Razumevanjem do pomirenja

Ovo je ocenio juče ministar prosvete Mladen Šarčević na predstavljanju dve nove istorijske čitanke, koje prikazuju događaje i ličnosti iz perioda Hladnog rata i sukoba 90-ih godina na Balkanu.

Reč je o publikacijama za nastavnike, nastalim u okviru projekta „Zajednička istorija“ Centra za demokratiju i pomirenje jugoistočne Evrope, koji je okupio istoričare iz svih zemalja tog regiona. Istorijske čitanke obrađuju brojne događaje koji su i danas predmet kontroverzi i različitih tumačenja, a neretko i izvor sukoba i nerazumevanja među državama jugoistočne Evrope, rečeno je na jučerašnjoj promociji.

Zasad su štampane samo na engleskom jeziku, a nastavnicima u Srbiji biće dostupne najranije za godinu dana, nakon što budu prevedene i odobrene. Kako je rečeno, novac za prevod na srpski jezik je obezbeđen, a Ministarstvo prosvete će podržati organizaciju seminara za nastavnike, da bi bili obučeni da koriste ove materijale u nastavi. Kao njihovu posebnu vrednost, ministar Šarčević je istakao da doprinose razgradnji stereotipa i predrasuda koje su ukorenjene među narodima jugoistočne Evrope.

Istoričarka Dubravka Stojanović, koja je učestvovala u projektu, kaže da u istorijskim čitankama nisu obrađeni samo događaji iz 90-ih sa prostora bivše Jugoslavije, već i odnosi Rumunije i Bugarske, problemi u odnosima Grčke, Turske i Kipra… Ona je ocenila da se ove publikacije nisu pojavile prerano, podsećajući da su ratovi na prostoru bivše Jugoslavije ušli u udžbenike dok su još trajali. U udžbenicima u Hrvatskoj su se našli 1992, u Srbiji 1993, a u BiH godinu dana kasnije. Ona je navela da đaci pitaju šta se desilo 90-ih godina i da nastavnici ne znaju da odgovore, niti šta da kažu učenicima na godišnjicu Oluje, Srebrenice ili bombardovanja Srbije.

– Mislimo da je došao krajnji trenutak da nastavnici dobiju i obuku i knjige koje će im pomoći da đacima odgovore na ta pitanja. Škola je nekada imala funkciju da učenicima pruži informacije, ali su one danas svuda dostupne. Zadatak nove škole je da nauči đake da čitaju te informacije, da ih razumeju, selektuju i da ne budu žrtve manipulacije. To je najvažnija funkcija ovih čitanki – rekla je Stojanović.

Ona je precizirala da su publikacije zasnovane na principima aktivnog učenja, kritičkog mišljenja i multiperspektivnost.

– Često nam se kaže da je ovo novo bratstvo i jedinstvo, što nije tačno. Bratstvo i jedinstvo je išlo ka stvaranju jedne zajedničke istine koja će se učiti napamet i reprodukovati u školama, a princip multiperspektivnosti znači da o svakom, a posebno kontroverznom događaju govorimo iz različitih perspektiva učesnika, ali ne da bismo došli do jedne istine, što niti je moguće, niti je cilj. A cilj treba da bude otvaranje diskusije o događajima iz prošlosti, posebno o onim koji i danas pogoršavaju odnose među narodima jugoistočne Evrope – kaže Stojanović.

Na pitanje novinara kako je predstavljena Oluja, ona je rekla da je problem što Hrvati gledaju samo jedan, a Srbi samo drugi deo, te da je ovo prilika da se sagleda cela slika. U čitanci su, kaže, predstavljeni vojna akcija, uzroci, dileme, srpsko izbeglištvo, spaljene kuće i otvorena su pitanja obeležavanja tog događaja sa jedne i druge strane.

– Izvlačenje istorijskih sentimenata i njihova zloupotreba nikada nikome ništa dobro nije donelo. To region Zapadnog Balkana dobro zna. To je i Evropa takođe iskusila i tu lekciju dobro savladala. Budućnost je u saradnji, dobrosusedstvu, bez zidova i granica. To je put kojim su krenule zemlje Zapadnog Balkana i koji će se završiti članstvom u EU – poručio je Majkl Davenport, šef delegacije EU u Srbiji.

Podrška EU

Centar za demokratiju i pomirenje jugoistočne Evrope je u okviru istog projekta ranije objavio četiri istorijske čitanke – Otomansko carstvo, Nacije i države, Balkanski ratovi i Drugi svetski rat, sa kojima se dosad srelo pola miliona učenika, a oko 2.000 nastavnika je obučeno da ih koristi u nastavi. Publikacije su prevedene na 11 jezika, a podržalo ih je šest ministarstva obrazovanja iz zemalja jugoistočne Evrope. Evropska unija je u ovaj projekat uložila 1,6 miliona evra u poslednjih 10 godina.