Razumljivo da su roditelji za besplatne udžbenike

Zaštitnik je, podsetimo, početkom juna, posle pritužbi roditelja učenika OŠ „Oslobodioci Beograda“ da je škola odbila da odobri korišćenje besplatnih udžbenika za pojedine predmete, pokrenuo postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada Ministarstva i te škole.

„Resorno ministarstvo se u izjašnjenju Zaštitniku građana poziva na član 34 Zakona o udžbenicima, kojim nije predviđeno da Savet roditelja može da utiče na izbor udžbenika. Međutim, u istom izjašnjenju Ministarstvo se ni jednom ne osvrće na odredbu u članu 120 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojom je propisano da Savet roditelja učestvuje u predlaganju izbornih sadržaja i u postupku izbora udžbenika“, ukazao je Zaštitnik građana.

Iz resornog ministarstva poručuju da je jedna od poznatih situacija u oblasti prava da kada opšti i poseban zakon nisu usklađeni u nekom članu, primenjuje se  poseban zakon, odnosno lex specialis, jer posebni propis ima prvenstvo primene u odnosu na opšti,  pošto je njegovo polje primene uže postavljeno.

U ovom konkretnom slučaju Zakon o udžbenicima je lex specialis u odnosu na Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je opšti propis.

Kako je Danasu nezvanično rečeno u Ministarstvu prosvete, usklađivanje može ići jedino ka tome da se izbriše stav iz ZOSOV-a u kome piše da Savet roditelja učestvuje u izboru udžbenika.

Izbor udžbenika, kako navode, može vršiti samo stručnjak, odnosno onaj koji poznaje plan i program nastave i učenja i koji je pozvan da razmišlja o najboljim načinima da se propisani plan i program ostvare, odnosno koji poseduje odgovarajuća stručna, metodička i didaktička znanja i umeća, te je sposoban da unapred predvidi ulogu udžbenika u ostvarivanju propisanih ishoda nastavnog procesa za konkretan nastavni predmet.

– O izboru udžbenika sa stručnog stanovišta svakako ne može da odlučuje Savet roditelja, u čijem radu učestvuje po jedan predstavnik roditelja učenika svakog odeljenja u školi. Cena udžbenika, takođe, ne može biti preovlađujući činilac prilikom odlučivanja o izboru udžbenika, što bi iz ugla roditelja bio jedan od ključnih parametara kojim bi se rukovodili – ističu Ministarstvu.

Roditelji nikada nisu odlučivali koji će se udžbenici koristiti u nastavi iako im krovni zakon o obrazovanju daje nadležnost da učestvuju u postupku tog izbora.

S druge strane, i u prethodnom i u aktuelnom Zakonu o udžbenicima jasno je propisano da odluku o izboru školskih knjiga po kojima će se raditi donosi nastavničko veće, na predlog stručnih veća za oblasti predmeta, odnosno stručnog veća za razrednu nastavu.

Čak i pokušaj jednog od ranijih saziva Ministarstva prosvete da se glas roditelja čuje u toj proceduri završio se setom preporuka koje suštinski nisu uticale na školsku praksu.

Iz Udruženja „Roditelj“ podsećaju ne samo na pomenutu zakonsku odredbu o ulozi Saveta roditelja, već i na član 99 ZOSOV-a koji precizira da autonomija obrazovne ustanove, između ostalog, podrazumeva donošenje odluke o izboru udžbenika.

– Dakle, saveti roditelja nemaju tu moć da odlučuju, a šta tačno u kojoj školi znači da učestvuju u postupku izbora udžbenika, to je pitanje i to verovatno svaka škola tumači na svoj način. Prema našem iskustvu, ovo se uglavnom svodi na to da se Savetu predstavi izbor udžbenika, a po ovome škola čak ne mora ni da traži saglasnost. Treba zaista istražiti prakse da se vidi na koji onda način roditelji učestvuju u postupku izbora udžbenika – kaže Dragana Soćanin.

Ona dodaje da roditelji, generalno, ne mogu da donose odluke i u vezi mnogih drugih pitanja, jer u zakonu piše da Savet roditelja „predlaže“, „razmatra“, „daje saglasnost“ i „učesvuje“, ali ne i da odlučuje.

– Mi smo kao udruženje ukazivali i ranijih godina na razne probleme sa udžbenicima: visoke cene, nepotrebni kompleti za jedan predmet gde imate i po četiri do pet obaveznih knjiga da kupite. Posebno smo ukazivali na problem novih izdanja udžbenika iz istog predmeta koja se pojavljuju gotovo svake godine i na taj način se onemogućava nasleđivanje ili kupovina polovnih udžbenika što je roditeljima veoma značajno, imajući u vidu da su novi kompleti oko 15.000 dinara, pa i više u srednjim stručnim školama. Mi zaista ne vidimo potrebu za novim izdanjima, a do sada nijedna izdavačka kuća ovu pojavu nije objasnila. Tako se dešava da se, recimo, čitanke istih izdavača za jedan razred razlikuju iz godine u godinu i to tako što se ili „pretumba“ sadržaj ili se promene odlomci nekih dela, pa dete koje je nasledilo stariji udžbenik ne može da prati, a program se suštinski nije promenio – ukazuje Soćanin.

Isto, kaže, važi i za prirodne nauke – zbirke zadataka iz matematike, fizike i slično.

– Na taj način ne samo da se roditeljima iz džepa izvlači novac već ne postoji ni plan odlaganja starih udžbenika u, na primer, reciklažu, nego oni jednostavno završe u kontejneru – ističe naša sagovornica.
Soćanin kaže da bi škole trebalo i same da izađu u susret i donose odluke koje su u najboljem interesu dece i roditelja, imajući u vidu da je glas roditelja po ovom pitanju veoma jasan, a da su male šanse da se zakon promeni.