mogla ponoviti primer Izraela, koji je postao značajan proizvodni i tehnološki činilac u odbrambenoj industriji i tehnološkim inovacijama (koje su najčešće dolazile preko tehnoloških inovacija u oblasti vojske i bezbednosti). Međutim, sasvim je izvesno da Srbija ima dovoljno potencijala da postigne značajne rezultate u tehnološkom i industrijskom razvoju preko vojne industrije i plasmana svojih proizvoda i znanja na tržištima na kojima je sačuvala svoj nekadašnji ugled i simpatije.
ALAS je samo jedan razvojni projekat koji može biti početak vraćanja ugleda i poverenja u proizvode i tehnološki razvoj srpske vojne, ali ne samo vojne industrije. Za dalji razvoj ovog projekta, da bi on došao do serijske proizvodnje, sredstva su došla iz UAE, koji, prema ugovorima, treba da bude i prvi kupac ovih projektila. Tu se priča ne završava. Dve strane razgovaraju i o nekim drugim projektima. Ohrabrujuće je da se razgovara i o projektima iz oblasti informatičke tehnologije, gde Srbija ima odlične ljudske potencijale i neke rezultate.
Nije loše podsetiti da već sada izvoz IT proizvoda i usluga iz Srbije iznosi nekoliko stotina miliona dolara najviše zahvaljujući ličnom angažmanu i domišljatosti ljudi koji se bave tim poslom. Uz pomoć države ove bi se brojke mogle multiplikovati.
Na tom terenu treba tražiti mogućnost da srpski vojnoindustrijski kompleks uz koordinaciju kompanije Jugoimport SDPR i uz pomoć Ministarstva odbrane i cele države vrati svoj nekadašnji ugled i poslovne rezultate.
Ono na čemu će u narednim godinama biti akcenat razvoja, pored već postignutih rezultata, biće koordinacija i integrisanje vojne industrije, kao i integrisani plasman njenih proizvoda. Naravno, za uspeh u ovim namerama biće neophodno i da se vojna industrija prilagodi novim tržišnim uslovima, da se tehnološki prilagodi i unapredi, da poveća svoju efikasnost i da obrazuje novu generaciju inženjera i majstora koji će moći da iznesu ambiciozne planove. Zbog ratova i krize nekoliko generacija stručnih ljudi je otišlo iz industrije, a novi mladi ljudi ih nisu zamenili.
S druge strane, potrebno je organizovati, integrisati i usmeriti i čitavu jednu novu generaciju tehnološki dobro obrazovanih i samoniklih ljudi koji već imaju rezultate, posebno u informatici koji bi, uz dobar početni impuls i sigurno finansiranje, mogli da popnu Srbiju na više mesto na lestvici tehnološkog razvoja.
Osim toga srpski vojnoindustrijski kompleks može se u velikoj meri orijentisati i na usluge i prodaju znanja. Projekti izgradnje bolnica u Alžiru, kao i neki budući projekti izgradnje raznih vrsta objekata u Africi i na Bliskom istoku, koji su pred ugovaranjem, biće odlična mogućnost za prodaju znanja, a ne samo građevinskog posla.
Ovakvi projekti su prilika i za povezivanje i sa partnerima iz tehnološki razvijenih zemalja koji mogu učestvovati u njima, što daje mogućnost osvajanja novih tehnologija. S druge strane, ulazak vojnoindustrijskog kompleksa na strana tržišta otvara vrata i drugim delovima srpske privrede da nađu svoje mesto tamo.
Konačno, Srbija na ovaj način može ojačati svoju spoljnopolitičku poziciju u svetu. U zemljama Afrike, Bliskog istoka i Azije još uvek postoje dobra sećanja na nekadašnju saradnju i bliske odnose sa Jugoslavijom. U tim zemljama nisu još zaboravljene usluge i pomoć koje je Jugoslavija davala tim zemljama kada im je bilo potrebno. U tim zemljama, ma koliko to nekome izgledalo čudno i možda neverovatno, gledali bi sa mnogo blagonaklonosti na srpske proizvode i ljude. Konačno, u tim zemljama je i ostalo nešto poslovnih ljudi koji su nekada tamo radili u državnim kompanijama, a koji su napravili odlične poslovne karijere.
Srpski vojnoindustrijski kompleks teško da može da se ravnopravno nosi sa zapadnim trzištima. Međutim, zahvaljujući ljudima, tradiciji i ugledu ima veliku šansu na tržištima trećeg sveta.
Niše na tim tržištima će im verovatno pristati da prepuste iz raznih razloga i oni tzv. veliki igrači. Za srpski vojnoindustrijski kompleks bi i to bilo dovoljno.
Srpska vojna industrija je prošla najteži period. Uspela je uprkos svemu da se sačuva. Sada ima veliku priliku da iskoristi svoje potencijale, posebno kada država u njima vidi svoju šansu. Najavljena poseta Vučića Angoli i planirani sporazumi koji tamo treba da se sklope, verovatno će biti još jedan korak u vraćanju na tržišta na kojima smo i do sada, a posebno nekada, uspešno radili.
Autor je predsednik Nadzornog odbora Jugoimporta SDPR
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
